Prepoznaju li i slepi ljudi rase?

Doktorka Asia Fridman istraživao je kako osobe oštećenog vida percipiraju ljudske rase.

Prepoznaju li i slepi ljudi rase? Foto: Shutterstock

Fridmanova, profesorka sociologije na Univerzitetu Delaver, intervjuisala je 25-oro ljudi različite starosne dobi, pola i zanimanja. Među ispitanicima je bilo onih koji su slepi po rođenju i onih koji su vid izgubili kao odrasli, iznenada ili progresivno. Među njima je bilo 11-oro ljudi bele boje kože, 12-oro afroameričkog porekla, jedan azijatskog, dok je jedan iz meštovite porodice.

Saznajte i: Kako smo izgubili tamnu boju kože?

Njena studija sugeriše da percepcija rase ipak ima neke veze s vidom. Ljudi koji nemaju nikakvih poteškoća s ovim čulom često se koriste rasnim kategorijama koristeći “automatsku kogniciju”, kako ističe izveštaj doktorke Fridman. Rasno određivanje se dešava veoma brzo, bez prethodnog promišljanja. Takvi ljudi mogu pripisati rasu svakoj osobi istog trenutka kada je ugledaju, čak iako nisu svesni toga. 

Pogled kroz mikroskop: Ljudsko oko kakvo do sada niste videli

U ispitivanju koje je sprovela doktorka Fridman, slepi učesnici studije su bili sporiji, izazivali su  proces prepoznavanja, oslanjajući se na nevizuene signale kako bi uspeli da dokuče rasu. Najviše njih se oslanjalo na zvuk nečijeg glasa ili ime osobe, dok je nekoliko njih pomenulo dodir ili miris.

Miris ušnog voska varira među rasama, kako navodi studija koju je objavio časopis Chromatography B 2014. godine. Ovaj miris kontroliše isti gen koji reguliše ne samo ušni vosak, već i potkožne mirise.

Bez obzira na to koja čula koriste relativna sporost procesa znači da se poimanje rase javlja samo u direktnoj interakciji, a ne u jednostavnom prisustvu. Njeni subjekti su često bili nesvesni rase ljudi oko njih. Ponekad čak ni u toku interakcije nisu znali, ili nisu bili potpuno sigurni. 

Otkrijte i: Zašto imamo trepavice?

Automatsko razmišljanje je efikasnije, ali ne priznaje složenost rase, ističe Fridman koja veruje da kombinacija sporijeg zaključivanja i konstantne nesigurnosti sprečava ovakve brzoplete zaključke. 

“Mislim da zbog toga što ne mogu da vidim osobu dok ne saznam šta radi i kako se ponaša prema meni, imam mogućnost da zasnujem svoje misli i percepciju na nešto drugo osim na boju kože”, jedan od ispitanika je izjavio. 

Fridmanova smatra da je moguće ustanoviti vezu između automatske kognicije i rasne kategorizacije, tako da je moguće naći način kako da iskorenimo tu ružnu naviku. 

Fascinantno otkriće: „Jedinjenje 29“ može da uništi kataraktu?

Sve što naše razmišljanje pomera od automatskog zahteva da se razmotre različiti načini obrade, te povećava svest o kompleksnosti rasa. 

Dr Fridman je nakon sastanka Američkog sociološkog udruženja potvrdila, dakle, da svako, na svoj način, vidi rase. Ali ukoliko bismo zatvorili svoje oči na trenutak, možda bismo mogli da ih shvatimo na drugačiji način. 

 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.