Reč dve o blizancima

Imaju iste prodorne oči. I istu boju kose. A ipak, jedan je možda stidljiv, a drugi voli da upoznaje nove ljude. Ako otkrijemo zašto se jednojajčani blizanci razlikuju, iako imaju isti DNK, možda ćemo otkriti mnogo toga i o svima nama.

Reč dve o blizancima Foto: Martin Šeler

Svakog leta, prvog vikenda u avgustu, na hiljade blizanaca okuplja se u gradiću Tvinsburg u Ohaju, jugoistočno od Klivlenda, koji je pre skoro dvesta godina tako nazvan po nekoj braći blizancima. Oni dolaze na Dane blizanaca, trodnevni festival koji se sastoji od izleta, izbora za najveći talenat i takmičenja u međusobno najvećoj sličnosti, a koji je prerastao u jedan od najvećih skupova blizanaca u svetu.

Dejv i Don Vulf iz Fentona u Mičigenu dolaze na ovaj festival već godinama. Kao i većina drugih blizanaca, i oni najviše vole da budu zajedno. U stvari, u proteklih 18 godina ove 53-godišnje kamiondžije sa identično dugačkim bradama prevalili su zajedno oko 5 miliona kilometara, prevozeći sve, od pelena do supe u konzervama, iz mesta kao što je Sijetl u Vašingtonu do Kemdena u Nju Džerziju. Dok jedan sedi za volanom kamiona, drugi spava na ležaju iza njega. Kad su na putu, slušaju iste radio-stanice sa kantri muzikom, zajedno gunđaju protiv državne birokratije i jedu istu hranu – ljute kobasice, jabuke i kačkavalj. Kad su slobodni, odu zajedno negde u lov ili ribolov. Takav život im se najviše sviđa.

„Mora da je to zato što smo blizanci”, kaže Don.

Ovog popodneva na festivalu zaustavljaju se kod šatora za naučna istraživanja, čiji su sponzori FBI, Univerzitet Notr Dam i Univerzitet Zapadne Virdžinije. U velikom belom šatoru tehničari fotografišu blizance u visokoj rezoluciji, uzimaju im otiske prstiju i skeniraju dužice očiju da bi utvrdili da li najsavremeniji softver za prepoznavanje lica može da ih razlikuje.

„Mada vama i meni jednojajčani blizanci možda deluju isto, sistem digitalne fotografije može da uoči sitne razlike u pegama, porama na koži ili lukovima obrva”, kaže Patrik Flin, kompjuterski naučnik sa Univerziteta Notr Dam. Ali do sada, kaže on, čak i najsavršeniji komercijalni sistemi mogu da zakažu usled promene svetla, izraza lica ili drugih komplikacija, bez obzira da li su u pitanju slike blizanaca ili drugih ljudi.

Pošto im brade pokrivaju pola lica, braća Vulf predstavljaju poseban izazov. Njima je to zabavno. „Pošto su me slikali”, kaže Dejv, „pitao sam jednog momka šta bi bilo kad bih sad otišao i počinio zločin, a posle toga otišao kući da se obrijem, da li bi me prepoznali? Pogledao me i rekao: ’Verovatno ne. Ali nemoj sad zbog toga da odeš i počiniš zločin.’”

Priroda i vaspitanje

Flin i njegove kolege nisu jedini naučnici koji ovde rade. Uz blagoslov organizatora još nekoliko njih podiglo je svoje štandove na malom parkingu uz ivicu festivalskog kompleksa. Odmah do šatora FBI-ja istraživači iz Monelovog centra za hemijska čula iz Filadelfije traže od blizanaca da popiju čašicu alkohola da bi videli da li isto reaguju na ukus. Do njih lekari iz Univerzitetskih bolnica u Klivlendu ispituju sestre bliznakinje o ženskim zdravstvenim problemima. A preko puta dermatolozi iz Prokter i Gembla ispituju blizance o oštećenjima kože.

Za ove naučnike, kao i za biomedicinske istraživače iz celog sveta, blizanci pružaju dragocenu priliku za odgonetanje uticaja gena i životne sredine – prirode i odgoja. Pošto jednojajčani blizanci potiču iz jednog jedinog oplođenog jajašceta koje se deli na dva, oni dele praktično isti genetski kod. Svaka razlika među njima – da, na primer, jedan od njih ima nežniju kožu – mora biti prouzrokovana ekološkim faktorima, kao, recimo, manje vremena provedenog na suncu.

S druge strane, poređenjem iskustava jednojajčanih sa dvojajčanim blizancima, koji potiču iz odvojenih jajašaca i obično popola „dele” DNK, istraživači mogu da odrede u kojoj meri geni utiču na naš život. Ako su u pogledu pobolevanja jednojajčani blizanci sličniji jedan drugom od običnih blizanaca, onda podložnost određenim bolestima mora barem delimično imati koren u nasleđu.

Ove dve linije istraživanja – proučavanje razlika među jednojajčanim blizancima da bi se otkrio uticaj životne sredine i poređenje jednojajčanih sa dvojajčanim blizancima da bi se izmerila uloga nasleđa – presudne su za razumevanje međusobnog uticaja prirode i odgoja u određivanju naše ličnosti, ponašanja i podložnosti bolestima.

U poslednje vreme, međutim, ova istraživanja su dovela naučnike do radikalnog, gotovo jeretičkog novog zaključka da priroda i odgoj nisu jedini elementi uticaja. Prema nalazima epigenetike, novog polja nauke, postoji i treći faktor koji ponekad služi kao most između životne sredine i naših gena, a ponekad deluje nasumično i oblikuje nas onakvima kakvi jesmo.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.