Oživljavanje izumrlih vrsta: Možemo. A da li bi trebalo?

Tim španskih i francuskih naučnika uspeo je 30. jula 2003. godine da vrati vreme unazad. Uspeli su da jednu izumrlu životinju vrate u život, pa makar i na kratko.

 

Fernandesa-Arijasa upoznao sam jesenas na zatvorenom naučnom skupu u sedištu Društva National Geographic u Vašingtonu. Prvi put u istoriji se jedna grupa genetičara, biologa, zagovornika zaštite prirode i etičara okupila da raspravlja o mogućnosti oživljavanja. Da li je to ostvarivo? I da li to uopšte treba raditi? Jedan po jedan, naučnici su iznosili značajna dostignuća u postupanju sa baznim ćelijama, u obnavljanju drevnog DNK i rekonstrukciji izgubljenih genoma. Kako je sastanak odmicao, među naučnicima je raslo uzbuđenje. Na kraju je postignuta saglasnost da je oživljavanje sada u domenu ostvarivog.

"To je otišlo mnogo dalje i mnogo brže nego što je iko mogao da pretpostavi", kaže Ros Mekfi, kustos za sisare u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku. "Ono o čemu treba dobro da razmislimo jeste zašto bismo uopšte radili tako nešto, zašto bismo neku vrstu vraćali u život."

 

"Kada je reč o vrstama koje smo mi istrebili, mislim da imamo obavezu da pokušamo da ih vratimo", kaže Majkl Arčer, paleontolog sa Univerziteta Novog Južnog Velsa, koji je već godinama veliki pobornik oživljavanja. Ima ljudi koji se bune i kažu da oživljavanjem vrste koja više ne postoji izigravamo Boga. "A zar nismo izigravali Boga kada smo ih istrebljivali?", ironično primećuje Arčer.

 

U "Parku iz doba jure" dinosaurusi su oživljeni radi zabave. A katastrofalne posledice koje su usledile bacile su senku na ideju o oživljavanju, barem u glavama običnih ljudi. Ali ljudi zaboravljaju da je "Park iz doba jure" čista fantastika. U stvarnosti jedine vrste koje bismo mi mogli da oživimo jesu one koje su izumrle u proteklih nekoliko desetina hiljada godina i čiji ostaci poseduju netaknute ćelije ili barem dovoljno starog DNK da se rekonstruiše genom nekog stvorenja. Zbog prirodnog procesa raspadanja nema nikakve nade da potpuno rekonstruišemo genom jednog tiranosaurus reksa, koji je nestao pre oko 65 miliona godina. Sve vrste koje bismo teoretski mogli da oživimo nestale su u periodu dok je čovečanstvo užurbano grabilo da zavlada svetom. Naročito u novije doba mi ljudi smo ti koji su ih istrebili, bilo lovom, bilo uništavanjem njihovog prirodnog staništa, bilo širenjem bolesti. Možda je to još jedan razlog da ih vratimo.

"Kada je reč o vrstama koje smo mi istrebili, mislim da imamo obavezu da pokušamo da ih vratimo", kaže Majkl Arčer, paleontolog sa Univerziteta Novog Južnog Velsa, koji je već godinama veliki pobornik oživljavanja. Ima ljudi koji se bune i kažu da oživljavanjem vrste koja više ne postoji izigravamo Boga. "A zar nismo izigravali Boga kada smo ih istrebljivali?", ironično primećuje Arčer.

Drugi naučnici koji se zalažu za oživljavanje tvrde da će od toga biti i konkretne koristi. Biološka raznovrsnost je neiscrpan izvor prirodnih otkrića. Mnogi lekovi, na primer, dobijeni su iz prirodnih jedinjenja koja se nalaze u divljim biljkama, a koje su takođe podložne izumiranju. Neke izumrle životinje imale su ključne uloge u svojim ekosistemima, pa bi njihov povratak mogao biti koristan. U Sibiru su, na primer, pre 12.000 godina živeli mamuti i drugi krupni biljojedi. U to vreme u Sibiru nije dominirala mahovinom pokrivena tundra, već travnata stepa. Sergej Zimov, ruski ekolog i direktor Severoistočne naučne stanice u Čerskom, u republici Saha, već odavno tvrdi da to nije slučajnost. Mamuti i drugi brojni biljojedi održavali su zemljište rastresitim i đubrili ga svojom balegom i time omogućavali rast trave. Kad su oni nestali, mahovina je prevladala i pretvorila travnatu ravnicu u manje plodnu tundru.

Poslednjih godina Zimov pokušava da vrati vreme naseljavajući konje, mošusna goveda i druge krupne sisare u oblast Sibira koju je nazvao Park iz pleistocena. I rado bi video runaste mamute kako slobodno tumaraju ovuda. "Tek moji unuci će moći da ih vide", kaže on. "Miševi se razmnožavaju veoma brzo. A mamuti veoma sporo. Moraćemo mnogo da čekamo."

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.