Reč dve o blizancima

Imaju iste prodorne oči. I istu boju kose. A ipak, jedan je možda stidljiv, a drugi voli da upoznaje nove ljude. Ako otkrijemo zašto se jednojajčani blizanci razlikuju, iako imaju isti DNK, možda ćemo otkriti mnogo toga i o svima nama.

Blizanci Džim

Ideja da se uz pomoć blizanaca meri uticaj nasleđa datira još iz 1875. godine kada je engleski naučnik Frensis Golton prvi predložio takav pristup (i skovao izraz "priroda i odgoj"). Ali izučavanje blizanaca doživelo je iznenadni obrt 80-ih godina XX veka kada je otkriven veliki broj jednojajčanih blizanaca koji su rastavljeni po rođenju.

Priča je počela sa čuvenim slučajem dva brata, obojice sa istim imenom  Džim. Rođeni u mestu Pikva u Ohaju 1939. godine, Džim Springer i Džim Luis usvojeni su kao bebe i odgojeni u različitim porodicama koje su im slučajno dale isto ime. Kada se Džim Springer u svojoj 39. godini sastao sa bratom 1979. godine, otkrili su čitav niz sličnosti i podudarnosti. Obojica su bili visoki 1,8 metara i imali po 82 kilograma. Dok su odrastali, obojica su imali pse koji su se zvali Toj i išli na letovanja u Sent Pit Bič na Floridi. Obojica su se u mladosti oženili ženama koje su se zvale Linda od kojih su se kasnije razveli. Njihove druge žene su se zvale Beti. Svojim sinovima dali su isto ime – Džejms Alen. Obojica su honorarno radili kao šerifi, voleli su da se bave stolarijom, patili su od teške glavobolje, pušili cigarete salem i pili pivo miler lajt. I mada su nosili drukčiju frizuru – Džim Springer je imao šiške dok je Džim Luis češljao kosu unazad – imali su isti iskrivljeni osmeh, glas im je bio identičan, a i obojica su voleli, priznali su, da svojim ženama ostavljaju ljubavne poruke po kući.

Čim je čuo za dva Džima, Tomas Bušard Junior, psiholog sa Univerziteta u Minesoti, pozvao ih je u svoju laboratoriju u Mineapolisu. Tamo su on i njegovi saradnici dali braći niz testova koji su potvrdili njihovu sličnost. Iako su vodili zasebne živote, blizanci Džim, kako su ih mediji prozvali, kao da su pratili jednu istu stazu.

"Sećam se kako sam sedeo za stolom sa njima kad su prvi put došli", kaže Bušard. "Obojica su imala izgrizene nokte. I ja sam pomislio, evo, ne treba da budeš psiholog da bi ti odmah sve bilo jasno."

Skeptici su kasnije tvrdili kako su takvi detalji preterani ili kako je reč samo o običnim slučajnostima. Ali Nensi Sigal, profesorka psihologije sa Kalifornijskog državnog univerziteta u Fulertonu, potvrdila je neverovatnu sličnost blizanaca Džim. "Upoznala sam ih možda godinu dana posle njihovog spajanja i bili su potpuno isti", kaže Sigalova, koja se pridružila Bušardovom istraživačkom timu 1982. godine. "Iako su imali drukčije frizure, nisam mogla da upamtim ko je ko."

U međuvremenu, istraživači su otkrili i druge blizance koji su bili odvojeni kao novorođenčad i ponovo se našli kao odrasli. U toku dve decenije ukupno 137 parova blizanaca posetilo je Bušardovu laboratoriju u okviru Istraživanja o blizancima koji su odgajani odvojeno. Blizancima su testirane mentalne sposobnosti, kao što su rečnik, vizuelna memorija, aritmetika i rotacija u prostoru. Testirali su im i funkciju pluća, rad srca, i merili im moždane talase. Radili su testove ličnosti i inteligencije i ispitivani su o svojoj seksualnoj prošlosti. Sve u svemu, svaki blizanac je bombardovan sa više od 15.000 pitanja. "Nema šta ih nismo pitali", kaže Bušard.

Naoružani brdom podataka, Bušard, Sigalova i njihove kolege bacili su se na posao da razreše jednu od najzamršenijih misterija ljudske prirode. Zašto su neki ljudi veseli, a drugi tužni? Zašto su jedni otvoreni, a drugi stidljivi? Odakle potiče opšta inteligencija? Ključ njihovog pristupa bio je statistički koncept nazvan naslednost. U širem smislu, naslednost neke osobine označava stepen do koga se razlike među članovima jedne populacije mogu objasniti razlikama u njihovoj genetici. Poređenjem verovatnoće da jednojajčani blizanci podele izvesnu osobinu sa verovatnoćom da istu tu osobinu podele dvojajčani blizanci, naučnici mogu da izračunaju koliko od te razlike otpada na genetsku varijaciju. Visina jedne osobe, na primer, obično se procenjuje na 0,8, što znači da 80 odsto razlika u visini među pojedincima određene populacije nastaje zbog razlika u njihovom genetskom sklopu.

Pregledajući podatke o inteligenciji blizanaca, Bušardov tim je došao do jednog kontroverznog zaključka: kod ljudi koji su rasli u istoj kulturi sa istim mogućnostima, razlike u koeficijentu inteligencije ukazuju mnogo više na razlike u nasleđu nego u obrazovanju i vaspitanju. Koristeći podatke iz četiri različita testa, došli su do stepena naslednosti od 0,75 odsto za inteligenciju, što ukazuje na jak uticaj nasleđa. A to se kosilo sa ustaljenim verovanjem biheviorista da je naš mozak prazna tabla koja čeka na iskustvo da je ispiše. Neke je još više uzbunilo to što je teza da je inteligencija povezana sa nasleđem podsetila na nepopularne teorije eugeničkih pokreta s početka XX veka u Engleskoj i Sjedinjenim Državama, koji su predlagali da se kolektivni gen poboljša selektivnim sparivanjem.

"Levičarske grupe na univerzitetu nastojale su da budem otpušten", kaže Bušard.

Istraživači su se takođe pitali koliko roditeljski odgoj utiče na nivo inteligencije. Kada su uporedili jednojajčane blizance koji su odgajani u različitim porodicama, kao braća Džim, sa onima odgojenim u istoj porodici, otkrili su da su im koeficijenti inteligencije slični. Ispalo je da uopšte nije važno u kakvoj su porodici blizanci rasli. Bušard i njegove kolege su odmah požurili da objasne kako to ne znači da roditelji nemaju nikakav uticaj na svoju decu. Rekli su da bez ljubavi i podrške u svom okruženju nijedno dete ne bi razvilo svoj puni potencijal. Ali kada je trebalo objasniti zašto određena grupa dece ima različite koeficijente inteligencije, 75 odsto varijacija pripisano je genetici, a ne roditeljskom odgoju.

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA

Osim ovog projekta u Minesoti, koji je završen 2000. godine, rađena su i druga istraživanja koja su preko blizanaca ispitivala razne vrste ponašanja i sklonosti. Jedno ispitivanje je, na primer, otkrilo da jednojajčani blizanac čiji je brat kriminalac ima 1,5 puta više šanse da i sam postane kriminalac nego dvojajčani blizanac u istoj situaciji, što ukazuje na to da su za kriminalno ponašanje nekako najviše odgovorni genetski faktori. Jedno drugo istraživanje otkrilo je da je verski fanatizam nekog pojedinca u velikoj meri uslovljen naslednim faktorom, pri čemu je izbor vere – hoće li, recimo, biti metodista ili rimokatolik – potpuno nevažan.

Svuda gde su naučnici zavirili, izgledalo je da postoji nevidljiva ruka genetskog uticaja koja oblikuje naše živote.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.