Ukrotiteljka dunavskih virova: Hidroelektrana Đerdap

Najveća brana na Dunavu, od njegovog izvora do ušća, pokorila je ćudi reke, četiri puta skratila putovanje Đerdapskom klisurom, ali i omogućila proizvodnju više od 12 milijardi kilovat-ćasova „čiste“ struje godišnje.

ostale slike u galeriji

Odluka o podizanju brane značila je prinudno penzionisanje specijalnih kapetana, do tada povlašćenih članova društva, ali i ogromnu promenu života za ostatak lokalnog stanovništva čijim se kućama i njivama spremalo potapanje. Radost zbog opšteg napretka mutila je zebnja da se u novim okolnostima, mahom poljoprivrednici, neće najbolje snaći. Brojne su bile i mučne rasprave oko nadoknade imanja, koje su pojačavale većinski utisak da je izgubljeno – nenadoknadivo.

Ali, proces je bio nezaustavljiv, i za par godina su iznikli novi Donji Milanovac, Tekija, Oršava, izmešteno arheološko nalazište iz mezolita Lepenski vir, kao i Trajanova tabla. Pod vodom su zauvek ostala neka naselja i ostaci Trajanovog puta. Naglasak angažovanja ljudskih snaga je sada bio na izgradnji hidroelektrane, locirane na mestu potopljenih ada Crkvište, Golul i Topuz.

Radilo se u tri smene, dobro zarađivalo, a elan je dozvoljavao i noćne provode u Kladovu, koje tada doživljava procvat. U neposrednoj blizini Karataša podignuta su naselja za smeštaj graditelja i njihovih porodica, a barake u kojima su noćili radnici i učesnici masovnih radnih akcija docnije su postale turistički objekti za prihvat mladih sportista i đačkih ekskurzija.

Đaci bi u okviru nastavnih putovanja obilazili elektranu, zadržavajući se duže, iz bezbednosnih razloga, samo u mašinskoj hali. Ova „dvorana“, veća od dva fudbalska igrališta, i danas ostavlja dubok utisak ogromnim praznim prostorom, uokvirenim komandnim kabinama i velelepnim futurističkim art-instalacijama na dva suprotna zida. U njoj je šest gigantskih „poklopaca“ kojim se završavaju hidroagregati ukupne instalisane snage od 1.140 megavata. Kroz svaku turbinu, smeštenu duboko u betonskom grotlu, svake sekunde protutnji oko 800 kubnih metara vode. Bujica stvara pritisak koji pokreće rotor generatora, a rotor, obrćući se, obrazuje jako magnetno polje koje dunavsku vodu pretvara u električnu energiju.

Đerdapska klisura, mesto gde je rođena civilizacija

Iako se sve to dole dešava, u hali je sakralni mir. Čistoća i revnost su na visini, premda elektrana, kažu, pamti i bolje dane, kao i celo područje Ključa. „Brodogradilište Kladovo“, nekada ponos čitavog kraja, sada je internacionalna firma sa većinski uposlenim Rumunima, čijem glavnom poslu konstrukcije novih plovila sve više parira tzv. „kasiranje“, sečenje starih korita i priprema za pretapanje. O prednost reciklaže starog gvožđa koriste se i lokalni ronioci, koji pronalaženjem metalnog otpada u dunavskom mulju dopunjuju zaradu od podvodnog održavanja objekata hidroelektrane. Turizam je splasnuo zbog ukidanja hidroglisera, a nova šansa da đerdapska rivijera postane „ventil Beograda“ zavisi od popravke prilično izlokanog puta. Poljoprivreda povlači sebi svojstvene rizike, pa najsigurnije uhlebljenje pruža „Đerdap 1“.

Neki od individualnih pokušaja da se izađe iz „senke“ elektrane bazirani su upravo na njenim propustima, kao što je izostanak planirane prevodnice za morune i jesetre, čije je vekovno mrestilište bilo nadomak Kladova. Grad je, pre presecanja puta migracije riba iz mora u reku, bio „prestonica“ najboljeg kavijara, a sada se uzgojem ribljih jaja, na sopstvenu odgovornost, bavi jedan domaćin.

U vreme pre brane, ovim delom Dunava plivali su somovi i šarani „mitskih“ razmera koji su dostizali par stotina kilograma. Današnji su „prosečnijih“ gabarita koji mogu da „podnesu“ oscilacije Dunava. Klisura je ipak sačuvala dozu arhaičnosti, zahvaljujući biljnim vrstama koje su se u tesnac sklonile od ledenog doba i „rešile“ da tu ostanu do danas, čineći sa ostalima jednu od najraznovrsnijih samoniklih „botaničkih bašti“ sveta, zaštićenu statusom rezervata. Uslovi bez „trzavica“, jer su u Đerdapu i zime blage, kao u velikom termostatu, i velika vlaga pogoduju i mediteranskom korpiviću i džinovskoj mečjoj leski, objašnjavaju stručnjaci iz Javnog preduzeća „Nacionalni park Đerdap“, Donji Milanovac, zaduženi za brigu o njemu.

Promene, koje ribari vide kao neprijateljske, jesu visoka vodena trava i zelena skrama algi kojom je pokriveno priobalje, jer ekosistem polako prelazi iz rečnog u jezerski i barski, „generišući“ i takav „soj“ riba. Virovi, po kojima je Đerdap nazvan, sada su stvar istorije, a Dunav, bar na potezu zaštićenom nasipima, više ne preti katastrofalnim poplavama.

Ali, Đerdap i okolina tek treba da izvuku maksimum iz svog ogromnog potencijala, sadržanog u lepoti i moći prirode, istorijskoj baštini i raznolikom znanju i veštinama koje su žitelji u međuvremenu stekli. Kad će u tome uspeti, zavisi od državne strategije, ali i pojedinačnog napora.

 

Priče i reportaže o mestima u Srbiji koja možete da istražite, potražite na linku: 

ISTRAŽI SRBIJU



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.