Bekstvo iz Severne Koreje: "Budite tihi, pretvarajte se da spavate, ili se sakrijte u WC ... i molite se bogu"

Za one koji beže iz svoje surove domovine, opasno putovanje preko Kine duže od 3000 kilometara je tek početak. Onda ih čeka izazov novog života.

Bekstvo iz Severne Koreje: "Budite tihi, pretvarajte se da spavate, ili se sakrijte u WC ... i molite se bogu" Granica Severne Koreje i Kine; Foto: Inspired By Maps / Shutterstock.com

Reportaža Bekstvo iz Severne Koreje objavljena je u štampanom izdanju National Geographic magazina u februaru 2009. godine.

Neprijatno hladan dan u novembru pritiskao je prozore oronule stambene zgrade u kineskom gradu Jenđiju, šesnaest kilometara od severnokorejske granice. Na trećem spratu, koraci su se zaustavili ispred jednih vrata. Na taj zvuk, dve devojke požuriše kao zatvorenice. Morale su da govore opscenosti i skidaju se pred kamerom za južnokorejsku internet klijentelu. Prethodne noći hrišćanski misionari su im pomogli da pobegnu i doveli ih u ovo utočište.

Kucanje se nastavilo. Neki čovek je viknuo: "Jeste li tu? Otvorite". Bela je prepoznala glas jednog od njihovih spasitelja. Pritrčala je vratima i otvorila ih drhtavim prstima. Pred njima je stajao mršav čovek i zbunjeno se smešio. Doneo je električni lonac i kesu pirinča. "Sigurno ste gladne". Devojke su se lagano naklonile u znak pozdrava i povele ga u kuhinju. Uskoro ovu prostoriju ispuni njihov veseli žagor. Misionar je u zadnju sobu i stisnuše se uza zid. Onda se začulo kucanje. Devojke, prebegle iz Severne Koreje, šćućurile su se očekujući najgore. Ako bi ih kineska policija zatekla bez ličnih dokumenata, deportovala bi ih s lisicama na rukama i nogama. U Severnoj Koreji bi ih osudili na dugogodišnju kaznu prisilnog rada u nekom zatvorskom logoru.

A tražio ih je i njihov bivši poslodavac, Kinez korejskog porekla i vlasnik jednog pornografskog internet portala. Crvena i Bela (lažna imena pod kojima sam ih spominjao u svojim beleškama u slučaju da me presretne policija) prethodnih godinu dana provele su u nekoj sobi praktično doneo i poruku: "Budite spremne za skorašnji polazak. Upravo je stigao poziv".

U Kini se skriva oko 50.000 Severnokorejaca, a možda i mnogo više. Uglavnom se skrivaju u gradovima i selima duž zabačene granice između dveju zemalja, duge 1450 kilometara. A još ih nebrojeno dolazi u Kinu na nekoliko meseci i posle se krišom vraća u Severnu Koreju s hranom i novcem. Ali mnogi ostaju jer ili ne mogu ili ne žele da se vrate u svoju okrutnu domovinu. Imaju dva očajnička izbora: da se skrivaju – često kao zarobljenici poslodavaca koji ih izrabljuju – ili da se posluže mrežom tajnih pomagača i krenu na pogibeljno putovanje pešice, motornim vozilima i vozom preko Kine i jugoistočne Azije. Mnoge begunce su uhvatili u prolasku kroz gustu mrežu kontrolnih tačaka, doušnika i opasnog terena. Ali uz pomoć grupice humanitarnih aktivista i švercera koji naplaćuju 3000 dolara i više po osobi, njih oko 15.000 je stiglo do utočišta, najčešće u Južnoj Koreji. Pod traumom i s minimalnim kvalifikacijama, tamo se suočavaju s najvećim izazovom: novim početkom.

Egzodus iz Severne Koreje počeo je sredinom 90-ih godina XX veka kada je ovom zemljom zavladala glad. U najteže pogođenim područjima ljudi su bili prinuđeni da jedu korenje, travu i koru s drveća. Više od 2,5 miliona ljudi je stradalo. U početku su Kinezi otvoreno pomagali očajnicima iz Severne Koreje da pređu u Kinu, ali je Kina pooštrila mere posle protesta severnokorejske vlade. Kineska policija redovno sprovodi racije u gradovima i selima u potrazi za severnokorejskim beguncima koji žive u velikom strahu da će ih uhvatiti i deportovati.

U Severnoj Koreji se ilegalni prelazak preko granice kažnjava prisilnim radom u logoru u trajanju od tri do pet godina, a dogovaranje sa misionarima ili drugima oko prelaska u Južnu Koreju smatra se veleizdajom, pa se prekršioci more glađu, podvrgavaju mučenju, a ponekad se vrše i javna pogubljenja. Organizacije za zaštitu ljudskih prava i političari s raznih strana sveta, naročito iz Sjedinjenih Država i Evropske unije, traže od Kine da poštuje međunarodne sporazume i da se prema Severnokorejcima odnosi kao prema izbeglicama, što je status koji im je dodeljen zbog kazni koje ih očekuju ukoliko ih deportuju. Kina, međutim, tvrdi da su begunci zapravo ilegalni "ekonomski migranti".



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...