Đerdapska klisura: Priča o Gvozdenoj kapiji Dunava

Tok Dunava je najatraktivniji i najlepši u predelu Đerdapske klisure – ona je kao ćup pun zlata, ukrašena nitima minulih vremena.

Između kanjona Boljetinske reke i okuke zvane Hladna voda, nailazimo na drugu veliku stenu – Greben. Lepotu i neobičnost ove stene mogu da vide samo oni koji plove Dunavom jer je magistralni put zaobilazi. "Stena Greben sazdana je od kamenih slojeva, koji su se taložili u doba jure", procena je geologa i speleologa Branislava Božovića. Njeni raznobojni slojevi nas podsećaju na prastare sklopljene knjige ili na presovane listove duvana, dok kupaste izbočine Grebena s izlomljenim plavkastim delovima deluju kao hramovi i pagode u neprohodnim džunglama Kambodže i Tajlanda. Ako Lepenski vir govori o životu i kulturi praistorijskih ljudi, onda ovaj kanjon na najbolji način svedoči o geološkom razvoju i velikim prirodnim silama koje su se ukrštale i prelamale tokom duge geološke istorije.


Foto: Dragoljub Zamurović

Nizvodno od Donjeg Milanovca i sela Golubinja prostire se najživopisniji deo Đerdapa – Mali i Veliki kazan. U jutarnjim časovima, u Kazanu se može videti gusta magla koja izbija iz virova i vrtloga. Kao u ogromnom kotlu, čini se da voda u Kazanu vri i peni, stvarajući prirodni fenomen kakav se ne može videti u drugim delovima toka Dunava. Otuda i naziv Kazan. Širina Dunava u Malom kazanu iznosi osamdeset, a dubina devedeset metara. Sa mesta Ploče na Malom Štrpcu, gotovo iz ptičje perspektive, vidi se panorama celog Kazana u svoj svojoj uzvišenosti i monumentalnosti. Zadivljeni pogledom, duboko dole u Malom kazanu uočili smo remorker sa baržom, koji je sekao vodu i stvarao guste talase u obliku riblje kosti. Kao da prisustvujemo radu umetnika koji ogromnom kičicom iscrtava mreškanje vode.

Lov na morune

Aleksandar Spilkucić iz Prahova, iskusni ribolovac, kaže da je za lov na morune potrebno veliko znanje, i da je tajne lova učio od svog oca. "Moj otac Kosta je četrdeset godina radio kao đerdapski brodarac. Bilo je to pre podizanja brane, u vreme kad su Sipskim kanalom lokomotive na obali teglile parobrode vezane čeličnom sajlom. Đerdap je bio pun opasnih podvodnih stena, virova i jakih brzaka. Ma koliko bili iskusni, rečni kapetani, po važećim propisima, nisu mogli da samostalno upravljaju svojim lađama kroz Đerdap. Njihove brodove preuzimali su specijalno obučeni ljudi – locevi, i provodili ih kroz najopasnija mesta. Locevi su živeli u Tekiji koja je u prošlosti baš zbog njih bila poznata po gospodstvu, a tu se nalazio i ogranak britanskog Lojda", priča Aleksandar.

Izgradnja hidroelektrane u mnogo čemu je promenila izgled klisure, dubinu reke, prilaze obalama ali i složeni eko-sistem. I pored brižljivih priprema kako bi brana napravila što manje štete, nekih ribljih vrsta više nema u tom delu toka Dunava. To je uticalo na promenu životnih i alaskih navika ovdašnjeg življa. U dubokim virovima Kazana milenijumima su se mrestile morune, jesetre i haringe, koje su dolazile iz Crnog mora. "Podizanjem hidroelektrane kod Kladova i Prahova", kaže Spilkucić, "presečeno je uzvodno putovanje morune i jesetre. Ta riba više ne može da dođe do nekadašnjih mrestilišta u Kazanu. U jesen i proleće, kad je vreme mresta, crnomorska riba stiže samo do betonskih stubova brane. Bukvalno "udara glavom o beton". Vrzma se i mresti između olupina nemačke ratne flotile potopljene tokom Drugog svetskog rata. U podvodnom groblju ima više od sto brodova. Tu je moruna samo naizgled lak plen za alase. Iskusna grupa od obično petoro ribara specijalnim priborom lovi morunu iz velikog čamca. Greška ne sme da se dogodi. Inače, odoše i riba i ribolovci na dno Dunava. Poslednja nesreća u lovu na morune dogodila se kod Prahova pre tri godine."

Spilkucić je najveću morunu ulovio pre petnaest godina. Bila je teška 376 kilograma. U njoj je bilo 60 kilograma ikre. Inače, moruna može da dostigne težinu i do jedne tone.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.