-  

Članci

7 delova ljudskog tela koji su se nekada koristili kao lek

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Vladan Nikolić

Iako je upotreba leševa i dalje sastavni deo naše zdravstvene zaštite - od transplatacije tkiva do transfuzije krvi - većina prakse "medicinskog kanibalizma" je, na sreću, iščezla.

Stotinama godina, bar od doba renesanse, kroz viktorijansku eru, medicina u Engleskoj, Italiji, Francuskoj i drugim zemljama Evrope, rutinski je uključivala upotrebu delova mrtvog ljudskog tela. Smatralo se da se pomoću kostiju, mozga, krvi i još mnogo toga, moglo izlečiti bilo šta od obične kijavice do epilepsije - zahvaljujući životnom duhu kojeg daruje pokojnik. Iako je upotreba leševa i dalje sastavni deo naše zdravstvene zaštite - od transplatacije tkiva do transfuzije krvi - većina prakse "medicinskog kanibalizma", je, na sreću, umrla.

Ovom prilikom vam pružamo uvid u sedam delova ljudskog tela koji su se upotrebljavali u medicini:

1. Mumije

Verovatno najpopularnija, mumija se praktično smatrala lekom za vreme zlatnog doba medicine leševa u 16. i 17. veku. Donošene iz razorenih egipatskih grobnica, njihov sadržaj je dodavan u tinkturama (tečni ekstrati), ili u gipsu korišćenom za rane zadobijene u borbi, otrovnih ugriza, modrica i bolove u zglobovima. Nažalost, potražnja je prevazišla loše snabdevanje, a pametni preduzetnici su pomamno pripremali lažne mumije od leševa gubavaca, prosjaka, pa čak i kamila.

2. Lobanje

Ako su napuderisani leševi bili moćni, napuderisani leševi sa čokoladom su bili dvostruko - barem prema Tomasu Vilisu (Thomas Willis), naučniku iz 17. veka koji je kombinovao lobanje i kakao, kao lek protiv krvarenja. Ljudske lobanje su takođe bile potapane u alkohol, stvarajući tinkturu pod nazivom Kraljevska kap, pošto je engleski kralj Čarls II navodno platio 6000 funti za ovaj lični recept. Rečeno je za ovu tinkturu da se koristila protiv otoka, gihta (upala zglobova), i "svih zaraznih groznica", pored drugih oboljenja.

Krvarenje iz nosa i epilepsija su takođe tretirani prahom napravljenim od mahovine sa ljudskih lobanja. Ričard Sag (Richard Sugg), autor dela "Mumije, kanibali i vampiri: istorija medicine leševa od renesanse do Viktorijana", kaže da je ovaj lek zapravo delovao - ali samo zato što je prah stimulisao koagulaciju.

1 2 3 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.