Afarska depresija

U Afarskoj depresiji u Africi pastirska plemena i trgovci solju opstaju usred nadrealnog predela koji oblikuju procepi, pukotine i jezero ključale lave.

Afarska depresija Foto: Džordž Štajnmec
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Prizor je izgledao kao scena kreirana u holivudskoj radionici za specijale efekte. U septembru 2005. godine u severnoj Etiopiji afarski pastiri su u čudu gledali kako je Zemlja razjapila svoje čeljusti i progutala njihove koze i kamile. Komadi opsidijana su izbijali iz podzemnih pećina i leteli kroz vazduh „poput ogromnih crnih ptica”, kako reče jedan meštanin. Tri dana je oblak nabujalog pepela zaklanjao sunce dok je najveći vulkan u ovoj oblasti, Erta Ale – „planina koja se dimi” na afarskom jeziku – bljuvao lavu.

Šta je pokrenulo ove neočekivane događaje? Kilometrima ispod površine ogromna količina magme probila se između dve tektonske ploče, razdvajajući ih još više. Gore, na površini, otvorile su se stotine procepa i pukotina duž 60 kilometara pustinje, gutajući nesrećnu stoku. Od tada je ovu oblast potreslo više od deset manjih izliva lave.

Istočnoafrička Afarska depresija je jedna od geološki najaktivnijih oblasti na svetu. Kada je nadlećete u avionu – ili u motornom paraglajderu jednosedu, kao što je to nebrojeno puta činio fotograf Džordž Štajnmec – može da izgleda mirno i zamrznuto poput arktičkog leda. Ali vanvremenski izgled Afarske depresije prikriva njenu pravu prirodu. Ispod površine Zemljina stenovita kora se cepa, a podzemne komore magme pune 12 aktivnih vulkana, kao i kipuće gejzire, ključale kotlove i jedno ognjeno jezero lave.

Dve hiljade i pet zemljotresa i naknadnih podrhtavanja tla poslednji su u dugom nizu seizmičkih potresa koji su počeli pre oko 30 miliona godina kada se magma probila kroz Zemljinu koru i krenuli da razdvaja Arabijsko poluostrvo od Afrike, stvarajući tako Crveno more i Adenski zaliv. Kako se hladi, izlivena magma postaje gušća i tone. Neki delovi Afara se danas nalaze na više od 150 metara ispod nivoa mora.

Zbog njene niske nadmorske visine, Afarsku depresiju je više puta plavilo Crveno more, poslednji put pre oko 30.000 godina. Posle svakog plavljenja morska voda bi isparila, ostavljajući za sobom debele slojeve soli. Ovo belo zlato je dugo bilo značajan izvor prihoda za stanovnike Afara, koji su, uprkos letnjim temperaturama koje prelaze i preko 49 stepeni Celzijusa, i dalje žestoko odani ovom ekstremnom krajoliku.

Iz raznoraznih razloga nedaće ove pustinje predstavljaju izazov za naučnike. Afar je jedno od retkih mesta na planeti na kome jedan podmorski greben – nazubljena vulanska pukotina iz koje kulja magma i pretvara se u novo morsko dno – niče na kopnu. To onim naučnicima koji izučavaju planetu Zemlju pruža retku priliku da proučavaju geološke procese koji se obično odvijaju daleko ispod površine okeana.

Ako im se ostavi dovoljno vremena – bar nekoliko miliona godina – ti procesi će izazvati dramatične promene u geografiji Afrike: Afarska depresija i celokupni Veliki rasedni rov postaće kolevka jednog novog mora koje će Crveno more povezivati sa Indijskim okeanom, a Rog Afrike odvojiti od ostatka kontinenta.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.