PRIZORI MARSA: Vožnja marsovskim roverom

Curiosity, marsovski rover, najbolja je zamena za čoveka tamo. Kako izgleda vožnja njime?

PRIZORI MARSA: Vožnja marsovskim roverom Foto: NASA

"Ne postoji tuđina; samo je putnik taj koji je tuđinac." – Robert Luis Stivenson

Škot Robert Luis Stivenson 1880. godine sa svojom tek venčanom suprugom istraživao je Kaliforniju. A ja sam član tima od preko 500 "putnika" koji istražuju Mars iz Kalifornije pomoću najsofisticiranijeg robota koji je ikada poslat na drugu planetu. Dok ispisujem ove redove, Curiosity buši rupu u steni u krateru Gejl. Taj neandertalski poduhvat možda i ne izgleda kao dokaz njegove sofisticiranosti. Ali jeste. Da bi se došlo do te stene, bilo je potrebno deset godina inženjeringa na Zemlji i šest meseci priprema na Marsu. Za bušenje pet centimetara duboke rupe u njoj i vađenje uzorka veličine manjeg aspirina biće potrebno još nekoliko nedelja. Sve to činimo tragajući za hemijskim dokazom da se Mars ne razlikuje toliko od Zemlje – da je i on nekada bio pogodan za život.

Geolog sam i terenski rad obavljam na Zemlji, obično sa samo nekolicinom drugih ljudi. U udaljene oblasti se odvozimo terenskim kamionetima, malim avionima ili helikopterima. Onda pešačimo. Mnogo. Planiranje terenske ekspedicije traje mesecima, a ne deset godina, a kada želim da proučim neki kamen, posegnem u svoj ranac, zgrabim čekić i odlomim komad. Uzimanje uzorka traje nekoliko minuta, a ne nedelja. U laboratoriji uzorke analiziramo za nekoliko dana, a ne mesecima, koliko je potrebno roveru Curiosity. Na Zemlji, kao i na Marsu, terenski rad zahteva ozbiljnu praksu – ali na Marsu je to na sasvim drugom nivou.

Pogledajte galeriju fotografija

Za početak potrebna nam je gomila brilijantnih inženjera samo da bismo shvatili kako da rukujemo čekićem ili bušilicom. Oni su u Laboratoriji za mlazni pogon Instituta "Kaltek" godinama vežbali na "sestri bliznakinji" robota Curiosity, testirajući desetine hiljada redova dugačak kompjuterski kod koji je upravljao dva metra dugačkom robotskom rukom, da bi bili sigurni da će moći da izvrše stotine pokreta koji su neophodni da bi se 30 kilograma teška bušilica spustila na cilj veličine zrna graška nežno poput pera. Izbušili smo gomilu pravog kamenja, a onda smo napravili lažno, pa smo bušili i njega jer smo strepeli da je kamenje na Marsu možda drugačije. Znali smo da će vremenski uslovi svakako biti drugačiji. Zbog dnevnih temperaturnih oscilacija od 100ºC na Marsu, ceo rover, uključujući i bušilicu, širiće se i skupljati. Zato smo morali da smislimo kako da sprečimo zaglavljivanje. Morali smo da se postaramo i da se ne skuplja prašina koja nastaje prilikom bušenja da ne bi blokirala sićušne cevi i sita naše daljinske hemijske laboratorije. Brinulo nas je mnoštvo detalja.

Potom smo se – nakon što smo pretrpeli čuvenih "sedam minuta strahovanja" dok je "nebeski kran" lagano spuštao Curiosity na površinu Marsa – šest meseci grozničavo pripremali. Morali smo da budemo pažljivi sa našim potpuno novim vozilom vrednim 2,5 milijardi dolara. Kada na Zemlji zamahnem svojim čekićem, svako malo promašim i udarim se po ruci kojom držim dleto. Problem obično reše flasteri i vreme. Na Marsu zaista ne smemo da dozvolimo da bušilica ili udarni čekić udare u rover. Nikada. Robotička ruka je bila konstruisana tako da njeni zglobovi budu čvrsti koliko god je to moguće, a hiljade i hiljade redova softverskog koda iznova i iznova su proveravani, ali dok je nismo isprobali, ipak nismo znali kako će zapravo da funkcioniše na Marsu. Da navedem samo jedan primer: gravitacija na Marsu je tri puta slabija nego na Zemlji. I tako smo desetine aktivnosti koje smo već uvežbavali u Kaliforniji polako, jednu po jednu, uvežbavali i na Marsu. Da činjenica da radimo na Marsu nije bila toliko neverovatna, s vremena na vreme bismo vrištali od količine stresa. Ali nakon šest meseci bili smo spremni da bušimo kamen.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.