-  

Članci

Jedinstveno iskustvo u Muzeju nauke i tehnike: Jeste li znali da je prva robotska šaka napravljena u Srbiji?

Foto: Muzej nauke i tehnike
Foto: Muzej nauke i tehnike

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Malo Beograđana zna da su naučnici Instituta Mihajlo Pupin prvi u svetskoj istoriji konstruisali pretke robota i da se oni danas mogu videti u Muzeju nauke i tehnike, u Skender-begovoj 51.

Stalna postavka Muzeja Nauke i tehnike u glavnoj zgradi, u Skender-begovoj 51 nedaleko od centra Beograda, podeljena je u nekoliko celina: točak – mašina – motor, komunikacija, čovek i tehnika, mera i broj. 

Na stalnoj postavci, koja prikazuje više segmenata tehnološkog napretka kod nas, izloženo je više od 400 predmeta, a posetioci mogu da saznaju nešto više o starim tehnologijama i razvoju elektrifikacije u Srbiji, kao i o tome kako se i kuda plovilo parnim brodovima, kako se štampalo bez štampača, kako su izgledali prvi kompjuteri domaće proizvodnje ili zbog čega je Teslin asinhroni motor revolucionarni izum. 

Pročitajte i Drugačija, posebna, mistična, raznovrsna: Upoznajte kolevku čovečanstva u Muzeju afričke umetnosti

Ipak, ono što zna celokupna svetska nauka - da su naučnici Instituta Mihajlo Pupin prvi u istoriji konstruisali pretke robota, malo Beograđana zna, a još manje da se oni upravo mogu videti u Muzeju nauke i tehnike.

Pored svega toga postoji deo i za najmlađe posetioce, Galerija igračaka, gde je izloženo oko 150 eksponata  – igračaka sa početka XX veka, pa do sedameseteih godina prošlog veka: lutke, automobili, kolica za bebe, muzičke kutije, plišane igračke…

Oživite priču o zemlji koje više nema u virtuelnoj šetnji kroz Muzej Jugoslavije

Iako je malo prostora da se opiše jedinstveno iskustvo koje Muzej nauke i tehnike pruža, za vas smo izdvojili samo neke od najistaknutijih eksponata iz stalne postavke:

Model prve na svetu protetičke robotske šake na eksterno napajanje

Beogradska šaka, Institut „Mihajlo Pupin”, 1963.

Profesori Rajko Tomović i Milan Rakić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu započeli su 1963. godine pionirski rad na izradi veštačkog organa sa čulom dodira. Njih dvojica su na Institutu „Mihajlo Pupin” konstruisali model prve na svetu protetičke robotske šake na eksterno napajanje (pokretao ju je motor jednosmerne struje).

Pogledajte i 10 najinteresantnijih robota u istoriji

Šaka je imala pet prstiju, mioelektrično upravljanje i senzorsku povratnu spregu. Mogla je da izvede dve osnovne radnje: stiskanje u pesnicu i skupljanje sa ispruženim prstima. Ovaj model multifunkcionalne spoljašnje ručne proteze poznat je u svetu kao „Beogradska šaka“. Kasnije će nastati nove verzije, a na šaci će se istraživati i prva primena senzora u robotici. Robotska šaka nije korišćena u medicinske svrhe, ali je upotrebljavana za istraživanja koja će uticati na dalji razvoj robotskih ruku u svetu.

1 2 3 4 5 »
Inicijalizacija u toku...