Mala zemlja koja hrani ceo svet: Kako je Holandija postala poljoprivredni gigant

Sićušna Holandija je postala generator poljoprivrednog napretka. Posle Sjedinjenih Američkih Država, ona je drugi najveći izvoznik hrane na svetu. Kako je to postigla?

TRUST MOZGOVA iza ovih zapanjujućih brojki nalazi se u Univerzitetskom i istraživačkom centru Vageningen, 80 kilometara južno do Amsterdama. S reputacijom najznačajnijeg istraživačkog centra za poljoprivredu na svetu, Univerzitetski i istraživački centar Vageningen središte je Doline hrane, rastuće grupe eksperimentalnih farmi i novoosnovanih kompanija koje se bave poljoprivrednom tehnolo-gijom. Ime namerno podseća na kalifornijsku Silicijumsku dolinu, a Vageningen nastoji da nadmaši ulogu Univerziteta Stanford, slavnog po povezivanju akademske i preduzetničke sfere.

Ernst van den Ende, generalni direktor Vage-ningenove grupe Plant Sciences, otelovljenje je kombinovanog pristupa Doline hrane. Renomirani naučnik sa opuštenim držanjem barmena u hip-sterskom kafeu, Van den Ende je svetski autoritet za patologiju biljaka. Za sebe kaže: „Ja nisam samo dekan fakulteta. Polovina mene vodi Plant Sciences, ali druga polovina nadgleda devet zasebnih poslovnih jedinica koje se bave istraživanjima u komercijalne svrhe.” Tvrdi da samo ta kombinacija „naučnog i tržišnog pristupa može da odgovori na izazov pred nama”.

Foto: Shutterstock

Izazov? Zvuči apokaliptično, ali on ga ukratko definiše ovako: naša planeta „u naredne četiri decenije mora da proizvede više hrane nego što je proizvedeno u istoriji sveta, za više od 8.000 godina”.

Zašto? Jer će se do 2050. godine broj stanovnika na Zemlji sa sadašnjih sedam i po popeti na deset milijardi. Ako ne postignemo masovno povećanja poljo-privrednih prinosa, koje podrazumeva znatno smanjenje zaliha vode i fosilnih goriva, više od milijardu ljudi bi moglo da se suoči s glađu. Glad bi mogla da postane najurgentniji problem XXI veka, a vizionari u Dolini hrane veruju da su pro-našli inovativna rešenja. Sve u cilju sprečavanja katastrofalne katastrofalne gladi koja bi mogla da nas pogodi, insistira Van den Ende. Njegov optimizam počiva na informacijama koje mu se vraćaju s više od hiljadu Vageningenovih projekata u više od 140 zemalja i na njegovim formalnim sporazumima s vladama i univerzitetima na šest kontinenata o razmeni i primeni otkrića.

Razgovor sa Van den Endeom je vožnja na rolerkousteru ideja, statističkih podataka i predviđanja. Suša u Africi? „Voda nije glavni problem. Već nerodno tlo”, kaže. „Nedostatak hranljivih materija može se nadoknaditi uzgajanjem biljaka koje u simbiozi sa određenim bakterijama proizvode sopstveno đubrivo.” Poražavajuće visoki troškovi proizvodnje stočne hrane? „Stoku treba hraniti skakavcima”, kaže. Hektar zemlje godišnje daje nešto više od tone proteina iz soje, uobičajene stočne hrane. Ista površina daje 165 tona proteina od insekata.

Razgovor brzo prelazi na temu upotrebe LED osvetljenja kako bi se omogućilo 24-časovna kultivacija u staklenicima s preciznom kontrolom klimatizacije. Zatim skreće na zabludu da održiva poljoprivreda znači minimalnu intervenciju čoveka u prirodi.

„Pogledajte ostrvo Bali!”, uzvikuje. Ljudi tamo bar hiljadu godina uzgajaju patke i ribu na istim poplavljenim parcelama na kojima uzgajaju pirinač. To je potpuno samoodrživ sistem, koji se navodnjava složenim, ljudskom rukom izgrađenim kanalima duž terasa na obroncima brda.

„Za svakog postoji samoodrživ model”, kaže Van den Ende.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.