JEZERO TURKANA: Poslednji obred za more od žada

Jezero Turkana prehranjuje plemena na krajnjem severu Kenije, ali projekti uzvodno prete da prekinu njegovu žilu kucavicu.

Razik je privatni preduzetnik, jedan od retkih koji u jezeru Turkana vidi veće mogućnosti odgolog preživljavanja od danas do sutra. Živi u Seliču i oženjen je Dasanačankom, ali poreklom je Arapin i potiče sa kenijske okeanske obale.Vlasnik je četiri čamca i ponekad iz Najrobija dotera kamion sa kontejnerom punim leda.Otkupljuje ulov od svojih komšija i za nekoliko dana napuni kontejner sa dve-tri tone ribe, a zatim se vrati u Najrobi i tamo rasproda tovar. 

Pre dolaska na jezero Turkana Razik je godinama radio u fabrici za preradu ribe u Kisumuu, gradu na obali jezera Viktorija, koje se nalazi daleko dole na jugu. Viktorija je najveće afričko jezero, podeljeno između Kenije, Ugande i Tanzanije. Jezero održava mulitimilionsku riblju industriju koja snabdeva gladna regionalna tržišta, a u Evropu se godišnje izvezu hiljade tona nilskog grgeča.

Velika potražnja duboko je poremetila ekologiju jezera, a razvoj industrije doneo je mnoge probleme naglog porasta populacije– divlja naselja sa udžericama pokraj jezera,drogu, kriminal, slabe plate i loše radne uslove.Raziku se na kraju sve smučilo pa je otišao. „Osim toga”, kaže, „ulov je postao sve lošiji. Grgeč je počeo da nestaje.”

Razik je razmotrio mogućnosti. Na jezeruTurkana nije bilo riblje industrije, kao ni pratećih problema prenaseljenih gradova. Život će biti teži, možda i opasniji. Ali neće biti konkurencije,a u jezeru ima nilskih grgeča – kao što je ovo čudovište, brdo od krljušti i mišića, ovde na dnu njegovog čamca.

Neobični običaji u Etiopiji: Jedinstveni portreti žena iz tri plemena u dolini reke Omo

Već šest godina živi među Dasanačima. Posao mu je postao profitabilan i on je zavoleo ljude iz plemena. Nije uvek lako biti musliman u Keniji,ali Dasanačima nikad nije smetala njegova vera,čak mu se i žena preobratila u islam. Povrh svega,kaže Razik, ljudi u Seliču su miroljubivi i ne izlovljavaju ribu preko svojih potreba. Planira da ostane ovde i podiže decu u maloj dvosobnoj kući,gde ponekad opravlja motocikle u kuhinji. Doklegod je mirno i ima grgeča, kao i leda za njegovekontejnere, on je zadovoljan. Ovde vidi svojuperspektivu. Ali samo dok ne pogleda ka severu.

NA NEKIH 725 KILOMETARA uzvodno uz reku Omo, u Etiopiji, u januaru je dovršena izgradnja hidroelektrane Gilgel Gibe III. A mnogo bliže jezeru Turkana ogromni buldožeri preoravaju pustaru uz rečne obale i raščišćavaju teren za plantaže šećerne trske i pamuka. Uskoro će se efekti njihovog rada osetiti u Keniji, sa verovatno poražavajućim posledicama po 90.000 pripadnika plemena čija egzistencija zavisi od jezera.„Reka Omo je pupčana vrpca jezera Turkana.To je najbolje moguće poređenje”, kaže Šon Ejveri, građevinski hidrolog koji godinama proučava i istražuje vododelnicu Omo–Turkana.„Ako presečete vrpcu, jezero će umreti.”Ejveri živi u Keniji i za račun Afričke razvojne banke i drugih klijenata analizirao je etiopske planove za eksploataciju reke. Centar za afričke studije pri Univerzitetu Oksford objavio je 2013.godine jednu knjižicu u kojoj je sabran Ejverijev rad i u kojoj su rezimirana njegova istraživanja na projektima uz reku Omo. Ta otkrića su ga duboko obeshrabrila.

 

A post shared by Randy Olson (@randyolson) on Sep 3, 2015 at 6:59am PDT

 

Ostalo je vrlo malo Dasanača - oni su danas jedna od najmanjih i najslabijih etničkih grupa u Keniji

„Kad uzimate vodu iz reke i koristite je za navodnjavanje u takvim klimatskim uslovima,jedan deo će se postepeno vratiti u korito”, kažeon. „Ali najveći deo će ispariti.”

Ejveri i ostali stručnjaci saglasni su da najveća opasnost leži u brani, koja je sa svojim 243 metra visokim betonskim zidom najveća uAfrici. Svaka brana neminovno štetno utiče na ekosistem nizvodno od nje. A Gibe III će na Omui na jezeru izazvati intenzivne posledice, slične suši, naročito tokom prve tri godine svog rada,kada će do 70 odsto rečnog toka biti skrenuto u rezervoar.

Kad rezervoar bude pun, jezero će se polako normalizovati – ali tu onda nastupaju plantaže šećerne trske. Šećerna trska je poznata kao veoma žedna biljka i njeno uzgajanje u sušnim dolinama donjeg toka reke Omo u Etiopiji bilo bi nemoguće bez brane koja reguliše reku. Hiljadehektara je zvanično izdvojeno za sadnju trske i pamuka u južnoj Etiopiji, a po Ejverijevim rečima, još nekoliko hiljada je predviđeno za buduće plantaže. Sadnja je već počela, a sva voda za zalivanje biljaka točiće se iz jedne jedine slavine: reke Omo.

Teško je tačno proceniti kako i kada će ove pretnje početi da se obistinjuju. Izgradnja brane je više puta odlagana do početka gradnje 2006.godine, ali rezervoar je počeo da se puni u januaru.I mada je uspostavljanje plantaža već započeto,razmere poljoprivredne transformacije nisu ni izdaleka tako velike kao što bi mogle biti.Ejveri i ostali ukazuju na usporenu katastrofu Aralskog mora kao primer toga šta bi moglo da se desi. Aral je nekada bio četvrta po veličini kontinentalna voda na svetu, čija se površina bleskala između Kazahstana i Uzbekistana. U doba sovjetske vlasti iz dveju reka koje su napajale jezero počela je lagano da se crpi voda za uzgajanje pamuka. Već negde 2007. godine Aral je bio skoro mrtav.Njegov nekada bogati basen pretvoren je u prašnjavu pustaru po kojoj leže razbacani zarđali ribarski brodovi i naslage nagrizajuće soli.

Skoro svi krupniji nilski konji već su izlovljeni, ali ostalo je mnogo krokodila

Podjednako apokaliptičan kraj mogao bi da zadesi i jezero Turkana, da uništi egzistenciju više hiljada ribarskih porodica i pretvori ih u beznadežne izbeglice. U najgorem slučaju, kaže Ejveri, plantaže trske i pamuka nastaviće da se šire, a reka će se tokom mnogo godina smanjivati,što će dovesti do pada vodostaja u jezeru za 18 i više metara. Na kraju bi mogla da ostanu samo dva mala jezera. Jedno bi verovatno bilo blizu teritorije Dasanača, a drugo bi ležalo južnije,izolovano, slano i plitko.

 

A post shared by Randy Olson (@randyolson) on Jul 16, 2015 at 1:14pm PDT

 

Etiopska vlada redovno odbija sve kritikena račun svih svojih planova vezanih za reku Omo. 

Nekoliko naučnika koji su intervjuisanipovodom ove reportaže rekli su da gotovonijedna informacijama o mogućim posledicama nije doprla u javnost. Na osnovu dostupnih informacija, ističe Ejveri, izgleda da Etiopljani potpuno ignorišu jezero Turkana. „Sva njihova istraživanja prestaju na granici”, kaže Ejveri.„Zašto bi to radili? Nemoguće je tvrditi da to neće imati nikakav uticaj na jezero.”

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.