Zemlja duhova: Jermenija - bol kao suština identiteta

Pokolj koji se dogodio pre sto godina još uvek narušava odnose Turske i Jermenije.

Zemlja duhova: Jermenija - bol kao suština identiteta Foto: Shutterstock

Pol Salopek peške obilazi svet, putevima predaka, u okviru projekta "Izlazak iz raja" čiji je peti deo Zemlja duhova objavljen u srpskom izdanju National Geographic magazinau aprilu 2016. godine.

Milion Jermena – neki kažu više, neki manje – pobijeno je pre jednog veka u Osmanskom carstvu, preteči savremene Turske.

Kameni spomenik u Jerevanu, prestonici Jermenije, podignut je u znak sećanja na ovaj tragičan događaj: Medž Jegern ili "veliku katastrofu" jermenskog naroda. Svakog proleća – 24. aprila, na dan kad je otpočet pogrom – hiljade hodočasnika dolaze na jedno brdo u gradu, do ovog svetilišta. U mimohodu prolaze pored večnog plamena, simbola trajnog sećanja, i polažu gomile cveća. Stotinak kilometara ka severozapadu, nadomak granice s Turskom, leže ruševine još starijeg i možda prikladnijeg spomenika iz gorke istorije Jermena: grada Anija. Šta je Ani? Ani je bio srednjovekovna prestonica moćne jermenske kraljevine u Maloj Aziji – prostranom azijskom poluostrvu koje čini veći deo današnje Turske – usred severnog kraka Puta svile. Grad je bio bogata metropola s oko 100.000 duša. Njegovi bazari bili su krcati krznom, začinima i plemenitim metalima. Bio je opasan visokim zidom od beličastog kamena i poznat kao "grad s 1001 crkvom". Po svojoj veličanstvenosti mogao je da se meri s Konstantinopoljem i predstavljao je vrhunac procvata jermenske kulture. Danas je taj grad samo ruševina na zabačenoj visoravni okopneloj od sunca – rasuti ostaci davno srušenih crkava, pusti sokaci zarasli u žutu travu, kamenje i gola vetrometina. Pešačio sam donde. Pešačim po celom svetu. Peške pratim tragove naših pradavnih predaka koji su napustili Afriku i raširili se po svetu. Na svom putovanju nisam video nijedno tako lepo i tako tužno mesto kao što je Ani. "Čak i ne pominju Jermene", čudi se Murat Jazar, moj kurdski vodič. To je tačno: na tablama koje su turske vlasti postavile zbog turista nigde se ne navodi ko je izgradio Ani. I to namerno. U Aniju više nema Jermena. Nema ih čak ni u zvaničnoj istoriji. Tako da samo brdo Cicernakaberd u Jerevanu služi kao podsetnik, dok Ani služi kao spomenik zaboravu.

Jedan od najstarijih i najoštrijih političkih sporova na svetu – otrovni jaz koji duboko razdvaja Jermeniju i Tursku na dva neprijateljska tabora i generacijama hrani ekstremne nacionaliste – može da se svede na beskrajnu polemiku o jednoj trosložnoj reči: genocid. Ta reč može imati različita tumačenja s brojnim nijansama i kontroverzama. Ujedinjene nacije genocid opisuju kao jedan od najtežih zločina: pokušaj da se uništi čitav jedan narod, rasna ili verska grupa. A šta tačno obuhvata ta definicija? Koliko ljudi treba da bude ubijeno? Šta je važnije: namera ili učinjeno delo? Kako se uopšte mere te jezive stvari? Jermenska verzija priče jeste sledeća: 1915. godine Prvi svetski rat je trajao već devet meseci. Hiljade mladića u Evropi ginu na frontovima. Veliko i multikulturalno Osmansko carstvo – najjača muslimanska država na svetu – sklopila je savez s Nemačkom. Brojna jermenska, hrišćanska manjina u Turskoj bila je miroljubiva i odana carstvu. Sultani su je nazivali milet-i-sadika, lojalan narod. Ali te godine su nepravedno optuženi za izdaju jer su se navodno pridružili neprijatelju – Rusima. Pojedini osmanski velikaši odlučili su da "reše problem s Jermenima" tako što će ih istrebiti i proterati. Vojska i lokalne kurdske milicije ubijaju jermenske muškarce. Masovno siluju žene. Pljačkaju jermenske kvartove i sela, oduzimaju imovinu. Bunari i potoci su puni leševa. Gradovi smrde na trulež. 

Preživeli Jermeni – uboge kolone žena i dece – pred bajonetima beže u bezvodnu pustinju u susednoj Siriji. (Danas svega tri miliona Jermena živi u Jermeniji, dok ih je desetak miliona rasuto po dijaspori.) Jermenska populacija u Osmanskom carstvu s nekadašnja dva miliona spala je na manje od 500.000 ljudi. Mnogi istoričari smatraju da je to bio prvi pravi genocid. "Siguran sam da u sveukupnoj istoriji ljudskog roda do sada nije bilo tako užasnih dešavanja", pisao je Henri Morgento, tadašnji američki ambasador u Carigradu. "Veliki masakri i progoni iz prošlosti deluju skoro beznačajno u poređenju s patnjama jermenskog naroda 1915. godine".



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...