MAKO AJKULA: Munja iz dubina

Da li mako ajkula, najbrža ajkula u okeanu, može da pliva brže od našeg apetita?

Da biste razumeli taj nagoveštaj, morate imati u vidu jednu od prvih stvari koje naučite kad lovite mako ajkule: one dele svoju teritoriju s modruljima. Te dve vrste su nešto poput lavova i hijena – žive u istom području, ali imaju različite strategije hranjenja. Mako ajkule su najbrže ajkule okeana; kada love brzi plen poput zubatica ili tuna, mogu da dostignu brzinu i do 55 kilometara na čas. Sportski ribolovci vole njihovu snagu. Modrulji, s druge strane, imaju relativno lakonski pristup i usredsređeni su na sporiji plen poput lignji. Po rečima jednog ribolovca, vrlo ih je lako uloviti, a meso im nije ni približno ukusno kao meso mako ajkula. Prema tome, možete pretpostaviti ko je u tom poređenju hijena, a ko lav. Svi žele da ulove lava. 

Sportski ribolovci vole snagu mako ajkule. Kad je na udici, u stanju je da iskoči 3 do 4.5 metara visoko, a njeno meso se ubraja u najukusnija od svih ajkula

Drugog dana na pučini ispred gradića Naraganset u Saveznoj Državi Rod Ajlend, dok smo privlačili još jednog modrulja, napokon sam shvatio ono očigledno. 

„Izgleda kao da svaki modrulj ima udice u ustima”, rekao sam. Bred Vederbi, marinski ekolog s Univerzteta Rod Ajlend, čiji je posao bio da obeleži svaku mako ajkulu koju uhvatimo, odgovorio je: „Da. Svaki kojeg smo dosad privukli uz brod imala je udicu u ustima.” 

 

A post shared by National Geographic (@natgeo) on Aug 24, 2017 at 3:18am PDT

 

Uklanjanje udice iz usta ajkule može da bude opasno, tako da ribari samo prerežu strunu i ostave udicu u ustima ribe da zarđa. A budući da oni, u stvari, love mako ajkule, verovatno će modrulja vratiti u more. „Nikad nisam video mako ajkulu s udicom”, rekao mi je prvog dana brodski oficir Lukas Berg. „Njih ljudi nikad ne puštaju. A što se tiče modrulja, neki od onih koje smo uhvatili imali su u ustima i po četiri udice.” 

Plivanje s tigar-ajkulama: Kako je ronilac početnik otkrio drugu stranu ovih zastrašujućih morskih grabljivaca

Ribolov pravi snažan pritisak na mako ajkule, objasnio mi je Vederbi. One koje smo pokušavali da uhvatimo leti se kreću duž atlantske obale prema severu. Imajući u vidu svakodnevni rekreativni ribolov i na desetine turnira u lovu na ajkule, koji se održavaju na potezu od Merilenda do Rod Ajlenda, to predstavlja opasan put za te ajkule. „Mnoge od njih budu ulovljene pre nego što doplivaju ovamo”, rekao je Vederbi. 

„Je li lov na njih održiv?”, upitao sam ga. Kao i za mnoge druge ajkule, za mako ajkule je naročito opasno preterano izlovljavanje jer im je okot malobrojan, a razdoblje polnog sazrevanja dugotrajno. Prema jednoj studiji, ženke mako ajkula postaju polno zrele tek nakon 15 godina ili kasnije, ali te brojke nisu definitivne. Biolozi su saglasni da su potrebna dodatna istraživanja. 

„Ne znamo”, rekao je. „Te ajkule prevaljuju velike udaljenosti. Neke od naših [obeleženih] mako ajkula plivale su vodama najmanje 17 različitih zemalja. Nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi agencije koje se bave njima mogle dobro da procene da li njihova populacija raste, opada ili ostaje ista. Ne znamo ni da li je taj broj 100, 1.000 ili 100.000.”



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.