Geni kriju tajnu dugovečnosti

Naši geni kriju tajne za dugačak i zdrav život. Naučnici sada počinju da ih otkrivaju.

DRUGI KONTINENT, drugo genetsko ostrvo. Tmuran dan u Bronksu, a 81-godišnja Džin Sisini šeta tamo-amo po sivom tepihu prostorije na trećem spratu u aveniji Moris park. Dok korača, Sisini se trudi da izgovara svako drugo slovo abecede („B, D, F, H”) dok senzor na njenom čelu meri aktivnost prednjeg korteksa, a tepih istovremeno beleži poziciju, putanju i brzinu svakog koraka.

„Odlično vam ide”, kaže Roj Holcer, neurofiziolog sa Medicinskog fakulteta „Albert Ajnštajn”, koji proučava moždane funkcije i pokretljivost starih ljudi.

Možda nekome ova vežba deluje smešno i banalno. Nekoliko istraživanja koje su poslednjih godina sproveli Holcer i neurolog Džo Vergezi pokazalo je da nivo sposobnosti ljudi da razmišljaju prednjim delom mozga dok hodaju ili govore ukazuje na potencijalni rizik od demencije, gubitka pokretljivosti i osećaja za ravnotežu.

Ovi eksperimenti dopunjavaju istraživanja Nira Barzilaja, izraelskog lekara, čoveka guste sede kose i mladalačkog lica, koji je 1998. godine počeo da proučava troje njujorških stogodišnjaka. Univerzitetski projekat ubrzo je obuhvatio više od 500 stogodišnjaka iz Njujorka i okoline – svi su poreklom iz srednje Evrope i svi su aškenaski Jevreji, istorijski izolovana i kulturološki zatvorena grupacija ljudi. U ovoj homogenoj grupi istraživanje je opet ukazalo na gene povezane sa dugovečnošću, od kojih su neki zabeleženi i u Italiji.

Kako su prikupljali sve više podataka, istraživači sa „Ajnštajna” primetili su da aškenaski stogodišnjaci imaju izuzetno visok nivo HDL-a, takozvanog dobrog holesterola, a da ga njihova deca imaju još i više. To je naučnike navelo da analiziraju DNK u stotinak gena za koje se zna da imaju veze sa metabolizmom holesterola. Otkrili su određenu varijantu, podvrstu gena zvanog CETP koja je prisutnija kod stogodišnjaka nego kod ostalih ljudi.

Kad su istražili taj posebni CETP gen kod stogodišnjaka, potvrdili su ranije nalaze koji govore da ova specifična genetska varijanta pruža zaštitu od kardiovaskularnih oboljenja. Pokazalo se da mnogi ljudi sa ovom podvrstom gena – ne samo stogodišnjaci već i drugi aškenaski Jevreji, pa čak i nejevreji iz Bronksa – imaju bolje kognitivne sposobnosti, kao što je, recimo, „istovremeni govor  i hod”. Dve velike farmaceutske kompanije sada ispituju lekove koji snižavaju nivo CETP-a u krvi, isto ono što radi podvrsta gena kod stogodišnjaka.

Barzilaj i njegove kolege ispitivali su i mitohondrije kod stogodišnjaka. Mitohondrije su ćelijske energane, imaju svoj DNK, svoje gene, svoje genetske varijacije – i sve imaju važnu metaboličku ulogu. Barzilajev tim identifikovao je nekoliko mitohondrijskih proteina, koje su nazvali mitohini, prisutnih kod ljudi koji su živeli preko 90 ili preko 100 godina. Jedan od tih molekula – humanin – posebno je zanimljiva, bar kada su u pitanju dosadašnji eksperimenti sa životinjama. Barzilaj kaže da jedna injekcija humanina data pacovu koji ima dijabetes brzo normalizuje nivo glukoze i u roku od nekoliko sati otklanja simptome dijabetesa. Humanin takođe sprečava aterosklerozu i Alchajmerovu bolest kod miševa sklonih tim oboljenjima. Osim toga, humanin nekako ograničava koronarno oštećenje kad god naučnici veštački izazovu srčani udar kod zamoraca.

Veliki i ambiciozni projekat Fakulteta „Ajnštajn”, vezan za ispitivanje dugovečnosti, deo je novih tektonskih promena u genetskim istraživanjima koja su poslednjih 20 godina bila većinom usredsređena na otkrivanje takozvanih gena za bolesti. „Svi tragaju za genima koji izazivaju dijabetes, gojaznost i slične poremećaje”, kaže Barzilaj. „Mislim da je jedan od razloga što ih ne nalazimo i taj što posedujemo i zaštitne grupe gena.” Mnogi istraživači sada uglavnom tragaju za tim zaštitnim genima koji su se pokazali kao snažniji od gena vezanih za obolevanje i starenje.

Jedan od najintrigantnijih gena zove se FOXO3. Tokom proučavanja jedne druge izolovane, homogene grupe, istraživači sa Havajskog univerziteta otkrili su varijante ovog gena među dugovečnim Amerikancima japanskog porekla koji žive na ostrvu Oahu. Gen pripada istoj putanji kao insulinski IGF-1 uočen u proučavanju kvasca i crva, ali i kod obolelih od Laronovog sindroma na jugu Ekvadora.

Zaštitni geni predmet su istraživanja naučnika sa Skripsovog instituta u La Hoji, u Kaliforniji. Lekar Erik Topol i njegove kolege ispituju DNK kod oko hiljadu ljudi koje istraživači nazivaju „dobrodržeće starima”. Svi ti ljudi imaju preko 80 godina, ali nemaju hronične bolesti poput visokog pritiska, ateroskleroze ili dijabetesa i nikada nisu uzimali lekove protiv tih oboljenja. „Mora da postoje genetski modifikatori koji štite te osobe od delovanja gena koji podstiču proces starenja”, kaže Topol. „Potraga je u toku.”

Jagma za pronalaženjem ključa ljudske dugovečnosti naučnike je čak odvela i do mesta koje se sve više ističe kao bitno za predodređivanje procesa starenja svakog čoveka – materice. Istraživači sa Fakulteta „Ajnštajn” danas smatraju da se obrazac po kome čovek stari zacrtava u veoma ranoj fazi života, možda i pre rođenja.

Da bi proverili tu hipotezu, Fransin Ajnštajn i Džon Grili ispitivali su gotovo neprimetne hemijske tragove na DNK u matičnim ćelijama uzetim iz krvi pupčanih vrpci beba rođenih u Bronksu i poredili ih sa drugim bebama koje su, zavisno od vremena provedenog u stomaku, bile premale, normalne ili krupne. Utvrdili su da je obrazac DNK tragova kod premalih i krupnih beba znatno drugačiji u odnosu na bebe normalne veličine. Ovim se bavi nova grana biologije, epigenetika, koja proučava uticaje okruženja na molekularnu postavku i modifikacije DNK koje doživotno menjaju genetsku aktivnost. Barzilaj kaže da „u materici možda postoje uticaji na genetske mehanizme koji nekako predodređuju proces starenja”. Drugim rečima, starac se možda prepoznaje već po fetusu. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.