5 najužasnijih načina umiranja

Većina smrti izazvane prirodnim putem su jednolične, ali s vremena na vreme priroda može biti surova i jako jeziva, pružajući nauci ne tako pohvalne zadatke, na primer da istraži kako su se ove smrti dogodile.

Unutrašnji udar groma

Šansa da osoba pogine od udara groma su jedan prema 1.083.000. Verovatnije je da će neko poginuti od pada niz stepenice. A šanse od unutrašnjeg udara groma su još niže. Međutim, postoji slučaj osobe koja je preminula baš od unutrašnjeg udara groma 2017. godine.

Čoveka, koji je bio pored metalnog stuba, grom je udario baš kroz taj stub, preskočio na njegovo stopalo, prošao kroz srce i izašao na desni palac. 

Saznajte i: 13 činjenica o grmljavini

Sedamdeset odsto njegovog tela doživelo je opekotine prvog, drugog i trečeg stepena, a istraživanje navodi da je "leš pokazao neverovatnu krutost, koja se nije mogla savladati ručnom silom".

Foto: Shutterstock

Rastvaranje u vulkanskom geotermalnom bazenu

Nacionalni park Jeloustoun možda sedi na vrhu najpoznatijeg svetskog vulkana, ali to nije sve. Ovaj vulkan je trenutno miran, ali njegov geotermalni sistem gejzira i vrelih izvora su sve osim toga. Ovi geotermalni bazeni su ili prilično alkalni, ili neverovatno kiseli i uvek su vrući, a temperatura vode je uvek ispod tačke ključanja. Ulazak u ove bazene se ne preporučuje.

Jedan čovek je nedavno upao u jedan od ovih bazena, a pregrejana i izuzetno kisela voda je omogućila da ovaj čovek doživi prilično neobičnu smrt. Verovatno je odmah doživeo treći stepen opekotina, što dovodi do razdvajanja sva tri sloja ljudske kože. 

Pogledajte i: 9 najopasnijih jezera na svetu

Čudno, ali to bi uzrokovalo mali bol, jer bi njegovi nervni završeci sagoreli, ostavljajući ga nesposobnim da oseća. On bi tada brzo podlegao izuzetnom toplotnom šoku i potencijalno iskrvario.

Za manje od jednog dana, njegovo telo, zajedno sa skeletom, se rastvorilo. Ostatke niko nije mogao da pronađe.

Otrov zmije Dispholidus typus

Dispholidus typus je zmija otrovnica. Nije naročito agresivna, osim kada se oseća ugroženom. Zahvaljujući njenoj stidljivosti i rasprostranjenosti protivotrova, morali biste biti ozbiljno nesrećni da umrete od otrova ove zmije. Nažalost, upravo je ovakva sudbina zadesila herpetologa Karla Šmita, kome je u septembru 1957. godine donesen primerak za indetifikaciju u Prirodnjačkom muzeju istorije u Čikagu.

Zmija je oživela prlikom ispitivanja i ugrizla njegov levi palac. Šmit je dokumentovao efekat koji je imao otrov i preminuo narednog dana. Smrt nije bila prijatna: počev od snažne mučnine, potom je razvio drhtavicu praćenu brzim porastom telesne temperature. Počeo je da krvari iz usta i urinirao je malo krvi tokom noći, pre nego što je povraćao svoju večeru. 

Upoznajte 5 najvećih zmija na planeti

Nastavio je da krvari iz različitih otvora, uključujući nos i oči, pre nego što je izgubio sposobnost da reaguje na spoljne stimulanse. Preminuo je od respiratorne paralize tog popodneva, pošto su mu srce i mozak iskrvavili.

Otrov ove zmije dovodi do toga da telo proizvede mnoštvo sitnih, krvnih ugrušaka. Na kraju ovo dovodi da plen zmije Dispholidus typus umre od eksangvinacije, odnosno od potpunog gubitka krvi.

Foto: Shutterstock



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...