10 činjenica koje niste znali o rimskom Panteonu

Bez obzira na to što primi milione turista godišnje, i dalje postoji mnogo toga što posetioci ne saznaju o umetnosti, arhitekturi i istoriji Panteona - najimpresivnijem drevnom hramu, smeštenom u samom srcu Rima.

10 činjenica koje niste znali o rimskom Panteonu Foto: Shutterstock

Saznajte Tajna rimske arhitekture: Kako su nastala zdanja koja su očuvana i nakon 2.000 godina?

Nije prvi Panteon koji je izgrađen

Postojeći Panteon zapravo je treća verzija, na istom mestu. Prvi je bio građevina Markusa Agripe 27. godine prema julijanskom kalendaru, ali je kasnije spaljen. Rekonstruisan je ponovo od strane rimskog osvajača Domicijana, ali je ubzo pogođen munjom zbog čega je naknadno ponovo izgoreo. Trenutna verzija koja je preživela približno 2000 godina, sagrađena je između 118. i 128. godine nove ere. Gradio ju je Adrijan, koji je upotrebio originalni natpis zbog kog se građevina i dalje pripisivala Agripi, a to je neko vreme dovodilo do konfuzije oko tačnog vremena izgradnje.

Okulus Panteona je otvoren 

Kada je Panteon izgrađen, jedini izvor svetla je bio okulus u centru kupole. Prečnik otvora je 8,2 metra i naziva se okom Panteona. Pametan trik sa svetlošću izveden je 21. aprila, na dan osnivanja Rima. U podne sunčeva svetslost se odbija o metalnu rešetku koja se nalazi iznad vrata i na taj način ispuni čitav ulaz svetlom. Ovo svetlo bi obasjalo cara u drevnom Rimu, odražavajući njegov percipirani status kao boga na zemlji. Još jedna interesantna pojava se dešava na Pentekost, kada latice ruža upadaju kroz okulus Panteona, tokom godišnjeg cvetanja. Otvoren okulus podrazumeva da i kiša neometano pada na unutrašnjost građevine, međutim, ovo je rešeno blago nagnutim podom i sa 22 dobro skrivene rupe, koje omogućavaju kišnici da se drenira.

Foto: Shutterstock

Nekada je bio obložen bronzom

Kupola Panteona je u originalu bila prekrivena bronzom, zahvaljujući čemu bi odraz grada sijao na dnevnoj svetlosti. Međutim, tokom srednjeg veka materijali su postepeno skidani sa Panteona kako bi bili iskorišćavani na drugim mestima. Papa Urban VIII, koji je bio član porodice Barberini, slavno je uzeo bronzu sa Panteonovog portika 1631. godine kako bi od nje izgradio topove za Vatiikan, naglašavajući: „Quod non fecerunt barbari, fecerunt Barberini” (Ono što nisu uradili varvari, uiradiće Barberini).

Najveća kupola

Kupola Panteona je prečnika 43,2 metra, i taj rekord je držala više od 1300 godina, dok Bruneleshci (koji je bio inspirisan Panteonom) nije izgradio Duomo u Firenci. Međutim, do danas je to još uvek najveća nearminirana betonska kupola na svetu. Graditelj, Adrijan je ovo postigao postepenim smanjivanjem debljine i korišćenjem lakših, poreklom vulkanskih materijala, kao što su plavac i sedra, na višim delovima kupole. Grede u plafonu, postavljene u obliku kvadrata, takođe utiču na smanjenje težine.

Savršene dimenzije

Građevina precizno prati pravila klasične arhitekture, gde je vodeći uticaj imao Vitruvijus, pa se za nju može reći da ima estetski prijatnu formu. Visina od 43,2 metra odgovara istoj tolikoj širini građevine, što bi značilo da bi jedna savršena kocka mogla da se uklopi u njenu unutrašnjost. Ovaj arhitektonski potez viyuelno odaje utisak uravnoteženosti i harmonije.

Dom je poznatih istorijskih ličnosti

Panteon je krajnje odredište nekoliko znamenitih ljudi, uključujući i dva prva kralja Ujedinjene Italije, Vitorija Emanuela II i njegovog sina Umberta i koji je sahranjen ispred svoje supruge, kraljice Margarite od Savoje (po kojoj je i pica margarita dobila ime). Grobnica renomiranog slikara Rafaela se takođe nalazi na ovom mestu. Rafael je zahtevao da bude pokopan, a nakon njegove smrti, 1520. godine njegove želje su ostvarene. Sahranjen je u mramornom sarkofagu sa latinskim natpisom: „Ovde leži Rafael, za čijeg života se i priroda bojala da će biti nadmašena, a kada umre bojala se da će umreti i ona sa njim.”

Slučajno otkriveni Dva rimska sarkofaga pronađena u blizini fudbalskog stadiona Olimpiko

Sada je crkva

U 609. godini, osvajač Phokas poklonio je Panteon papi Bonifasiju IV koji ga je osveštao i namenio da bude crkva. Sa tom namenom sve paganske slike zamenjene su hrišćanskom dekoracijom. Još uve su vidljive rupe, na zabatima fasade, odakle su počupani paganski bronzani ukrasi.

Naziv potiče od Grka

Reč Panteon vodi poreklo od starogrčkih reči pan (sve) i theos (bog). Hram je podignut u čast svim bogovima. Izvorno ime prisutno je i u današnjem nazivu crkve Sveta Marija i svi mučenici (Santa Maria e Martiri).

Kič kule sa zvonima

U ranom periodu 1600. godine, papa Urban VIII (koji se često zamenjuje sa Berninijem), modifikovao je građevinu pridodavši joj dve kule sa zvonima, sa obe strane fasade. Ova modifikacija je često ismevana od strane Rimljana, koji su kule nazivali „ušima na guzici”, dok ih konačno nisu uklonili u kasnom 19. veku.

Stubovi transportovani iz Egipta

Svih 16 masivnih, granitnih, korintskih stubova na ulazu teže po 60 tona. Klesani su u Egiptu, potom su ih vukli 100km do Nila, odakle su ih na baržama prevozili rekom do mora, gde su ukrcavani na brodove kako bi prešli Sredozemno more. Od luke Ostia, ponovo su transportovani baržama tokom Tibra do Rima, gde su u izgradnji Panteona postavljani kao podrška portiku.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...