Neočekivana otkrića u dalekom svetu Plutona

Jedan od glavnih naučnika iza „New Horizon misije“ Ričard Binzel govori o neobičnosti Plutona, našim naučnicima i Milankovićevim ciklusima

Neočekivana otkrića u dalekom svetu Plutona Foto: Profimedia

„Priroda je nedokučiva zbog kretanja“, napisao je svojevremeno velikan svetskog slikarstva i osnivač suprematizma, Kazimir Maljevič. Moderna nauka svodi se upravo na detaljnu analizu kretanja. Da li se radi o planetama, česticama, genima, migracijama ljudi ili dalekim galaksijama, gotovo da je nevažno ukoliko sagledavamo globalni ID prirode.

Želja čoveka da stvara sve moćnije tehnologije u svrhu istraživanja tih kretanja, dovela ga je na još jedan rub novih saznanja – ovog puta on se zove Pluton. Kada je letilica New Horizons nakon devet godina od svog lansiranja sa Zemlje došla do Plutona jula prošle godine, čak ni naučnici okupljeni oko tog tima nisu bili sigurni kakve sve fizičke pojave će biti u prilici da analiziraju.

Saznajte i Objavljen najbolji snimak Plutona do sada! (VIDEO)

„Vaši naučnici svojim teorijama zadaju mnogo glavobolje nama koji sada pokušavamo da koristimo skupe uređaje da te lude teorije potvrdimo“, u šali je zaključio Ričard Binzel, šef departmana za planetarne nauke na MIT,  ko-osnivač misije New Horizons pokazujući najnovije grafike studije Milankovićevih ciklusa na Plutonu, koji se trenutno nalazi u umerenom klimatskom stadijumu, između dva (topla i hladna) ekstrema. 

Ričard Binzel, jedan je od najvećih svetskih imena u oblasti asteroida i istraživanja Plutona, a danas glavni naučni koordinator misije New Horizon. Javnosti je poznat i kao tvorac Torino skale, koja meri potencijalni uticaj bliskih asteroidnih objekata na našu planetu. Binzel ističe da ima veliko poštovanje prema našem čuvenom astronomu i stručnjaku za asteroide Zoranu Kneževiću, ali i da prati rad planetologa u SETI institutu Matije Ćuka.

Novi horizonti profesora Binzela 

„Nisam bio od onih koji su smatrali da Pluton treba odstraniti iz grupe planeta 2006. godine. Jednostavno, moji saradnici i ja smo osetili još krajem 80-ih godina da je Pluton potencijalno veoma kompleksan sistem, i da stvari čak i u našem najbližem okruženju, a to je Sunčev sistem, nisu tako crno-bele. Sedeli smo, nakon konferencije u Baltimoru 1989. u jednom italijanskom restoranu moje kolege i ja, i nekako se povela priča o Plutonu”, priseća se profesor Binzel.

„Alan Stern (sadašnji šef New Horizons misije, prim. aut.) je rekao da je istraživanje dalekih planeta u krizi, a zatim dodao zašto mi ne bismo bili ti koji će organizovati plan da se letilica pošalje ka Plutonu. Bio sam skeptičan u prvom momentu, nisam imao ni iskustvo ni ideju kako da napišemo ceo projekat, ali nakon par minuta, shvatio sam – kada ćemo ako nećemo sada? I tako je sve počelo. Bilo je dosta uspona i padova, najviše zbog finansijskih problema, ali evo nas sad, gledamo zajedno ove divne 3D mape glacijanih tokova Plutona i smišljamo planove kako dalje“, profesor Binzel objašnjava početke ovih istraživačkih poduhvata.

Podsetimo, Pluton je otkrio 1930. godine američki naučnik po imenu Klajd Tombo (1906-1997). Otkriće je pokazalo da je u pitanju planeta patuljak. Možda čak i više od samog otkrića impresivan je bio način na koji je on bio primećen. Tombo je morao mikroskopski da pregleda na hiljade foto-ploča kao rezultat snimanja sa Lovelove opservatorije. Koliko je posao bio mukotrpan dovoljno opisuje podatak da je svaka ploča u proseku imala više od 100 000 zvezda! Profesor Binzel sa ponosom ističe i da su žene bile te koje su od početka istorije Plutona stajale ravnopravno sa muškarcima kada su doprinosi u pitanju.

Saznajte i  Kako je Pluton dobio ime?

Venecija Fejr je bila devojčica koja je predložila da Pluton dobije ime kakvo nosi i dan-danas, po grčkom bogu podzemnog sveta, dok je trenutno na New Horizons projektu angažovano više od 40 žena istraživača i tehničara, što je više nego bilo koja američka misija pre toga. Praunuka Klajda Tomba bila je prisutna na konferenciji za štampu kada je New Horizons obavio svoj najbliži prelet pored Plutona. Na taj način tim pokušava da stavi do znanja koliko poštuje trud pionira u ovoj oblasti, i makar malo ispravi nepravdu što je sam Tombo bio gotovo zaboravljen od naučne zajednice u poslednjim godinama svog života. 

Imena oblasti na Plutonu su posebna zanimljivost, pa je tako najtamniji deo poneo ime Ktulu, po stvorenju koje je opisao veliki američki SF pisac s početka 20. veka, H.P. Lovkraft. U tom serijalu priča Lovkraft je opisao Pluton čak i pre nego što je sam Pluton zvanično bio otkriven, a ime koje je koristio za misterioznu planetu bilo je Jugot (Yuggoth). Prošlo je nešto manje od godinu dana otkako je Horizons poslao prve snimke Plutona. Nauka koja stoji iza tih snimaka, i uopšte dalja analiza, imaju impresivni spektar.

„Verujte, najveće uzbuđenje se nije javilo kad smo objavili da će letilica napokon proleteti pored Plutona, već kad su na Zemlju dospele fotografije koje su pokazale da Pluton ima na sebi region koji neodoljivo podseća na srce (smeh). Mi smo deo tog srca nazvali po Klajdu Tombu. Želim da napomenem da su sva imena još uvek neformalna, Međunarodna astronomska unija tek treba da ih odobri“, dodaje profesor Binzel.

„Ono što smo zapazili na Plutonu jesu zamrznuti molekuli metana, azota i ugljen-monoksida. Taj sastav se razlikuje od onog koji smo našli na severnom polu Plutona, koji je mahom sastavljen od metana i azota. Ovo otkriće je jako bitno jer sugeriše da u tom zapadnom delu “srca” Plutona postoje lokalna skladišta ugljen-monoksida koji je i odgovoran za njegov čudnovat oblik. Takođe, za sve one koji su zainteresovani da vide koliko vode ima na Plutonu, mi smo snimili mape čiste vode koja nije kontaminirana drugim jedinjenjima, i ta studija je završena i objavljena u časopisu Science pre nekoliko dana, zajedno sa još nekoliko uporednih analiza koje su naši naučnici uradili“, naglasio je profesor Binzel.

Jedinstveni sistem Plutona

Milankovićevi ciklusi na Plutonu



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...