JEZERO TURKANA: Poslednji obred za more od žada

Jezero Turkana prehranjuje plemena na krajnjem severu Kenije, ali projekti uzvodno prete da prekinu njegovu žilu kucavicu.

JEZERO TURKANA: Poslednji obred za more od žada Foto: Profimedia

Tekst Poslednji obred za more od žada objavljen je u NG Srbija u avgustu 2015. godine

U toplo prolećno jutro Galte Njemeto stoji na obali jezera Turkana i pogledom traži krokodile. Voda je plitka i verovatnoća da se tu nađu gmizavci vrlo je mala ali Njemeto, tradicionalna isceliteljka plemena Dasanač, došla je sa jednom pacijentkinjom i ne bi valjalo – ni spiritualno ni inače – da se obred prekine.

Skoro svi krupniji i opasniji nilski konji već odavno su izlovljeni iz jezera, ali ostalo je mnogo krokodila, naročito ovde, ispod delte, gde reka Omo teče iz Etiopije u Keniju. Rečni krokodili,koji ponekad prate struju prema jugu, važeza opasnije i lukavije od onih koji se izlegu uz obalu jezera, mada ih u plemenu sve podjednako smatraju otelotvorenjem zla, bez obzira na toodakle su. Tako Njemeto istovremeno pogledom traži ove životinje i procenjuje spiritualističkeprognoze za taj dan.

Tu i tamo mrka i mirna jezerska voda se mreškaod dodira krila nekog flaminga ili praćakanja neke ribe. Sa zapadne strane iz daljine dopire zujanje nekog vanbrodskog motora. Nigde krokodila, čak ni krava ni kamila. Zadovoljna, Njemeto vodi u vodu mladu ženu koja se zove Setijel Guokol i kaže joj da sedne i da se umije. Ona zahvata vodu u šake i pljuska se po licu, a zatim se poliva po leđima.

Njemeto za to vreme grabi pune šake mulja i brzim potezima počinje da ga razmazuje niz Guokolinu savijenu kičmu.

"Badab", kaže ona. "Badab – Odlazi!", uz svaki novi sloj mulja. Teranje smrti rečima i delom. "Ovo jezero je čistilište", kaže ona.

A post shared by Randy Olson (@randyolson) on Aug 12, 2015 at 8:03am PDT

 

Njemeto je poznata kao isceliteljka koja daje poslednju nadu. Kad sve drugo propadne – lekovi na klinici, bog belog čoveka u crkvi, humanitarc iu svojim zidanim kućama – ljudi dođu kod nje sa svojim bolestima i strahovima. A ona im, uz malu nadoknadu, pruža nadu.

"Ja sam poslednja stanica", kaže ona.

Tako je dovela i Guokol do obale jezera. Ona je bolesna već mesecima, a stanje joj se u poslednje vreme pogoršalo. Počela je iz dana u dan sve više da slabi, u senci zlih duhova. Takvo stanje u plemenu Dasanač zovu gač. Kad su je rođaci naterali da ode kod Njemeto, od Guokol je ostala samo senka onog što je nekad bila. Sve je nestalo: snaga, lepota, zdravlje. A ima možda samo 30 godina.

U vodi Njemeto nije gruba kao što ume da bude kad viče na decu ili gađa pse kamenjem. Majčinski pažljivo maže Guokol blatom i ispira je pod nemilosrdnim jutarnjim suncem. Kad završi, pomaže Guokol da ustane, a zatim polaze ka obali ruku pod ruku.

"Nećemo se osvrtati", kaže Njemeto, raširivši ramena. "Ostavile smo duhove iza sebe." A Guokol, koja drhti od zime onako mršava kao trska, kaže: "Verujem da će mi sada biti dobro."

 

A post shared by Randy Olson (@randyolson) on Aug 11, 2015 at 5:18am PDT

 

SELIČO LEŽI U SRCU jednog od najzabačenijih regiona Istočne Afrike. To je najseverniji deo Kenije, više od 400 kilometara daleko od najbližeg asfaltiranog puta, nedaleko od etiopske granice, odakle se prostire još 200 kilometara suve, negostoljubive, vrele i od sveta zaboravljene zemlje. Ako ovde tražite nadu, vrata Njemetine kuće su blizu, a njen metod lečenja u jezeru nije ništa neobično. Jer ovde su vera i nada usko povezane svodom, a Turkana ih za sada ima u izobilju.

To je najveće stalno pustinjsko jezero na svetu, koje postoji već oko četiri miliona godina, u većem ili manjem obimu, a smešteno je u vulkanskom koritu uz obod Velike rasedne doline. Na njegovim obalama živeli su drevni hominidi, a ovde su i prvi ljudi lovili, skupljali i pecali dok su putovali na sever u svojim sporim seobama iz Afrike. Pre deset hiljada godina jezero je bilo daleko veće nego sada. Pre sedam hiljada godina počelo je da se smanjuje. Neolitska plemena podigla su misteriozne kamene stubove na svetilištima iznad njega. A Njemeto danas nastavlja običaje povezane sa vodom, koji su verovatno vrlo stari, iako niko ne zna tačno odakle potiču i kada su nastali.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.