Đerdapska klisura: Priča o Gvozdenoj kapiji Dunava

Tok Dunava je najatraktivniji i najlepši u predelu Đerdapske klisure – ona je kao ćup pun zlata, ukrašena nitima minulih vremena.

Trajanova tabla

Na izlazu iz Velikog kazana, ispod Golog brda, nalazi se čuvena Trajanova tabla. Do nje se, na žalost turista koji istovremeno nisu i avanturisti, može stići jedino čamcem. Tabla je postavljena u slavu probijanja rimskog vojnog puta kroz stene Malog i Velikog kazana – Via militaris. Uz samu obalu, legionari i robovi dubili su liticu, postavljali drvene grede i podgrede, sve to da bi pokorili Dakiju i kralja Decebela. Taj put su gradili rimski imperatori Tiberije, Klaudije, Domicijan, Trajan. Via militaris više ne postoji. Potopljen je.

Nad zasvođenim kamenim krovom, na timpanonu postavljenom u doba Austrougarske imperije piše: TABULA TRAIANA. Ispod toga, na kamenoj ploči stoji oštećen i nepotpun latinski napis: IMP CAESAR DIVI NERVA EF NERVA TRAIAN VSAVG GERM PONTIE MAXIMVSTRRIBI OT IIII RIAE CO… "U naučnom zborniku "Đerdap" nalazi se prevod u celini: "Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda, otac domovine, konzul po četvrti put, savladao planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put…" Zbog gradnje hidroelektrane "Đerdap" i akumulacionog jezera, šezdesetih godina XX veka, nivo vode u Dunavu je porastao, pa je Trajanova tabla morala da bude izmeštena i podignuta dvadesetak metara više. Bio je to zahtevan posao za brojne stručnjake i izvođače radova. Veliko delo neimara, poduhvat koji se upoređuje sa izmeštanjem staroegipatskih hramova sa kolosalnim kipovima Ramzesa II u Abu Simbelu, prilikom izgradnje velike brane na Asuanu sredinom prošlog veka. Trajanova tabla je isečena iz stene u komadu od 300 tona i tako podignuta na viši nivo. Poduhvatom je rukovodio poznati arhitekta, beogradski profesor Milorad Dimitrijević.

Na rumunskoj obali, kod manastira Mrakonije, tačno naspram Trajanove table, uzdiže se visoka usamljena stena, u kojoj je isklesana glava dakijskog kralja Decebela, Trajanovog savremenika i velikog protivnika. Kad je Trajan porazio Decebela, njegovu odsečenu glavu poslao je u Rim kao dokaz pobede. Rumuni su tek nedavno vratili Decebela na staro mesto i sada, na neki način, Trajan i Decebel ponovo ukrštaju poglede.

Vekovno mešanje naroda raznih kultura ostavilo je u Đerdapu duboke tragove i oni su vidljivi na svakom koraku. Etnolozi kažu da je vlaški živalj, posebno u istočnoj Srbiji, u selima uz obalu Dunava, specifičan ne samo po nošnji već i po hodu, ponašanju, običajima, ili negovanju tradicionalne narodne religije. Tako se za pokojnike još drži takozvana pomana (sećanje), na potocima se obavlja ritualno puštanje vode za mrtve… Sve do polovine XIX veka ovde se negovao i običaj vezan za kult Sunca, verovatno jedini takav na tlu Evrope. Četrdeset dana nakon pogreba otkopavao bi se grob i vadio kovčeg, u zoru, kad se sunce rađa. Kovčeg se uspravljao i otvarao, a kad bi "Sunce primilo" pokojnika, ponovo bi ga pokopali. Koliko se zna, poslednji ritual Sunčevog primanja obavljen je 1999. godine. U selima je i dalje moguće zateći ženu za razbojem kako tka, prede vunu, plete. Mnoge žene na ulici, pijaci ili groblju nose suknene torbe na leđima. Vlaška torba išarana je živim bojama, ima vuneno remenje i služi za nošenje kotarice, namirnica, svakojakog tereta, pa čak i drvene kolevke s malim detetom.


Foto: Dragoljub Zamurović

Iako je poljoprivredna mehanizacija odavno stigla i u ove krajeve, priđerdapski seljaci i dalje potkivaju svoje krave i stavljaju im jaram oko vrata, a mleko na planinskim bačijama mere drvenim rabošima. I danas, kao u davna vremena, proizvode ćumur. U blizini Đerdapa je Rudna glava, jedan od najstarijih evropskih rudnika. Pre gotovo šest milenijuma, čovek je kamenim batom iz okna Rudne glave iskopavao rudu bakra. Ozidane opekom u obliku polulopte, ćumurane se i danas dime čak i na obalama reke. Samo u selu Klokočevac postoji šezdeset aktivnih ćumurana…

Bogatstvo prirode i raznovrsnost života u Đerdapskoj klisuri podstaknuti su čarobnim i moćnim Dunavom, a njegove obale bude osećanje divljenja i duboko poštovanje.

 

Priče i reportaže o mestima u Srbiji koja možete da istražite, potražite na linku: 

ISTRAŽI SRBIJU



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.