8 zanimljivih činjenica o lenjivcima koje niste znali

Čini se da su lenjivci "duhovne životinje" mnogim ljudima širom sveta. Jedu, spavaju, vise na drveću po čitav dan i gledaju svoja posla bez ikakve brige. Barem tako izgleda.

8 zanimljivih činjenica o lenjivcima koje niste znali Foto: Shutterstock

Ispostavilo se da postoji više razloga zašto su lenjivci tako spori, a lenjost nije jedana od njih. Evo nekoliko stvari koje bi trebalo da znate o najsporijoj životinji na svetu. 

1. Lenjivci sa dva i sa tri prsta nisu toliko slični

Postoje dve vrste dvoprstih lenjivca koji pripadaju porodici Megalonychidae i četiri vrste troprstih lenjivca koji pripadaju porodici Bradypodidae. Ove dve vrste su dalji rođaci i imaju nekoliko značajnih razlika između sebe. Dok su troprsti lenjivci aktivni tokom dana, dvoprsti lenjivci su noćne životinje. Troprsti lenjivci su takođe manji i sporiji od njihovih rođaka sa dva prsta.

Ipak, obe porodice imaju po tri prsta na nogama. Prava razlika se odnosi na prste na rukama, na kojima jedna porodica ima dve, a druga tri kandže. Da bi se izbegla zabuna, neke grupe, poput Organizacije za zaštitu lenjivaca, počinju da ih nazivaju dvoprstim i troprstim.

2. Potomci su džinovskog lenjivca

Foto: Shutterstock

Dvoprsti i tropsrti lenjivci su evoluirali od džinovskog lenjivca, koji je bio težak nekoliko tona i koji je bio visok skoro četiri metra. Ova životinja je izumrla pre oko 10.000 godina, verovatno zato što je bila plen starih ljudi. 

3. Ne bi prošli očni test

Lenjivci i nisu toliko poznati po svojim oštrim čulima, a ovo je naročito tačno za njihov vid. Ženka troprstog lenjivca ne može da prepozna svoje mladunče na udaljenosti od jednog i po metra, a primećeno je da i mužjaci pokušavaju da se bore sa slične udaljenosti. Naučnici kažu da je kriva mutacija gena. Troprsti lenjivci su rođeni bez kupastih ćelija u svojim očima, koje su im potrebene za otkrivanje boja. Kao rezultat, oni vide crno-belo i u lošijoj rezoluciji.

4. Oni su izuzetno dobri plivači

Lenjivci su neverovatno spori na kopnu. Njihove noge su slabe, tako da moraju da koriste ruke i snagu gornjeg tela da bi se povukli napred. Ipak, u vodi se mogu kretati tri puta brže. Njihove dugačke ruke ih čine veštim plivačima, a mogu zadržati dah pod vodom do 40 minuta. Ako je u blizini vodeni tok, lenjivci mogu da uskoče i iskoriste vodu kao prečicu za brzu navigaciju šumom.

Foto: Shutterstock

5. Njihova "lenjost" je taktika preživljavanja

Lenjivci se kreću brzinom od dva, dva i po metra u minutu. Zaista, troprsti lenjivci su najsporije životinje na Zemlji. Kada su životinje po prvi put dokumentovane u naučnim tekstovima iz 18. veka, oni su oštro opisani kao "najniži oblik postojanja". Ali zbog svoje sporosti nisu umrli. Lenjivci uglavnom zavise od lišća, a njihovom stomaku od četiri dela je ponekad porebno i mesec dana da svari jedan obrok. Lišće nije dovoljno hranljivo, tako da lenjivci moraju da sačuvaju što više energije - što znači manje kretanja. I još nešto, njihovo sporo kretanje im pomaže da ostanu neprimećeni od strane grabljivica koje se oslanjaju na vid kako bi lovile.

6. Na njihovom krznu često rastu alge

Lenjivci i alge zavise jedni od drugih. Studije su pokazale da se ponekad alge prenesu sa majke na njenu bebu, a prenos je obostrano važan i za životinje i za biljke. Dugo krzno lenjivca koje lako apsorbuje vodu čini ugodan domo za alge, dok sa druge strane lenjivci dobijaju zelenkasto krzno koje im pomaže pri kamufliranju. Takođe, lenjivci jedu alge, što im omogućava potreban izvor hranljivij materija. 

Foto: Shutterstock

7. Troprsti lenjivci mogu da okreću svoje glave za 270 stepeni

Ova sposobnost stavlja troprste lenjivce u istu kategoriju sa mnogim sovama. Ova mogućnost može pripasti strukturi kostiju. Lenjivci imaju dodatni pršljen na osnovi vrata koji im omogućava da gledaju u svim pravcima sa lakoćom. Iako ove životinje nisu sjajne u odbrani, bar mogu videti kada opasnost prilazi.

8. Za tako bespomoćno stvorenje, žive veoma dugo

U proseku lenjivci žive oko 20 godina, dok neke vrste žive i duže u zatočeništvu. Najstariji lenjivac na svetu - ženka dvoprstog Hofmanovog lenjivca po imenu Mis Si - umrla je prošle godine sa 43 godine. Ona je provela čitav život u zoološkom vrtu Adelaide u Australiji.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...