Kako Kina planira da nahrani 1,4 milijarde rastućih apetita

Na koji način sve veći apetit Kineza menja kinesku, ali i svetsku poljoprivredu?

Nesklad između poljoprivredne ponude i potražnje u Kini može da izgleda nepremostivo. Od 135 miliona hektara obradive zemlje oko 15 miliona je zagađeno ili ostavljeno na ugaru. Treba nahraniti 1,4 milijarde ljudi, no ovde je skoro nemoguće napraviti iste ogromne farme koje snabdevaju zapadnjačku prehranu. Delimično i zbog toga što veliki deo kineskog terena čine planine ili pustinja, ali i zato što je obradivo tlo rascepkano na oko 200 miliona seoskih imanja. Kineski poljoprivredni krajolik više liči na pačvork nego na zeleni prekrivač.

Pogledajte i Mala zemlja koja hrani ceo svet: Kako je Holandija postala poljoprivredni gigant

Parcele Đenga i Pingove leže uz njihovo selo – kuće od ćerpiča grupisane su duž popločanih slepih ulica koje završavaju u kukuruznim poljima. Ovo područje poznato je kao Zadruga Sedam, što je relikt iz perioda kolektivizacije i doba vladavine Mao Cedunga, kad je država govorila seljacima šta da uzgajaju i uzimala najveći deo proizvedenog. Đeng i Pingova preživeli su veliku glad krajem 1950-ih i početkom 1960-ih. Đeng se seća da su jeli kuvanu koru drveta i kožne opasače kad je ponestalo hrane. Pošto je kolektivizacija obustavljena 1981. godine, država je zadržala vlasništvo nad zemljom, ali je seljacima ravnopravno raspodelila pravo na njeno obrađivanje.

Foto: Reuter/Soe Zeya Tun

Tako je Đengu i Pingovoj dodeljeno manje od 1,25 hektara rasparčanih na četiri lokacije. Svoju 36-godišnju kćerku, turističku radnicu, koja je iz 1.900 kilometara udaljenoga Kuenminga bila u poseti roditeljima, poslali su da mi pokaže imanje. Đeng Juping, u belim farmericama, narandžastoj bluzi otkrivenih ramena i imitaciji firmiranih cipela, vodi me pod vrelim, vedrim nebom do kraja ulice. Uz kanal za navodnjavanje vidim majušnu građevinu od ćerpiča i pitam zašto je poljski klozet tako blizu vode. Ona trepće. „To služi kao kapelica”, kaže, gledajući me sumnjičavo. Dok se izvinjavam, okreće se da mi pokaže porodična polja stevije, jutro niskih, smaragdnozelenih  biljaka namenjenih zaslađivanju. Hodamo dalje i pokazuje mi porodičnih pola jutra s posađenim semenkama lana ispod jednog vretenastog fabričkog dimnjaka. Nekoliko kilometara niz auto-put s dve saobraćajne trake nalaze se uljana rotkva, zelena salata i parcela s kukuruzom. Kasnije mi govori o svojim roditeljima i kako bi želela da njihovo imanje više liči na američka. „Pogledajte Kinu. Većina zemljišta je teška za obradu”, kaže mi. „To je rasipanje ljudskoga rada i resursa.”

Otkrijte i Koliko [X] možemo da pojedemo pre nego što nas ubije?

Rascepkanost kineskih farmi predstavlja suštinsku razliku u odnosu na zapadnjačke i suprotnost načinu na koji većina industrijskog sveta proizvodi hranu. Ako Kina namerava da zadovolji svoj promenjeni način ishrane domaćim usevima, „potrebne su nam brojne promene”, kaže Huang Đikuen, poljoprivredni ekonomista s Pekinškog univerziteta. Navodnjavanje mora da se unapredi, kaže, a tehnologija i mehanizacija treba da se rašire. Ali prvo što je potrebno učiniti da bi se Kina sama hranila, tvrdi, jeste povećati mala seoska imanja.

Foto: EPA/Roman Pilipey

Rešenje je naoko jednostavno: zameniti pačvork širokim prekrivačem koji se može pokositi jednim zamahom. Međutim, Huang upozorava da veliko nije uvek i najbolje. Kineske osnovne namirnice, kukuruz, pirinač i pšenica, imaju najveći prinos po hektaru na skromnim parcelama. Jedno istraživanje navodi da je najbolji prinos na parcelama između dva i sedam hektara. „Ako ima veoma malo imanje, seljak njega vrlo intenzivno plevi i obrađuje”, primećuje Fred Gejl, viši ekonomski stručnjak iz američkog Ministarstva poljoprivrede, što će se odraziti na prinos po hektaru koji će često biti viši nego kada se koristi velika mašina. Kineski plan nije u tome da se spaja zemlja malih proizvođača poput Đenga i Pingove u farme kao u Kanzasu. To bi logistički bilo skoro nemoguće izvesti, a i iskorenjivanje miliona malih poljoprivrednih proizvođača izazvalo bi razoran društveni poremećaj. Za sada samo postoji zamisao da se polja koja se graniče okupe u farme otprilike veličine parkirališta nekog ogromnog trgovačkog centra, odnosno oko sedam hektara.

Saznajte i Hoće li ova hrana uskoro nestati?

Ukoliko provedete nekoliko dana s Đengom i Pingovom, možda će vam biti teško da shvatite da Kina ima i neke od najsofisticiranijih industrijskih farmi na svetu. Savršen primer za to su mesna i mlečna industrija, koje su zvaničnici uobličili po uzoru na zapadnjačke. Da bih to video, morao sam da odem u istočnu Kinu gde sam posetio četiri godine staru mlekaru, veću od većine američkih.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...