Oživljavanje izumrlih vrsta: Možemo. A da li bi trebalo?

Tim španskih i francuskih naučnika uspeo je 30. jula 2003. godine da vrati vreme unazad. Uspeli su da jednu izumrlu životinju vrate u život, pa makar i na kratko.

Oživljavanje izumrlih vrsta: Možemo. A da li bi trebalo? Snimio: Rob Kendrik

Životinja koju su oživeli bila je jedna vrsta divlje koze poznate kao bukardo ili pirinejski kozorog. Bukardo (Capra pyrenaica pyrenaica) bio je krupna, lepa životinja, teška i do 100 kilograma, sa dugim, elegantno savijenim rogovima. Hiljadama godina živeo je visoko u Pirinejima, planinskom lancu koji deli Francusku od Španije, gde se pentrao po strmim liticama, grickao lišće i stabljike planinskog bilja i odolevao surovim zimama.

ozivljavanje_izumrlih_vrsta
BUKARDO (CAPRA PYRENAICA PYRENAICA)
Bukardo ili pirinejski kozorog živeo je visoko u Pirinejima pre nego što je 2000. godine iščezao iz prirode.
Tri godine kasnije istraživači su pokušali da kloniraju Seliju, poslednjeg bukarda. Ali klon je uginuo svega nekoliko minuta po rođenju.
(Foto: Preparirani primerak, Pokrajinska uprava Aragonije, Španija.)

ozivljavanje_izumrlih_vrsta_1
TILACIN (THYLACINUS CYNOCEPHALUS)
I pored toga što je ličio na vuka i što su ga nazivali čak i tasmanijskim tigrom, ova životinja je zapravo bila torbar u srodstvu sa kengurima i koalama.
Potpuno je istrebljen lovom do 30-ih godina prošlog veka. (Foto: Preparirani primerak, Američki prirodnjački muzej, Njujork)

Pogledajte galeriju fotografija

A onda su se pojavile puške. Za nekoliko vekova lovci su potamanili gotovo celu populaciju bukarda. Snimanje terena koje su 1989. godine sproveli španski naučnici pokazalo je da je preostalo svega desetak jedinki. Deset godina kasnije ostao je jedan jedini bukardo – ženka zvana Selija. Tim iz Nacionalnog parka Ordesa i Monte Perdido, koji je predvodio veterinar Alberto Fernandes-Arijas, uhvatio je životinju u zamku, stavio joj je oko vrata ogrlicu sa odašiljačem i pustio ju je natrag u divljinu. Devet meseci kasnije sa odašiljača se začuo dugi, ujednačeni signal – znak da je Selija uginula. Našli su je zgnječenu ispod jednog srušenog drveta. Sa njenom smrću bukardo je kao vrsta i zvanično izumro.

 

Dodo i velika njorka, torbarski vuk (tilacin) i kineski rečni delfin, golub selac i meksička carska žuna – bukardo je samo jedna na dugom spisku životinja koje su ljudi istrebili, ponekad i namerno.

 

Ali Selijine ćelije nastavile su da žive, sačuvane u laboratorijama u Saragosi i Madridu. Tokom nekoliko narednih godina jedan tim reproduktivnih fiziologa na čelu sa Hozeom Folkom ubrizgavao je jedra tih ćelija u kozja jajašca čiji je originalni DNK bio uklonjen, a zatim takva jajašca implantirao u surogat majke. Posle 57 implantacija svega sedam životinja je ostalo bremenito. A od tih sedam bremenitosti šest se završilo pobačajem. Samo jedna majka – hibrid španskog kozoroga i koze – iznela je bremenitost sa Selijinim klonom. Folk i njegove kolege uradili su carski rez i doneli na svet klona teškog 2 kilograma. Dok je držao novorođenu ženku bukarda u rukama, Fernandes-Arijas primetio je kako se muči da udahne vazduh, dok joj je jezik neprirodno visio iz usta. I pored svih napora da joj pomognu da diše, Selijin klon je uginuo posle desetak minuta. Obdukcijom je kasnije utvrđeno da je na plućima imala jedan režanj više, ogromnu izraslinu sa tkivom poput jetre. Tu niko nije mogao ništa da uradi.

Dodo i velika njorka, torbarski vuk (tilacin) i kineski rečni delfin, golub selac i meksička carska žuna – bukardo je samo jedna na dugom spisku životinja koje su ljudi istrebili, ponekad i namerno. A kako je još mnogo vrsta danas ugroženo, bukardo će imati mnogo društva narednih godina. Fernandes-Arijas pripada maloj, ali pasioniranoj grupi istraživača koji veruju da se kloniranjem ovaj trend može preokrenuti.

Ideja o vraćanju izumrlih vrsta u život – koju neko naziva oživljavanjem – lebdela je na granici između stvarnosti i naučne fantastike više od dvadeset godina, još otkako je pisac Majkl Kričton oživeo svoje dinosauruse u "Parku iz doba jure". Za sve to vreme nauka je zaostajala još daleko iza mašte. Selijin klon je bio nešto što je najbliže stvarnom oživljavanju. Još od trenutaka kada je bio svedok njegovog kratkog života, Fernandes-Arijas, koji sada rukovodi Ministarstvom za lov i ribolov u Aragoniji, željno iščekuje trenutak kada će nauka konačno biti u stanju da vrati u život životinje koje su ljudi svojevremeno istrebili.

"Taj trenutak je pred nama", kaže mi.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.