ISPOD JERUSALIMA: Kontroverzna iskopavanja ispod SVETOG GRADA otkrivaju milenijume religijskih i kulturnih blaga

... i podhranjuju starodrevna trvenja.

ISPOD JERUSALIMA: Kontroverzna iskopavanja ispod SVETOG GRADA otkrivaju milenijume religijskih i kulturnih blaga Foto: Sajmon Norfok
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Mučim se da održim korak s izraelskim arheologom dok lako provlači svoje tanko telo kroz krivudav i uzak tunel prepun kamenih izbočina. Dok nas vodi samo svetlo naših pametnih telefona, saginjem se da moj olupani žuti šlem ne bi strugao o kamen iznad glave. A onda se on naglo zaustavlja. "Pokazaću ti nešto zanimljivo."

ispod-jerusalima
Ispod Crkve Svetog groba u jerusalimskoj hrišćanskoj četvrti otac Samjuel Ahojan posmatra kamenolom koji se u doba Hrista koristio kao jevrejsko groblje.
Obližnje stenovito uzvišenje poštuje se kao Golgota, brdo na kojem je Hrist raspet.

 

ispod-jerusalima_1
Da bi otkopali stepenastu ulicu koja je pre 2.000 godina služila kao glavna ruta do Jerusalimskog hrama, izraelski arheolozi i inženjeri grade nešto nalik na tunel metroa ispod palestinske četvrti.
Stanovnici tvrde da im iskopavanja oštećuju domove.

 

jerusalim4
Izraelski vojnici slušaju vodiča na jerusalimskom Kardo maksimusu, ili rimskoj glavnoj ulici, gde mural prikazuje prometnu ulicu s kolonadama,
kako je verovatno izgledala u vizantijsko vreme, u šestom veku – saizuzetkom dečaka s bejzbol kačketom.


Skučen prolaz leži ispod kamenog grebena koji štrči južno od jerusalimskog Starog grada. Mali brežuljak, lokacija prvobitnog Jerusalima, danas natrpan kućama naseljenim uglavnom palestinskim žiteljima, krije podzemni lavirint prirodnih pećina, kanaanskih vodenih kanala, judejskih tunela i rimskih kamenoloma. Upravo ovaj prolaz mlađi je od većine jer su ga tokom 1890-ih prokopala dvojica britanskih arheologa.

Pratim Uzijela u nedavno iskopan prostor veličine i visine prostrane prigradske dnevne sobe. Njegova svetiljka obasjava zdepasti bledi valjak. "To je vizantijski stub", objašnjava, saginjući se da povuče nezgrapni džak s peskom i otkrije glatku belu površinu. "A ovo je deo mermernog poda."

Stojimo u crkvi iz petog veka izgrađenoj da obeleži mesto za koje se tvrdi da je tu Isus izlečio slepca pokraj Siloamske vododrže. Svetilište je napušteno, krov se naposletku urušio i ovo drevno zdanje s vremenom se pridružilo ogromnom gradskom podzemnom carstvu.

Uzijelu je ova crkva više nego zanimljiva. Ujedno predstavlja i najnoviju poteškoću u jednom od najskupljih i najkontroverznijih arheoloških projekata na svetu. Njegov zadatak je da iskopa 2.000 godina staru i 600 metara dugačku ulicu koja je nekad vodila hodočasnike, trgovce i druge posetioce do jednoga od čuda drevne Palestine: Drugog hrama. Zatrpan ruševinama kad su rimske trupe žestoko razorile grad 70. godine, taj je monumentalni put nestao iz vidokruga.

"Zbog ove crkve moramo da promenimo smer", kaže Uzijel. "Nikada ne znate na šta ćete naleteti." Već je naišao na jevrejska obredna kupatila, jednu kasnorimsku građevinu i na temelje rane islamske palate. Svaki nalaz mora da se mapira i prouči, kao i svaki pronađeni zaobilazni put ili staza napravljena uklanjanjem prepreke ili kopanjem kroz nju.

U vreme kad su britanski kopači probili svoj prolaz do crkve, kopanje tunela bilo je uobičajeno. Danas se, osim u posebnim okolnostima, tako nešto smatra kako opasnim, tako i nenaučnim. Međutim, ovde je kopanje od površine prema dole nepraktično, budući da ljudi žive samo nekoliko metara iznad. Umesto toga, vojska inženjera i građevinskih radnika, naporno radeći 16 sati dnevno u dve smene, buši horizontalno okno ispod grebena brežuljka. Dok oni napreduju, Uzijel i njegov tim mukotrpno iskopavaju zemlju od vrha svakog novootvorenog dela do dna, pronalazeći keramiku, novčiće i druge artefakte. Je li taj metod naučno dobar, zavisi od toga kojeg izraelskog arheologa pitate. Za neke je to revolucionarno, za druge duboko pogrešno.

Radnici u tunelu bore se s nestabilnim tlom koje izaziva urušavanja, dok se stanovnici koji žive iznad žale na štetu prouzrokovanu njihovim domovima. Ovaj ambiciozni projekat, koji većinom finansira Organizacija jevrejskih naseljenika, nalazi se na posebno osetljivoj tački u istočnom Jerusalimu, gradskom području koje je Izrael pripojio 1967. godine i koji veliki deo sveta smatra okupiranom teritorijom. (Po međunarodnom zakonu većina iskopavanja na takvoj teritoriji je nezakonita.) Palestinci ga nazivaju Vadi Hilvi, a za Jevreje je to Davidov grad, mesto na kojem je kralj David stvorio prvu izraelsku prestonicu.

Uzijel me vodi nazad kroz uski prolaz i izranjamo u dovršeni deo novog tunela. Usled naglog bleska svetla skoro da me pogađa plastična kofa puna zemlje koja iznad moje glave putuje pokretnom trakom. Nasuprot mračnim i vlažnim britanskim oknima, ovo je poduprto sjajnim čelikom, pa veličinom i oblikom nalikuje na liniju metroa. Ipak, umesto šina u daljini svetluca drevno stepenište od krečnjaka. "Neki od ovih kamenova izgledaju praktično netaknuto", divi se arheolog dok se penjemo širokim stepenicama. "Ovo je bila glavna ulica ranog rimskog Jerusalima. Hodočasnici bi se pročistili u bazenu i onda krenuli gore do Hrama."

Put nije dugo potrajao. Iskopani novčići pokazuju da je izgradnju monumentalnog stepeništa nadzirao zloglasni neznabožac oko 30. godine nove ere, rimski prefekt najpoznatiji po tome što je naredio Hristovo razapinjanje: Pontije Pilat.

"ISTINA ĆE NIKNUTI IZ ZEMLJE", kažu psalmi, ali čija istina pitanje je koje proganja Jerusalim. U gradu ključnom za tri velike monoteističke vere, zabijanje ašova u zemlju može da ima neposredne i dalekosežne posledice. U malo mesta na Zemlji arheološko iskopavanje može tako brzo da podstakne nerede, zapreti regionalnim ratom ili izazove tenzije u celom svetu.

Pošto je izraelska vlada 1996. godine otvorila novi izlaz prema jednom podzemnom prolazu duž dela Zapadnog zida u muslimanskoj četvrti Starog grada, širom regiona poginulo je oko 120 ljudi tokom nasilnih rotesta. Svađe koje su usledile zbog toga ko bi trebalo da kontroliše ono što leži ispod svetog uzvišenja koje Jevreji nazivaju Brdo Hrama (Har HaBayit), a Arapi Plemenito svetište (Haram al Sharif) doprinele su tome da Mirovni sporazum iz Osla propadne. Čak i nedavna izgradnja jerusalimskog Muzeja tolerancije izložena je napadima zbog uništavanja muslimanskih grobova.

"Arheologija je u Jerusalimu toliko osetljiva da ne dotiče samo istraživačku zajednicu nego i političare i široku javnost", priznaje Juval Baruh iz Izraelske službe za antikvitete (IAA). Baruh je šef prometne jerusalimske kancelarije Izraelske službe za antikvitete i ponosan je na svoju neslužbenu titulu gradonačelnika podzemnog Jerusalima. Pod njegovim vođstvom grad je postao jedno od najzaposlenijih arheoloških lokaliteta na svetu, sa stotinak iskopavanja godišnje.

 

jerusalim
Porodica Freger iz Kanade slavi bat micvu svoje ćerke Adajson u jednoj podzemnoj dvorani blizu jerusalimskog Zapadnog zida, jednog od najsvetijih mesta judaizma. Zasvođena prostorija, koju su u XIV veku izgradili muslimani kao svratište za karavane, pretvorena je u jevrejski prostor za različita dešavanja i povezana je s mrežom tunela Zapadnoga zida.
Foto: HADAS PARUŠ

 

jerusalim5
Obožavaoci uživaju u koncertu u Sedekijinoj pećini, kamenolomu iz kojeg je milenijumima vađen krečnjak za građevine koje su iznad njega.
Legenda kaže da je judejski kralj Sedekija u VI veku pre n. e. pobegao kroz ovu pećinu i da je kralj Solomon koristio taj kamen za izgradnju Prvog jerusalimskog hrama.

 

Predsednik palestinskih vlasti Mahmud Abas žali se da je neprestano kopanje deo kampanje da se 1.400 godina muslimanskog nasleđa preplavi jevrejskim nalazima. "Ovdašnja arheologija nije samo naučno saznanje – to je politička nauka", dodaje Jusuf Natšeh, direktor Islamske arheologije za Jerusalimski islamski vakuf, religijsku fondaciju koja nadzire muslimanska sveta mesta u Jerusalimu.

Baruh žestoko poriče svaku pristrasnost u pogledu iskopanog. Bilo da je reč o kanaanskom ili krstaškom, svako razdoblje dobija dužnu naučnu pažnju, naglašava on. Izraelski arheolozi nesumnjivo su među najbolje obučenim na svetu. Ali je isto tako nesumnjivo da se arheologija koristi kao političko oružje u arapsko-izraelskom sukobu, a Izraelci su u prednosti budući da kontrolišu sve dozvole za iskopavanja u Jerusalimu i oko njega. U govoru koji je 2011. godine održao pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija izraelski premijer je rekao da u svojoj kancelariji čuva 2.800 godina star pečatni prsten, pronađen pokraj Zapadnog zida, sa upisanim patronimom njegove porodice Netanjahu, navodeći to kao fizički dokaz jevrejske prošlosti Jerusalima.

jerusalim_1
Pljuskanje i smeh na kraju staze kroz Jezekijin tunel, koji dovodi vodu oko 533 metra od izvora Gijon – starog jerusalimskog glavnog izvora vode – do ovog bazena.
Biblija kaže da je kralj Jezekija izgradio tunel da gradsko snabdevanje vodom zaštiti od osvajača..
Foto: HADAS PARUŠ

 

Politika, religija i arheologija odavno su ovde duboko isprepletene. Oko 327. godine rimska carica Jelena nadzirala je rušenje jednog rimskog hrama. "Razgrnula je zemlju, rasula prašinu i pronašla tri istrulela krsta", prema jednom skoro onovremenom izvoru. Postarija majka Konstantina Velikog objavila je da drvo jednog od njih pripada krstu na kojem je Hrist bio razapet. Ono što je dočekano kao istinski krst, najčuveniji od svih hrišćanskih artefakata, podstaklo je interes za svete hrišćanske relikvije. Ubrzo je na tom mestu podignuta Crkva Svetog groba.

Oko 1.500 godina kasnije francuski učenjak i političar Luj-Felisijen Žozef Kanjar de Solsi započeo je prvo arheološko iskopavanje u gradu i podstakao još jedno ludilo. On je 1863. godine otkopao kompleks raskošnih grobova, razjarivši lokalne Jevreje koji su noću zatrpavali ono što su njegovi radnici danju otkopavali. Nezaplašen, De Solsi je odvukao u Luvr jedan drevni sarkofag sa ostacima za koje je tvrdio da pripadaju nekoj davnoj jevrejskoj kraljici.

I drugi evropski istraživači stigli su u potrazi za vlastitim biblijskim blagom. Britanci su 1867. godine poslali jednog mladog Velšanina da ispita jerusalimsko podzemno tle. Čarls Voren je unajmio lokalne radnike da iskopaju duboka okna i tunele koji su skrivali njegov rad od znatiželjnih očiju osmanlijskih službenika, koji su tada kontrolisali Jerusalim. Kad je kopanje postalo teško, koristio je dinamit da raščisti kamene zapreke.
Vorenova začuđujuća dela – jednom je istraživao kanalizacioni odvod tako što je položio niz starih vrata preko pogani – i njegove izvanredno precizne karte još uvek predstavljaju čudo. Ali jedna druga ostavština izvor je trajnog nepoverenja jerusalimskih muslimana prema arheolozima.

jerusalim3
Zid s fotografijama zaklanja bivše parkiralište na kojem su arheolozi iskopali glineni pečatni otisak povezan s biblijskim kraljem Josijom – što je dokaz više, kažu neki, o drevnim jevrejskim korenima Jerusalima.
Neki Palestinci optužuju da se arheologija koristi kao oružje za okupaciju.
Foto: HADAS PARUŠ

 

Jedan vek kasnije, kad je Izrael zauzeo istočni Jerusalim, uključujući Stari grad, od arapskih snaga tokom Šestodnevnog rata 1967. godine, jevrejski arheolozi započeli su velika naučna iskopavanja koja su postala jedan od glavnih načinau naporima mlade države da dokaže i slavi svoje drevne korene. Iskopali su vile jevrejske elite iz prvog veka sa elegantnim mozaicima i oslikanim zidovima. Ali su takođe otkrili delove davno izgubljene Nove crkve, koja je izgrađena 500 godina kasnije i bila druga po značaju posle Crkve Svetog groba, kao i ostatke ogromnog kompleksa koji su sagradili rani muslimanski vladari.

Međutim, neka iskopavanja bila su otvoreno potaknuta religijom. Samo je nekoliko delova Zapadnog zida – ostatak platoa Hrama Iroda Velikog i najsvetije mesto judaizma gde Jevreji mogu da se mole – iznad zemlje, pa je posle Šestodnevnog rata Ministarstvo vere započelo poduhvat izlaganja njegove cele dužine kopanjem tunela. Duži nego što je Empajer stejt bilding visok, zid je prekriven kasnijim građevinama duž više od svoje polovine. Tokom skoro dve decenije jedva da je bilo arheološkog nadzora nad radom na tunelu i nebrojeni podaci su izgubljeni, kaže izraelski arheolog Dan Bahat, koji se uspešno zalagao za arheološku kontrolu nad kopanjem. Taj rad je pothranjivao muslimanske sumnje da je pravi izraelski cilj probijanje zida i pristup svetom platou.

Jednog letnjeg jutra 1981. godine, neposredno pošto su "Otimači izgubljenog kovčega" stigli u bioskope, te sumnje su potvrđene. Čuvari Vakufa naišli su na jednog poznatog rabina kako ruši zid iz krstaškog doba koji je zatvarao drevnu podzemnu kapiju ispod svetog platoa. Rabin je verovao da je izgubljeni (Zavetni) kovčeg sakriven ispod Kupole na steni, jedne od najstarijih i najsvetijih islamskih bogomolja. Usledila je tučnjava u podzemlju i izraelski premijer Menahem Begin hitno je naredio da se vrata zapečate pre nego što sukob preraste u sveobuhvatnu međunarodnu krizu.

Petnaest godina kasnije došao je red na izraelske Jevreje da se razbesne. Vakuf je 1996. godine pretvorio jedan od najimpresivnijih jerusalimskih podzemnih prostora, ogromnu dvoranu s kolonadama stubova ispod jugoistočnog kraja platoa poznatog kao Solomonove štale, od prašnjavog skladišta u prostranu džamiju El Marvani. Tri godine kasnije kancelarija izraelskog premijera odobrila je zahtev Vakufa da otvori novi izlaz zbog sigurnosti masa ljudi – Izrael kontroliše bezbednost na platou – ali o tome nije obavestila Izraelsku službu za antikvitete.

Teška mašinerija brzo je izdubila veliku jamu bez službenog arheološkog nadzora. "Do trenutka kad smo za to saznali i zaustavili radove, već je bila učinjena silna šteta", seća se Jon Seligman iz Izraelske službe za antikvitete, tada zadužen za jerusalimsku arheologiju. Nazmi el Džubej, palestinski istoričar i arheolog sa Univerziteta Birzeit, nije saglasan s tim. "Ništa nije uništeno", kaže. "Bio sam tamo, nadzirao kopanje da budem siguran da ne otkrivaju arheološke slojeve. Pre nego što bi to učinili, viknuo bih: 'Khalas!'" – "Dosta!" na arapskom.

 

MNOGI PALESTINCI VERUJU DA SU ISKOPAVANJA U JERUSALIMU I POKUŠAJI NJIHOVOG PRESELJENJA USKO POVEZANI.

 

Kasnije je izraelska policija odvukla tone iskopane zemlje. Jedan privatno finansirani projekat prosejavanja zemlje započet je 2004. godine i do sada je pronađeno više od pola miliona artefakata. Tokom moje posete laboratoriji povezanoj s tim projektom arheolog Gejbrijel Barkaj izvlači kartonske kutije s komadima mermera u boji za koje veruje da potiču iz dvorišta koja su okruživala Jerusalimski hram. Međutim, Seligman i mnoge njegove kolege odbacuju ove nalaze tvrdeći da nemaju veću vrednost, budući da su otkriveni van konteksta i mogli su da budu stavljeni na plato u kasnijim periodima. "Paradoksje u tome", dodaje, "što je većina onoga što je Vakuf uništio bilo islamsko."

jerusalim_2
Arafat Hamad sedi među ruševinama svoje letnje kuhinje, za koju kaže da se urušila kad su izraelski arheolozi kopali tunele ispod njegovog doma.
Hamad i njegove palestinske komšije žale se na veliku štetu, ali graditelji tunela tvrde da je njihov inženjerski rad pouzdan i bezbedan.

 

JEDNOG KIŠOVITOG ZIMSKOG JUTRA odlazim do ulaza u tunele Zapadnog zida, tik uz trg pun ljudi u crnim šeširima i kaputima. Unutra je pravi metež od podzemnih predvorja, prostora za molitvu i arheoloških iskopavanja. Nešto dalje od stakleno-čelične sinagoge podignute unutar jedne srednjovekovne islamske verske škole nalaze se rimski nužnici i nedavno otkopano malo pozorište – prvo pronađeno u drevnom Jerusalimu – koje je izgrađeno u drugom veku u doba procvata grada, koji se tada zvao Elija Kapitolina.

Kod vrata od šperploče koja zaklanjaju jedan kameni luk nalazim se sa Šlomit Veksler-Bdolah. Ona govori jednako brzo kao što se kreće. "Hajde, hajde, moram da se vratim dole”, kaže arheološkinja Izraelske službe za antikvitete dok juri niz stepenice koje mirišu na sveže istesterisano drvo. U vlažnoj prostoji ispod, tri mlada Arapina u majicama ležerno manevrišu dvotonskom stenom koja se njiše na čeličnim lancima. Veksler-Bdolahova objašnjava da je pomeraju da bi turisti mogli da pristupe onome za šta tvrdi da su bile službene prostorije za banket sagrađene tokom vladavine Iroda Velikog.

"Stojimo u zapadnom triklinijumu" – što je rimska reč za prostor za obedovanje na ležaljkama – "a istočna dvorana je odmah iza ovoga prolaza", objašnjava dok drži na oku stenu koja se blago ljulja. Prema njenim istraživanjima, ovo elegantno zdanje sagrađeno je u prvom veku pre nove ere kako bi se u velikom stilu ugostili važni posetioci. Skrivene olovne cevi štrcale su vodu da stvore prijatan ambijent.

Veksler-Bdolahova se izvinjava kad je odozgo poziva jedan inženjer s belim šlemom. Dugo se i žustro raspravljaju zbog sloja žutog maltera koji on želi da ukloni da bi smestio metalne stepenice za turiste. "Ovo je malter iz rimskog perioda i vrlo je neobičan", kaže mi ispotiha. Ovakve rasprave redovno odzvanjaju ispod jerusalimskih ulica: šta bi trebalo da ostane, a šta bi trebalo da se žrtvuje.

VEK I PO otkrića ispod Jerusalima uznemirio je stara verovanja i razbio obdržavane mitove. Mnogi arheolozi danas odbacuju biblijsku viziju grada kralja Solomona kao sjajne prestonice velikog kraljevstva. Ovaj čuveni monarh se uopšte ne pominje ni u jednom arheološkom nalazu iz tog vremena.

Rani Jerusalim bio je više kao omanji utvrđeni grad na bregu. A ni dolazak islama u sedmom veku nijeo djednom istisnuo hrišćanstvo, kako su istoričari dugo pretpostavljali. Mnoštvo iskopavanja ukazuje tek na minimalne promene u svakodnevnom životu hrišćanskih žitelja.

Ipak, iskopavanja su otkrila glinene pečatne otiske sa imenima biblijskih dvorjana, dajući verodostojnost njihovom postojanju. Arheološki rad takođe podupire tvrdnju carice Jelene da je Hrist raspet i pokopan na zemljištu koje je unutar onoga što je danas Crkva Svetoga groba. A arheološkinja Eilat Mazar s Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu čak tvrdi da je pronašla palatu kralja Davida, prvoga izraelskog vladara Jerusalima.

Jednog mirnog subotnjeg jutra, na jevrejski šabat, nalećem na Mazarovu dok lunja inače pustim Nacionalnim parkom Davidovog grada. Na severoistočnom rubu uskog grebena iskopala je građevinu debelih zidova odmah do impresivne stepenaste kamene konstrukcije koja podupire strminu. Na osnovu keramike koju je našla, Mazarova datuje nastanak građevine oko 1000. godine pre Hrista – što je prema tradiciji vreme koje
se pripisuje izraelskom preuzimanju jevuzitskog Jerusalima.

Toliko je duboko zamišljena da moram da je dvaput oslovim da bih je izvukao iz sanjarenja. "Volim da dođem ovamo kad je mirno pa može da se razmišlja", objašnjava. Poziva me niz stepenice koje vode do metalnog mostića iznad njene čuvene iskopine. Naginje se preko ograde i pokazuje dole na ruševine. "Ovo jeste bio produžetak stare kanaanske palate, ali građevina je nešto novo. Ovaj kralj je imao viziju i vešto je izgradio nešto prostrano i upečatljivo." Za Mazarovu, to može da bude samo kralj David. "Sve se poklapa s pričom u Bibliji."

Njeno otkriće iz 2005. godine došlo je na naslovnice širom sveta, ali kolege uglavnom nisu ubeđene. Ona se u datovanju uveliko oslanja na keramiku, umesto na modernije metode kao što je radioaktivni ugljenik, a njeno doslovno čitanje Biblije mnogi arheolozi smatraju pogrešnim. Čak i turistički natpis na mostiću dovodi u pitanje identifikaciju nalazišta: "Ostaci palate kralja Davida?".

"Oslanjam se na činjenice", kaže ona s prizvukom iritiranosti u glasu kad spomenem primedbe drugih naučnika. "Ono u šta ljudi veruju druga je priča. Treba vremena da prihvate novo. Ja ne
mogu da čekam."

Mazarova žarko želi da iskopava na severnoj strani lokaliteta gde veruje da skrivena leži čuvena palata Davidovog sina Solomona. "Sigurna sam da je tu", kaže sa silovitom žestinom. "Moramo to da iskopamo!" Ona priprema zahtev za dozvolu za iskopavanja na tom lokalitetu. Pitanje je da li će Izraelska služba za antikvitete odobriti njena dalja istraživanja. "Danas, ako kopate, potrebni su vam čvrsti dokazi, ne samo novčići ili keramika, nego rezultati zasnovani na fizici i biologiji", kaže Baruh iz Izraelske službe za antikvitete. "Eilat Mazar ne igra igru po tim novim pravilima."

jerusalim7
Blistavu Kupolu na steni, islamsko svetilište sagrađeno u sedmom veku, nemoguće je ne primetiti sa ovog vidikovca iznad platoa Zapadnoga zida.
Naočare za virtuelnu stvarnost uklanjaju islamsko svetilište i mnogo drugih slojeva grada da bi turiste prenele u jevrejski Jerusalim iz prvog veka.

 

U ULICI NASUPROT Mazarine navodne Davidove palate Juval Gadot je ovaploćenje te nove igre. Visok i ljubazan arheolog sa Univerziteta Tel Aviv, nekad se protivio izraelskim iskopavanjima u ovoj pretežno palestinskoj četvrti, ali prilika da vodi nova najveća iskopavanja u gradu pokazala se previše primamljivom da bi je odbio. Ono što je nekada bio prašnjavi parking sada je ogromna jama otvorena prema nebu, koja obuhvata većinu gradske povesti u proteklih 2.600 godina, od ranih islamskih zanatskih radionica i jedne rimske vile, do upečatljivih zdanja iz gvozdenog doba koja datiraju od pre vavilonskog razaranja 586. pre n. e. Veliki deo posla obavlja se u laboratorijama izvan lokaliteta, gde stručnjaci analizuju sve, od drevnih parazita u islamskim septičkim jamama do zahtevnog zlatnog nakita iz doba grčke vladavine.

 

ONO ŠTO JE BILO PARKIRALIŠTE SADA JE OTVORENA JAMA SA 2.600 GODINA ISTORIJE: RANE ISLAMSKE RADIONICE, RIMSKA VILA, I ZDANJA IZ GVOZDENOG DOBA.

 

Ubrzo će se iskopavanje otvoriti za javnost, ispod velikog novog centra za posetioce koji će primati sve veće horde turista. Gadot, Mazarova i Uzijel pomažu da se ovo mirno arapsko selo pretvori u jednu od najvećih izraelskih atrakcija u gradu koji je među najbrže rastućim turističkim destinacijama na svetu. Njihova arheološka nalazišta noću služe kao kulise za laserski lajtšou. "Ovde je počelo i ovde se nastavlja", grmi glas naratora među raznobojnim svetlima i bombastičnom muzikom. "Povratak u Cion!" Organizacija koja stoji iza ovog poduhvata je Fondacija Davidovog grada. Osnovao ju je bivši izraelski vojni komandant David Beeri tokom 1980-ih kako bi potvrdio snažno jevrejsko prisustvo i ona finansira lavovski deo novije ovdašnje arheologije. Uz duboke džepove stranih i izraelskih darodavaca, ova grupa diči se odličnim političkim vezama.

Na raskošnoj ceremoniji u junu američki ambasador Dejvid Fridman zamahnuo je čekićem da razbije jedan zid, svečano otvarajući prvu deonicu Uzijelovog tunela. "Ovo je verodostojna istina", rekao je o drevnoj ulici. Izaslanik Bele kuće za Bliski istok palestinske kritike tog događaja nazvao je "besmislenim". Doron Spilman, potpredsednik ove fondacije, pri susretu sa mnom optimističan je u pogledu budućnosti. "Ako sledećih deset godina bude kao i proteklih deset, ovo će biti glavna arheološka tačka na svetu", kaže ovaj Jevrejin rodom iz detroitskog predgrađa. Spilman očekuje da će se broj posetilaca za deset godina skoro učetvorostručitina dva miliona. "Očaravaju ljudi koji postoje hiljadama godina", kaže. "To nije kao neki akadski lokalitet. Ljudi koji su svojevremeno započeli ovde, još uvek su ovde."

Prema njegovom kazivanju, razvoj pomaže svakome. "Ljudi kupuju sladolede i napitke u arapskim dućanima", kaže. "A i više se polaže na bezbednost, što pogoduje i Arapima i Jevrejima." Optimističan je i u pogledu uticaja jevrejskih žitelja, kojih je sada oko jedan prema deset i koji uglavnom žive u ograđenim kompleksima kojima patroliraju naoružani čuvari. "Videćete da je to model suživota. Ljudi će živeti zajedno uz aktivni arheološki lokalitet s mnogo mogućnosti."

TO TAKO NE VIDI Abd Jusuf, krupni lokalni vlasnik radnje. "Posao ide očajno!", priča mi dok sedi među jerusalimskim suvenirima. "Nekad smo imali baš mnogo turista, a sada niko ne dolazi. Oni odvode sve turiste u svoje radnje", dodaje, misleći na koncesionare Davidovog grada. A onda pokazuje naprsline u svom zidu. "Triput sam morao da zamenim vrata jer zemlja ispod klizi."

Malo uz ulicu posećujem Sahar Abasi, učiteljicu engleskog koja radi i kao zamenica direktora pri Informacionom centru Vadi Hilva, palestinskoj organizaciji smeštenoj u skromnom prostoru sa izlogom. "Iskopavanja donose brojne izazove", kaže. "Naši domovi se oštećuju i uništavaju." Procenjuje da je pogođeno 40 kuća, polovina teško, a pet porodica iseljeno je jer se njihova boravišta smatraju nebezbednim. "Ako ne mogu da nas kontrolišu odozgo, počinju da nas kontrolišu odozdo", dodaje Abasijeva.

Jednog jutra, u uskoj uličici iznad Uzijelovog tunela, Arafat Hamad dočekuje me u svom dvorištu punom stabala limuna. Penzionisani berberin, Hamad ima kratku sedu kosu i lak osmeh koji brzo nestaje. "Ovu kuću
sam sagradio 1964. godine na debelom betonskom temelju, a gledaj šta se dogodilo u poslednjih nekoliko godina", kaže, pokazujući široke pukotine koje se penju sve do prozora u prizemlju. Vodi me okolo do bočne strane kuće i pokazuje gomile šuta. "Jedne večeri prošlog avgusta sedeli smo na tremu kad je kuća počela da se trese", seća se. "Mogli smo da ih čujemo kako dole rade teškom mašinerijom. Ako stavite ruku na pod, možete da osetite vibracije. Pobegli smo iz kuće i otišli kod komšija, a onda smo čuli prasak – i mogli smo da vidimo oblak prašine kako se podiže s mesta gde je bila naša letnja kuhinja.

"I na drugoj strani ulice Hamadova komšinica, starija žena Mirijam Bašir, ne izgleda srećno što me vidi. "Dosta mi je novinara", kaže. "Samo želim da me puste na miru. Izgubljeni smo. Ne znamo šta da radimo!" Popušta posle nekoliko minuta i pristaje da mi pokaže štetu na unutrašnjim zidovima. "Naprsline su počele da se pojavljuju pre tri godine, ali su postale očiglednije u proteklih godinu i po dana", objašnjava. Dok se na njenim vratima pozdravljam s Baširom, prvi put se smeši. "Volela bih da ispričate našu priču pošteno i jasno. Mi koji živimo ovde miroljubivi smo ljudi i ostaćemo ovde uprkos šteti."

Kad sam govorio sa Spilmanom, odbacio je zabrinutost arapskih stanovnika. "Da, radimo ispod domova ljudi, što nije problem ako je inženjerski posao dobar, a dobar je." Tri dana posle moje posete Palestincima
Spilman mi je poslao jedan hladan mejl upozoravajući me da ne dajem prostor "politički motivisanim, antiizraelskim grupama s posebnim interesom". Tražio je da pismeno dostavim pojedinosti svih "bezočnih zahteva" pre nego što budu objavljeni. Moji ponovljeni pokušaji da opet razgovaram s njim i drugim zvaničnicima Davidovog grada naišli su na ćutanje. Natšeh iz Vakufa nije toliko uzdržan. Po njegovom mišljenju, iskopavanja i pokušaji preseljenja Palestinaca usko su povezani. "Arheologija ne bi trebalo da bude sredstvo za opravdavanje okupacije", kaže.

Ono što leži ispod Jerusalima otkriva da je istorija ovog grada previše bogata i složena da bi se uklapala u bilo koji pojedinačni narativ, bilo jevrejski, hrišćanski ili muslimanski. Bez obzira na to ko je na vlasti u ovom najspornijem od svih mesta, dokazi iz prošlosti neizbežno će se pojaviti, osporavajući svaku priču skrojenu prema uskom političkom ili religijskom planu.

"Svako ko je vladao Jerusalimom činio je isto: gradio svoju kulu i isticao svoju zastavu", kaže Veksler-Bdolahova sa smeškom, sagledavajući prošlost baš kao što i iziskuje ovaj mnogopoštovani grad prepun nasilja. "Ali mislim da je jači od svih onih koji nastoje da ga kontrolišu. Niko ne može potpuno da izbriše ono što je bilo pre."

Reportaža ISPOD JERUSALIMA objavljena je u štampanom izdanju National Geographic Srbija u decembru 2019. godine.

 

Možda će vas zanimati i:



slike u galeriji
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.