Komunistički bunkeri u Albaniji žive novim životom

Stotine hiljada vojnih bunkera, koje je izgradio albanski komunistički diktator Enver Hodža, danas imaju potpuno novu namenu - od restorana na plaži do muzeja.

Komunistički bunkeri u Albaniji žive novim životom Foto: Profimedia

Tačan broj vojnih bunkera širom Albanije nije poznat. U zavisnosti od toga koga pitate, postoji između 175 i 750 hiljada betonskih skrovišta napravljenih za zaštitu ove balkanske zemlje. Naime, od 1960. do 1985. godine, albanski staljinistički diktator Enver Hodža naložio je podizanje na hiljade takvih bunkera iz paranoičnog straha od invazije Jugoslavije, Varšavskog ili NATO pakta.

Režim je nosio u sebi pustoš, bedu i strah. Ko je bio glasno protiv režima, proganjan je, ubijan, a sa njegovom porodicom niko nije smeo da ima nikakav kontakt.

Iako je većina bunkera u obliku pečurke skučena, pravljena tako da primi svega jednog ili dvojicu artiljeraca, neki od njih imaju podzemne galerije koje se protežu stotinama metara. 

Pogledajte i Sovjetski majstori fotošopa: Kako je Staljin brisao ličnosti sa fotografija, ali i iz istorije

Međutim, bunkeri, izgrađeni od čelika, gvožđa i betona, nikada nisu doživeli da se koriste za namenu za koju su i pravljeni - odbranu države.

Danas, 30 godine kasnije, ove čuvene “pečurke” uglavnom su zapuštene i zarasle u korovu. Ipak, mnoge od njih dobile su sasvim novu namenu i izgled - pretvorene su u muzeje, kafiće, galerije, stanove ili predstavljaju mesta za "ljubavne" sastanke.

Bunker u Tirani koji je pretvoren u muzej, Foto: Shutterstock

“Veliki broj bunkera pokazuje koliko je Albanija bila paranoična za vreme Hodžine vladavine”, kaže Vjeran Pavlaković, profesor kulturnih studija na hrvatskom univerzitetu u Rijeci. “Umesto ulaganja u obrazovanje i ekonomski razvoj, albanski režim je izdvojio bespovratne resurse za izolaciju. Međutim, postkomunistička Albanija se pokazala spremnom da prihvati hrabru intervenciju za rešavanje ovog arhitektonskog nasleđa.”

Primeri tog inovativnog preobražaja mogu se videti širom zemlje. 

Pogledajte i „Albanska golgota, 100 godina kasnije“: U čast precima prešli 300 kilometara peške

Jedan takav bunker nalazi se u primorskom gradu Golem. Nakon pada komunizma, Kujtim Roci je odlučio da napusti svoj vodostalanterski posao i bunker u blizini svoje kuće pretvori najpre u restoran, a potom i u hotelski kompleks. Roci je podigao tri sprata iznad bunkera, koji i dalje služi kao vinski podrum i magacin pošto je temperatura u njemu sveža cele godine.

U Skadru se nalazi bunker koji je pretvoren u salon za tetoviranje, dok su dva bunkera u Tirani pretvorena u muzeje. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je avgustovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.