-  

Članci

Zanimljive činjenice o Marsu koje morate da znate

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: V. N.

Velika količina naučne fantastike napisana tokom 20. veka je rezultat verovanja da na Marsu postoji život. Od malih, zelenih ljudi, do smrtonosih zračenja, Marsovci su bili u fokusu mnogih televizijskih i radio programa, stripova, filmova i novela. Iako se otkriće da na Marsu ima života, iz 18. veka, na kraju pokazalo kao lažno, Mars je ipak planeta koja, pored Zemlje, ima uslova za život.

Kao takva, nedavne planetarne misije su pokušale da utvrde da li i najosnovnija životna forma postoji na površini planete. Iako rezultati pokazuju da na površini Marsa ne postoji život, naučnici spekulišu da su uslovi za život pogodni ipod površine planete. Buduće misije tek treba da testiraju mogućnosti prošlog i sadašnjeg života.

Ali pored toga što znamo da je Mars četvrta planeta u Sunčevom sistemu, da je nazvana po rimskom bogu rata i da je najmanja planeta u solarnom sistmu iza Merkura, šta još znamo o Crvenoj planeti?

Ovom prilikom vam predstavaljmo neke činjenice i zanimljivosti o ovoj planeti iz našeg komšiluka koje bi trebalo da znate:

Kopnena masa i gravitacija na Marsu

Mars je udaljen 227.940.000 kilometara od Sunca. Kopnena masa Marsa i Zemlje je veoma slična. Uprkos tome što je Mars samo 15 odsto zapremine i 10 odsto mase Zemlje, zapravo ima slične kopnene površine, jer voda pokriva oko 70 odsto površine Zemlje. Površinska gravitacija Marsa iznosi oko 37 odsto gravitacije na Zemlji. To znači da na Marsu možete, u teoriji, da skočite tri puta više od onoga na Zemlji.

Saznajte i: Možemo li da proizvedemo kiseonik na Marsu?

Misije na Marsu

Samo 16 od 39 misija za Mars je uspelo. Počevši od Sovjetskog Saveza koji je lansirao Marsnik 1 1960. godine. 

Delovi Marsa na Zemlji

Komadi Marsa su pronađeni na Zemlji. Veruje se da su male količine atmosfere Marsa bile unutar meteorita kojeg je ova planeta izbacila. Ovi meteoriti su orbitirali solarnim sistemom milionima godina sa ostalim objektima, pre nego što su pali na Zemlju. Proučavanje ovog materijala dopustilo je naučnicima da saznaju nešto više o Marsu.

Najviša poznata planina u Sunčevom sistemu

Najviša poznata planina u Sunčevom sistemu se nalazi na Marsu. Olympus Mons je vulkan visok 21 kilometar, a prečnik ove planine iznosi 600 kilometara. Naučnici su otkrili mnogo dokaza vulkanske lave koji sugerišu da je vulkan i dalje aktivan.

Otkrijte i: Kako je Mars postao hladno i nenastanjivo mesto kakvo je danas?

Oluje na Marsu

Mars doživljava ogromne oluje prašine - najveće u našem solarnom sistemu. Ovo je zbog eliptičnog oblika orbite planete oko Sunca. Za razliku od drugih planeta, orbita Marsa je izdužena i rezultira žestokim olujama koje prekrivaju čitavu planetu, a mogu da traju i po nekoliko meseci.

Polarne kape

Mars je jedina planeta, pored Zemlje, koja ima polarne ledene kape. Severna kapa se naziva Planum Boreum, a južna Planum Australe. Ispod ovih kapa je pronađena i zaleđena voda. 

Orbita Marsa i godišnja doba

Marsu je potrebno 687 zemaljskih dana da se okrene oko Sunca. Takođe ima i godišnja doba, kao i Zemlja, ali traju dva puta duže. To je zato što je Mars na svojoj osi nagnut oko 25,19 stepeni, što je slično aksijalnom nagibu Zemlje od 22,5 stepeni.

Pročitajte i: Zašto još uvek nismo našli vanzemaljce?

Magnetno polje

Mars nema magnetno polje, iako mnogi naučnici veruju da je imao magnetno polje pre oko četiri milijarde godina. 

Marsovi sateliti

Dva Marsova satelita, Fobos i Dejmos, su opisana u romanu "Guliverova putovanja", autora Džonatana Svifta - 151 godinu pre nego što su otkriveni.

Trenutno se na Marsu nalazi Nasina sonda Insajt, koja će istražiti unutrašnjost Marsa. Naučnici se nadaju da će otkriti kako su se stenovite planete našeg solarnog sistema formirale pre 4,5 milijardi godina i zašto se toliko razlikuju.

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.