Hrabro srce Irene Sendlerove: Heroina koja je tokom Holokausta spasla 2.500 dece (VIDEO)

"Svako dete koje je spaseno uz moju, i pomoć svih divnih tajnih kurira koji danas više nisu živi, je opravdanje mog postojanja na Zemlji, a ne nešto zbog čega bih bila slavna."

Hrabro srce Irene Sendlerove: Heroina koja je tokom Holokausta spasla 2.500 dece (VIDEO) Foto: Profimedia

U oktobru 1943. Varšava je već četiri godine bila pod nemačkom okupacijom i svi su znali da noćna poseta Gestapa ne nagoveštava ništa dobro, posebno ako je, poput Irene Sendlerove, bio aktivni pripadnik pokreta otpora.

Irenino ime je nepoznanica za većinu ljudi, ali ova hrabra žena ostaće zauvek upamćena jer je prkosila nacistima i tokom Drugog svetskog rata spasla 2.500 jevrejske dece krijumčareći ih van geta u Varšavi. 

Rođena je 15. februara 1910. godine u Varšavi pod imenom Irena Krzyżanowska. Njen otac Stanislav, po zanimanju fizičar, umro je 1917. godine od tifusa, kojim se zarazio dok je pomagao pacijentima kojima je bila odbijena državna nega, a među kojima je bilo dosta Jevreja. Tako je Irena sa samo sedam godina ostala da živi sa majkom Janinom. Nakon smrti njenog oca, predvodnik jevrejske zajednice se ponudio da plati Irenino školovanje. 

Pogledajte i ZAPOSTAVLJENI HOLOKAUST: Zločin svakog dana, sem nedelje

Irena je od mladosti gajila simpatije prema Jevrejima i protivila se njihovoj diskriminaciji. Tako se nakon upisa na Varšavski univerzitet pobunila protiv tzv. Geto-Benč sistema koji je bio diskriminišući nastrojen prema Jevrejima, a koji je postojao u mnogim predratnim poljskim univerzitetima, te je bila suspendovana s Univerziteta na tri godine.

Foto: Wikimedia Commons

Za vreme nemačke okupacije, živela je u Varšavi radeći kao socijalni radnik. Priključla se pokretu otpora, ali se nije borila oružjem, već je pomagala onima kojima je pomoć bila najpotrebnaija - deci. 

Uz objašnjenje da nadzire sanitarne uslove za vreme epidemije tifusa, Irena i njeni pomagači izvukli su iz geta 2.500 jevrejskih mališana. Krijumčarili su ih u koferima i drvenim sanducima, a stariju decu su kroz kanalizaciju sprovodili u “arijevski” deo Varšave. Irena je imala i psa dresiranog da zalaje ako deca počnu da plaču i koji je na taj način odvraćao pažnju fašističkim čuvarima.

Otkrijte i Da li se trauma žrtava Holokausta prenela na naredne generacije?

Osim toga, ona i njeni saradnici su u Varšavi našli hrabre pomagače, koji su krili decu u svojim kućama, rizikujući sopstveni život i život svojih porodica. Pritom opasnost nije pretila samo od Nemaca. Naime, Poljaci su takođe tražili jevrejsku decu i ucenjivali pomagače. Ko bi odbio da im plati, bio bi predat okupatoru. Za spasavanje samo jednog jevrejskog deteta, bilo je potrebno oko deset pomagača.

Gotovo svi u varšavskom podzemlju znali su Irenin psudonim: Jolanta. To ime je bilo poznato i Gestapu, ali nisu znali ko se krije iza njega. 

Pogledajte i 18 činjenica o Drugom svetskom ratu

Ipak, 1943. godine Irenin identitet je otkriven i ona je uhapšena. Teško su je pretukli i osudili na smrt, ali joj je “Žegota” spasla život tako što su potplatili nemačke stražare koji su je vodili na gubilište. Oni su je ostavili onesvešćenu u šumi, polomljenih ruku i nogu. Do kraja rata krila se i brinula o jevrejskoj deci.

Foto: Profimedia/Deca iz varšavskog geta

Međutim, Irena nije samo spasavala decu, već se pobrinula i da se kasnije vrate roditeljima. 

Naime, deca su davana na čuvanje poljskim porodicama, varšavskom sirotištu, katoličkim manastirima, ili sveštenicima. Spiskove pravih i novih lažnih imena dece je krila u teglama, a nakon rata, otkopala je tegle sa dečjim podacima i pokušala da nađe njihove roditelje. Nažalost, velika većina roditelja je stradala u logoru smrti Treblinka.

Pročitajte i Priča o japanskom vojniku koji 29 godina nije znao da je Drugi svetski rat završen

Jad Vašem, memorijalni centar posvećen žrtvama holokausta, dodelio je Ireni 1965. godine najveće priznanje koje jevrejski narod dodeljuje onima koji su im pomagali u najmračnijem periodu njihove istorije: proglašena je “Pravednikom među narodima”. Deca, koja duguju život Ireni Sendlerovoj, pobrinula su se da njena hrabra dela ne budu zaboravljena, a njena životna priča je takođe pretočena i u biografiju “Mother of the Children of the Holocaust”, čiji je autor Ana Mješkovska, kao i u ratnu dramu koja je snimljena 2009. godine u poljsko-američkoj koprodukciji.

Spas od Holokausta pronašla u bunkeru: Priča poslednje preživele iz Varšavskog geta

Umrla je 2008, u 98. godini života. Međutim, nikada sebe nije smatrala herojem i uporno je ponavljala:

“Želim posebno da naglasim da oni koji su spasavali decu nisu nekakvi heroji. Taj termin me jako iritira. Obrnuto je tačno. I dalje me grize savest što sam učinila tako malo.”

“Svako dete koje je spaseno uz moju, i pomoć svih divnih tajnih kurira koji danas nisu više živi, je opravdanje mog postojanja na Zemlji, a ne nešto zbog čega bih bila slavna.”



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...