150 godina od Mendeljejevog otkrića: Razvojni put periodnog sistema elemenata

Ne postoji škola čije zidove ne krasi pronalazak ruskog naučnika Dmitrija Mendeljejeva i ne postoji đak koji nije pevao "vodonik i helijum, litijum, berilijum..." u pokušaju da zapamti neke od 118 elemenata. Ove godine periodni sistem elemanata puni 150 godina.

150 godina od Mendeljejevog otkrića: Razvojni put periodnog sistema elemenata Foto: Shutterstock

Ujedinjene Nacije proglasile su 2019. godinu Međunarodnom godinom periodnog sistema elemenata.

Iako su elementi kao što su zlato, srebro, bakar, kalaj, olovo i živa poznati još od najranijih vremena, prvo naučno otkriće elementa dogodilo se oko 1669. godine, kada je nemački alhemičar, Hening Brand, otkrio fosfor tretiranjem urina kroz serije hemijskih procesa.

Da li znate Kako je nastalo zlato?

Evolucija periodnog sistema

1862.

Francuski geolog Aleksandar - Emil Begejer de Šankurtoa napravio je jedan od prvih oblika periodnog sistema nazvavši ga telurni heliks/vijak. De Šankurtoa je bio prva osoba koja je uočila periodičnost elemenata. Razmeštajući elemente spiralno na cilindar, rastuće prema atomskoj težini, on je pokazao da se elementi sa sličnim svojstvima uglavnom pojavljuju u pravilnim intervalima. Njegov dijagram je sadržavao i neke jone i jedinjenja pored elemenata. U radu je koristio više geološke nego hemijske termine i u isti nije uključio dijagram.

1864.

Engleski hemičar Džon Njulands primetio je da ako su elementi poređani na osnovu atomske težine, slična hemijska i fizička svojstva počinju da se ponavljaju u intervalu broja 8. On je ovo otkriće uporedio sa oktavama u muzici. Međutim, Zakon oktava priznat je tek kasnije, kao što je usledilo i otkriće 8. grupe plemenitih gasova.

Zapaljivi element: Tragajući za kamenom mudrosti, jedan hemičar je došao do važnog otkrića

1868. 

Julijus Lotar Mejer sastavio je tadašnji periodni sistem, od 56 elemenata, poređanih po svojim fizičkim svojstvima, kao što je molarna masa, i po rastućoj atomskoj težini. Njegov rad nije objavljen do 1870. godine.

1869.

Ruski hemičar Dmitrij Mendeljejev oformio je periodni sistem elemenata zasnovan na atomskim težinama, ali organizovan po periodama. Elementi sličnih karakteristika našli su se jedni ispod drugih, a ostavljena su prazna mesta za još uvek neotkrivene elemente.

Foto: Wikipedia commonsFoto:Wikimedia commons

U Mendeljejevu čast, radioaktivni element 101 nosi njegovo ime - Mendeljevijum (Me).

1894.

Vilijam Remzi otkrio je plemenite gasove - argon, helijum, neon, kripton i ksenon. Zbog tog otkrića 1904. godine je dobio Nobelovu nagradu.

„Otkrili smo ostrvo” - Potraga za elementima

1913. 

Henri Mozli odredio je atomske brojeve (nuklearne vrednosti) elemenata. On je uočio da bi elementi bili bolje organizovani u Mendeljejevoj tabeli, ako bi to bilo na osnovu atomskog broja, a ne atomske težine.

1944. 

Glen Siborg predložio je da se aktinoidni i lantanoidni elementi grupišu u dva odvojena reda ispod ostalih elemenata. On je za svoj doprinos na polju hemije dobio Nobvelovu nagradu 1951. godine, a takođe je i element 106 po njemu nazvan Siborgijum (Sg).

Pročitajte i Tvorac Periodnog sistema elemenata: 8 činjenica koje niste znali o Dmitriju Mendeljejevu

Periodni sistem danas

Dr Piter Voters, sa Univerziteta Kembridž, kaže da kada bi i vanzemaljci došli na našu planetu, zainteresovala bi ih ova „Naučna zastava”. „Mislim da bi se vanzemaljci svakako zainteresovali za periodni sistem elemenata. Zbog toga što je fundament - ne predstavlja puku tvorevinu čoveka, već predstavlja prirođenu vrednost po sebi ”, izjavio je Voters, za BBC.

Lepota simetrije - U ovom trenutku, nakon što su otkrivena i dodata još 4 elementa u tabelu u decembru 2015. godine, ona je potpuno simetrična. Od kad postoji, ovo je njeno najsavršenije izdanje. Prema mišljenju dr Votersa, ovo je verovatno i jedini trenutak kada tabela izgleda kompletirano. Čim se otkrije novi element, on će biti usamljen u 8. grupi.

Većina elemenata u periodnom sistemu su metali. Naučnici vredno rade na otkrivanju novih elemenata konstantno, a da bi neki element bio priznat mora da prođe stroga naučna ispitivanja i odobrenje Međunarodne Unije za čistu i primenjenu hemiju (International Union of Pure and Applied Chemistry - IUPAC).



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...