Jedinstveno iskustvo u Muzeju nauke i tehnike: Jeste li znali da je prva robotska šaka napravljena u Srbiji?

Malo Beograđana zna da su naučnici Instituta Mihajlo Pupin prvi u svetskoj istoriji konstruisali pretke robota i da se oni danas mogu videti u Muzeju nauke i tehnike, u Skender-begovoj 51.

Prvi na svetu hodajući aktivni egzoskeleti za antropomorfni hod

Foto: Egzoskelet, Institut „Mihajlo Pupin”, 1972.

Eksperimentalna istraživanja na Institutu „Mihajlo Pupin” u oblasti teorije upravljanja i rehabilitacione robotike rezultiraće su razvojem i konstrukcijom prvih operativnih aktivnih egzoskeleta u svetu namenjenih rehabilitaciji hoda paraplegičara i distrofičara. Rad na dvonožnom pokretu, na sintezi i kontroli antropomorfnog hoda, imaće praktičnu namenu u domenu aktivnih egzoskeleta za hendikepirane osobe paraplegičarskog tipa. Tokom 1968. godine, započet je rad sa veoma jednostavnim egzoskeletom, koji je kompletiran tokom naredne godine.

Pogledajte i "Guglov" robot dao zanimljive odgovore o smislu života

Bio je to prvi na svetu hodajući aktivni egzoskelet za antropomorfni hod, pneumatski napajan i delimično kinematički programiran. Tokom rada na razvoju egzoskeleta najveći problem je bilo rešavanje upravljanja njegovim kretanjem. Rešavajući ovaj problem profesor Miomir Vukobratović će razviti Teoriju tačka nula momenta (ZMP), kojom je rešio problem kretanja i stabilnosti dvonožnih mašina. Najuspešnija verzija aktivnog egzoskeleta, pneumatski napajanog i elektronski programiranog, realizovana je i testirana na Beogradskoj ortopedskoj klinici 1972. godine. Aktivni egzoskelet je služio kao osnovni pokretač za paraplegičare tako što je nadoknađivao 50 odsto sile potrebne za pokretanje tela. Aktivni egzoskelet sa elektromehaničkim motorima, elektronski programiran, izrađen je i testiran 1974. godine. Služio je za procenu i razvoj elektromehaničkih motora za aktivne ortotičke uređaje, kao što su tzv. aktivno odelo ili aktivna ortozna ruka. Ovo je bio prvi na svetu primerak aktivnog egzoskeleta koji je koristio elektromotore kao aktuatore. On se može smatrati prethodnikom savremenih humanoidnih robota koje pokreću električni motori. 

Foto: Egzoskelet, Institut „Mihajlo Pupin”, 1974.

Dok se u Laboratoriji radilo na Teoriji ZMP-a, u svetu nisu postojali humanoidni roboti. Profesor Vukobratović je bio uveren da je ZMP promenio svet robotike. Teorija je doživela praktičnu primenu 1984. godine u laboratoriji profesora Ičire Katoa na Univerzitetu Vaseda na robotu WL-10RD. Teorija ZMP se i danas koristi prilikom izrade skoro svih japanskih lokomotornih uređaja, posebno bipedalnih robota, kao i kod najpoznatijeg humanoidnog robota – ASIMO.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...