Zašto vek u kome živimo nije vek majstora svih zanata?

Ukoliko bi Tomas Jang u današnje vreme otišao na intervju za posao, većina poslodavaca bi mu se verovatno ljubazno zahvalila na interesovanju, ali zaposlenje bi teško dobio. Gde su polimati danas?

Zašto vek u kome živimo nije vek majstora svih zanata? Foto: Wikimedia Commons/Vitruvian Man

Tomas Jang nije naš savremenik, štaviše, nije živ već skoro dve stotine godina. Najplastičniji opis ovog neobičnog čoveka staje u reči naslova knjige Endrjua Robinsona „Poslednji čovek koji je znao sve“, koja govori o neverovatnoj polivalentnosti ovog Engleza kada je u pitanju znanje. Školovao se za lekara a široj javnosti je najpoznatiji kao fizičar. Njegovi doprinosi u talasnoj teoriji svetlosti i ispitivanju elastičnosti materijala se smataraju izuzetno značajnim.

Međutim, nauci je doprineo i u mnogim drugim poljima. Kao egiptolog dao je ogroman doprinos u dešifrovanju hijeroglifa što je docnije iskoristio Šampolion rešavajući čuvenu Rozetu. Malo ljudi zna da termin indo-evropski jezici potiče upravo od Tomasa Janga, a kreirao ga je nakon uporedne analize rečnika i gramatike čak 400 jezika. U muzici je bio tvorac metode za štimovanje muzičkih instrumenata, bavio se čak i životnim osiguranjem i smatra se prvom osobom koja je opisala astigmatizam – refrakcionu anomaliju oka usled nepravilne zakrivljenosti rožnjače. 

Pogledajte i GENIJE: Zašto su neki ljudi pametniji od drugih?

Tomas Jang je, kako bi se kolokvijalno reklo, bio majstor svih zanata. Sveznalica. Erudita. Polimat (grč. polymathēs: mnogo znanja). Istorija pamti veliki broj svestranih ljudi a misli nekako po automatizmu krenu ka najčuvenijim ljudima iz perioda renesanse, Leonardu Da Vinčiju ili Mikalenđelu kao najflagrantnijim predstavnicima znalačke univerzalnosti. Sama ideja o polimatima i o „renesansnom čoveku“ potiče od Leona Batiste Albertija koji je i sam bio čovek hiljadu zanimanja i iza sebe je ostavio reči: „Čovek može da se bavi svim stvarima, samo ako to želi“.

Polimata koji je uveo podelu rada

Ipak, reči mudrog Albertija se u dvadeset prvom veku moraju uzeti sa dozom opreza. Da li se danas možemo baviti baš svačim što poželimo? Veoma teško. Jedan od razloga potiče, ironije li, od čoveka koji je i sam bio polimat. Reč je o Adamu Smitu, filozofu, političkom ekonomisti, piscu, pravniku pa čak i astronomu koga svet možda najviše pamti kao čoveka koji stoji iza jednog od najčvršćih temelja kapitalilističkog društva – ideje o podeli rada. U svom čuvenom delu Bogatsvo naroda, Smit smatra da je podela rada u industrijalizmu osnova povećanja produktivnosti. Ipak, on sagledava i drugu stranu medalje i ukazuje da podela rada može voditi do potpune degeneracije velikog broja ljudi kroz njihovu materijalizaciju.

Pogledajte i 10 naučnica koje su obeležile istoriju

Činjenica je da je podela rada vremenom stvorila potrebu za sve većom specijalizacijom radnika a to je glavni razlog što u današnje vreme za retko koju ličnost možemo reći da je polimat u izvornom značenju reči. Svet dvadeset prvog veka je mahom svet stručnjaka – ljudi koji posvećuju izuzetno mnogo vremena ne bi li postali specijalisti u oblastima koje sa napretkom nauke i tehnologije postaju sve uže i uže. S obzirom na ograničenost vremena kao resursa gotovo je nemoguće u današnjici ostaviti dubok trag u više disciplina pa makar one bile i veoma srodne.

Čak i epohalne ideje i naučni proboj uglavnom više nisu rezultati genijalnosti pojedinaca već iza takvih rezultata najčešće stoji veliki broj usko specializovanih naučnika integrisanih u celinu. Ukoliko se Nobelova nagrada uzme kao orijentir, primećuje se da nagrade poslednjih decenija poslovično odlaze timovima naučnika za razliku od prve polovine prošlog veka kada su uz nekoliko izuzetaka nagrađivani isključivo pojedinci. Štaviše, tim LIGO koji stoji iza Rajnera Vajsa, Berija Beriša i Kipa Torna, ovogodišnjih laureata koji su detektovali gravitacione talase broji na desetine, verovatno i stotine naučnika koji su u određenoj meri doprineli ovom, prema mnogima, najvećem naučnom dostignuću novog milenijuma.

Pročitajte i Transhumanizam kao nova nauka o budućnosti

Stoga je sasvim nerealno očekivati nekog novog Lajbnica koji će za života ostaviti ideju slčnu onoj o najboljem od svih mogućih svetova, stvoriti moćan matematički alat, biti lingvista, psiholog, izumitelj, biolog i pisati brojne eseje o pravu, politici ili teologiji. Nasuprot tome, čini se da sveopšte usložnjavanje i rigidnost današnjih profesija koje se baštine na dubokoj specijalizaciji stvaraju društvo monomata – onih koji podsećaju na čuvenu opasku da se stručnjakom postaje tako što se zna sve više o sve manje stvari i na kraje se zna „sve o ništa“.

Nastavak na sledećoj strani...



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u junskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.