Monah koji je promenio hrišćanstvo i svet: 6 zanimljivih činjenica o životu Martina Lutera

Nemački sveštenik Martin Luter je 31. oktobra 1517. godine zakucao na vrata katedrale u Virtembergu slavnih 95 teza o reformi crkve, zauvek napravivši raskol unutar katoličanstva.

Monah koji je promenio hrišćanstvo i svet: 6 zanimljivih činjenica o životu Martina Lutera Foto: Profimedia

Martin Luter pokrenuo je 31. oktobra 1517. godine proces reformacije crkve zauvek napravivši raskol unutar katoličanstva. Zbog protestantizama koji je nastao zahvaljujući Luteru nastale su duboke posledice po Nemačku, Evropu, ali i po čitav svet.

“Udarac je konačno zadat kada je 1517. Martin Luter zakucao svojih devedeset pet teza na vrata crkve u Vitenbergu. Ponosna i moćna crkva, koja se vekovima borila za vrhovni autoritet ne samo u crkvenim nego i u svetovnim poslovima države nije mogla pristati na ponižavajuće ograničenje njene sfere aktivnosti koje su zahtevali Viklif, Hus i Martin Luter. Crkvena reformacija bila je prva manifestacija ovog istorijskog konflikta, i njen uspeh je pripravio put za promovisanje inherentnog individualizma u svim aktivnostima hrišćanske civilizacije, a posebno u onim naučnim. … Sloboda je došla i svakako dovela do najsmelijeg intelektualnog i duhovnog preokreta u istoriji čovečanstva.” - Mihajlo Pupin.

Pogledajte i Malo poznate i zanimljive činjenice o Mihajlu Pupinu

Pročitajte nekoliko zanimljivih činjenica o životu i nasleđu Martina Lutera:

Njegovo ime obeležilo je njegov životni put

Kada je kao beba 11. novembra kršten, Luter je dobio ime sveca čiji se ime tog dana slavilo - Martin. Sličnost između njih dvojice je vrlo neobična. Sveti Martin je rođen 316. ili 317. godine u današnjoj Mađarskoj kao Martinus, sin rimskog oficira. Po želji oca, sa 15 godina i sam je postao vojnik i to u gardi cara Konstantina Drugog u Milanu, gde je tada bila prestonica Zapadnog rimskog carstva. Uhapšen je kada je izjavio da se ubijanje ljudi kosi sa njegovim hrišćanskim uverenjima. Međutim, budući da se bitka nije ni desila, Martin je bio oslobođen, nakon čega je odlučio da postane monah. Kako pisac Erik Metaksas navodi u svojoj knjizi o Martinu Luteru: “11 vekova nakon što je prvi Martin izneo svoj hrišćanski stav protiv Rimskog carstva, drugi Martin će svoj hrišćanski stav protiv Svetog rimskog carstva držati na istom mestu”.

Foto: Wikimedia Commons

Letnja oluja “kriva” je za sve

Martin Luter je trebalo da postane advokat. Uprkos nemaštini, otac ga je sa 14 godina posalo u školu u Magdeburg. Školarina je bila besplatna, ali su studenti morali da plaćaju za stan i hranu. Sa ostalim siromašnim mladićima, i on je ispred bogataških kuća pevao i prosio hranu. Godine 1502. Luter je postigao najniži akademski stepen u filozofiji. Tri godine kasnije, kao drugi u klasi, postao je magistar nauka. Zatim su bile predviđene pravne nauke, a onda advokatska karijera. Međutim, Luter se strahovito plašio smrti, i kad je jedan grom za vreme strašne oluje 1505. godine udario neverovatno blizu njega, u kriku je Svetoj Ani dao očajničku zakletvu da će postati sveštenik ako ga spase. Preživeo je oluju i nekoliko nedelja kasnije, tačnije 17. juna 1505, teška vrata agustinskog samostana otvorila su se da ga prime.

Prerušio se u viteza kako bi izbegao progon Katoličke crkve

Nakon što je 31. oktobra 1517. godine zakucao na vrata katedrale u Virtembergu slavnih 95 teza o reformi crkve, Martin Luter je nastavio da piše “skandalozne” pamflete protiv Katoličke crkve. Godine 1521. godine organizuje se Sabor u Vormsu, na kom je Martin Luter pozvan da se pokaje i da se odrekne svojih knjiga i svog učenja. Saborom je predsedavao sam car Svetog rimskog carstva, Karlo V. Luter, umesto da se pokaje, izložio je svoje učenje i zatražio od mladog cara razumevanje i zaštitu. Međutim, Karlo V mu je odgovorio da on, kao nemački car i potomak stare katoličke dinastije, može samo da osudi njegovo učenje kao notornu jeres. Kako bi pomogao Luteru da se spase, njegov prijatelj Frederik od Saksonije organizovao je lažnu otmicu. Lutera su prokrijumčarili do izolovanog zamka u Vartburgu, gde je pustio bradu i promenio identitet - postao je vitez junker Georg. Tokom narednih devet meseci, Luter je živeo u zamku kao begunac, krijući se od cara i pape. U knjizi “Welterbe Wartburg” navodi se da je “vreme provedeno u Vartburgu bilo među najproduktivnijim periodima u njegovom životu”. Tamo je završeno i jedno od njegovih najvećih dostignuća, prevod Erazmovog teksta Grčkih spisa na nemački jezik. Objavljeno u septembru 1522, bez Luterovog imena kao prevodioca, ovo delo je bilo poznato kao Septembarska Biblija.

Pogledajte i Granice Rimskog carstva

Skandal veka - bivši monah oženio bivšu monahinju

Katarina fon Bora provela je više od jedne decenije svog skromnog života u manastirskim školama, a zatim kao časna sestra. Međutim, početkom 1523. godine ona i ostale monahinje su pobegle iz samostana, a Katarina je utočište pronašla u domu Lukasa Kranaha Starijeg, bliskog Luterovog prijatelja. Ona i Martin Luter su se 1525. venčali i uselili u stari Avgustinski manastir u Vitenbergu. Katarina se brinula o domaćinstvu, njihovo šestoro dece, upravljala je novcem i vodila seosko imanje, a takođe je i upravljala malom pivarom i zakupljivala je čak i ribnjak. Martin Luter ju je rado zvao "moj gospodar Kete", što je znak da je ona bila glavna u kući. Umrla je 29. decembra 1552. u Torgauu.

Foto: Wikimedia Commons

Bio je veliki ljubitelj piva

Osim što je prskosio crkvi i što je bio oženjen, Martin Luter je bio i veliki ljubitelj piva. “Ponekad se moramo više rekreirati, baviti sportom, piti više, pa čak i pogrešiti kako bismo prkosili đavolu”, napisao je. Takođe je smatrao da se uz pivo lakše zaspi. U jednom pismu koje je napisao Katarini piše: “Stalno razmišljam o tome kako dobro pivo i vino imam kod kuće, kao i prelepu ženu.”

Ismevao se autoritetima kroz umetnost

Tokom svog života, Luter je blisko sarađivao sa poznatim nemačkim umetnikom Lukom Kranahom Starijim. Upoznali su se preko zajedničkog prijatelja, Frederika III (koji je organizovao lažnu otmicu i pomogao Martinu). Poznati slikar i grafičar promovisao je protestantske ideje svojim drvorezima, a takođe je i u više navrata naslikao Martina. Pošto je Luter stalno bio u sukobu sa Katoličkom crkvom, pronašao je i kreativni način da se ismeva autoritetima - kroz umetnost. On je 1534. godine naručio od Kranaha drvorez pod imenom “The True Depiction of the Papacy” (“Istinski prikaz papstva”) na kome se mogu videti slike đavola koji vrše nuždu nad monasima, dok papa na glavi ima krunu od meduza.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.