Veštine plemenskih naroda: Najzanimljivije taktike u borbi za opstanak

Od oponašanja zova povređene životinje do upotrebe otrovnih strelica za lov, pripadnici plemena širom sveta su razvili maštovite načine da opstanu u prirodi.

Veštine plemenskih naroda: Najzanimljivije taktike u borbi za opstanak Foto: Profimedia

Praćenjem i posmatranjem prirode, plemena su naučila kako da love divljač i skupljaju korenje i bobice, kako da predvide promenu vremena ili pomeranje ledenih santi, povratak divljih gusaka, cvetanje biljaka...

Napredniji lov, obrada zemlje i snalaženje u prostoru su takođe bili odgovori ovih plemena na razne izazove, promenljive i često negostoljubive prirode.

Razvoj ovakvih tehnika je dokaz ljudske kreativnosti i neverovatne sposobnosti prilagođavanja, a osim toga, ovakav način života plemenskih naroda ih čini zdravim i srećnim.

„Morski nomadi“ naroda Moken, koji žive na vodama Andamanskog mora, razvili su jedinstvenu sposobnost da se snalaze pod vodom kako bi ronili u potrazi za hranom po morskom dnu. Njihov vid je čak 50 odsto oštriji nego u slučaju Evropljana.


Foto: Profimedia

Život morskih nomada: Upoznajte pleme bez zemlje

U tropskim šumama Bornea, ljudi u narodu Penan love divlje veprove pomoću „duvaljki“ sa  strelicama od tajema, otrova dobijenog iz jedne vrste drveta koji utiče na rad srca. Amazonske duvaljke mogu biti duže od dva i po metra. Sve do šezdesetih godina XX veka, svi Penani su živeli kao nomadi, a s obzirom na to da su stalno bili u pokretu, komunicirali su s raznim grupama, preko kompleksnog signalnog sistema od granja i lišća koje nazivaju oroo. Oroo bi prenosio poruke poput, recimo, one da se osoba koja je prošla nekim putem ne oseća dobro ili je gladna. Nakon sedamdesetih godina, njihove zemlje su spaljene, šuma posečena, a na ovom tlu su napravljene plantaže palmi, gasovodi i hidroelektrične brane.


Foto: Profimedia

Otkrijte: Najvažniji ožiljci pripadnika plemena Besoribe

Mnogi plemenski narodi imaju gotovo enciklopedijsko znanje o životinjama i biljkama u njihovom okruženju. Janomami svakodnevno koriste čak oko 500 vrsta biljaka. Jali sa Zapadne Papue su izvrsni ekolozi, koji mogu da prepoznaju najmanje 49 varijeteta krompira i 13 varijeteta banana. Kako je vreme odmicalo, ovi narodi su razvijali složene sisteme lečenja. Kora drveta kopal se koristi za lečenje očnih infekcija očnih infekcija, sok od loze se koristi kod dijareje, a mrvljeno aromatično lišće se inhalira kako bi se smanjile mučnina i prehlada. Mnogi lekovi koji se danas koriste u zapadnoj medicini potekli su od ovih naroda. Otrovni kurare, koji su Janomami lovci stavljali na vrhove strela kako bi paralizovali plen, koristi se u zapadnjačkoj medicini za opuštanje mišića.


Foto: Profimedia

Pročitajte: Ljudska pohlepa još uvek preti plemenu Janomami

Mnogi plemenski narodi su prilagođeni i ponašanju životinja. Pigmeji mogu odlično da imitiraju zvuke povređene antilope kako bi namamili druge. Slično tome, sibirski lovci mogu da imitiraju plač mladunčeta irvasa u potrazi za majkom ili krik mužjaka.


Foto: Profimedia

Žene plemena Ava vode brigu o raznim vrstama napuštenih mladunaca majmuna, uključujući drekavce i kapucine. One takođe mogu da izvuku smolu brazilskog drveta makaranduba kako bi osvetlile kuće noću. Danas se njihove šume nelegalno seku, a Ave su jedno od najugroženijih plemena na Zemlji.

Pogledajte: Jedno od najugroženijih plemena na svetu ponovo se bori za opstanak

Priredila: Ana Vuletić



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.