Mala zemlja koja hrani ceo svet: Kako je Holandija postala poljoprivredni gigant

Sićušna Holandija je postala generator poljoprivrednog napretka. Posle Sjedinjenih Američkih Država, ona je drugi najveći izvoznik hrane na svetu. Kako je to postigla?

NA SVAKOM ĆOŠKU u Holandiji nazire se budućnost održive poljoprivrede – ne u salama velikih korporacija, nego na hiljadama skromnih porodičnih farmi. Očigledna je u raju na zemlji koji su stvorili Ted Davestejn i njegova braća Peter, Ronold i Remko. Kao i farmeri s Balija, ova braća su napravila sopstveni samoodrživi sistem za proizvodnju hrane u kome vlada gotovo savršen sklad između ljudske genijalnosti i prirodnih potencijala.

Na njihovom kompleksu staklenika površine 14,5 hektara u blizini starog grada Delft, posetioci šetaju između redova šest metara visokih tamnozelenih loza paradajza. Te biljke – čije korenje nije u zemlji, već u mreži vlakana od bazalta i krede – otežale su od plodova, koji se proizvode u ukupno 15 vrsta, da bi se zadovoljila i najzahtevnija nepca. Međunarodni žiri stručnjaka u oblasti hortikulture 2015. godine braću Davestejn proglasio je najinventivnijim proizvođačima paradajza na svetu.

Otkako su 2004. godine premestili i restrukturirali svoju 70 godina staru farmu, braća Davestejn su proglašavala nezavisnost od spoljnih resursa na svim frontovima. Njihova farma proizvodi skoro svu energiju i đubrivo koje troši, pa čak i deo materijala koji se koristi za pakovanje pri distribuciji i prodaji proizvoda. Prostorije za uzgoj tokom cele godine održavaju se na optimalnim temperaturama zahvaljujući toploti geotermalnih izdana koji postoje ispod barem polovine površine Holandije.

Kišnica je jedini izvor vode za navodnjavanje, kaže Ted, koji vodi program uzgoja. Za uzgoj jednog kilograma paradajza na lozama koje rastu iz mreža vlakana potrebno je manje od 14 litara vode, u poređenju sa 60 litara na otvorenim poljima. Jednom godišnje svi usevi se obnavljaju i rastu iz semena, a stare loze se prerađuju i od njih se prave gajbice. Malobrojne štetočine koje uspeju da uđu u staklenike dočekuje ratoborna vojska branitelja kao što je žestoki Phytoseiulus persimilis, predatorska vaška koju paradajz uopšte ne zanima, ali koja zato proždire na stotine štetnih grinja.

Nekoliko dana pre nego što sam posetio nji-hovu farmu, Ted je prisustvovao sastanku farmera i istraživača u Vageningenu. „Tako dolazimo do inovativnih rešenja za napredak i usavršavanje”, kazao mi je. „Ljudi iz cele Holandije okupljaju se da bi raspravljali o različitim perspektivama i zajedničkim ciljevima. Niko ne može sam da zna sve.”

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.