Plemenit par

Gorka je ironija da su, u danima pre nego što je Nobelov komitet objavio zajedničku dodelu nagrade za mir 2014. godine Pakistanki i Indijcu, vojske njihovih država granatirale jedna drugu preko spornih granica u Kašmiru. Prošle nedelje obe zemlje su polako kršile deceniju dugu obustavu vatre, ubijajući vojnike i civile na obe strane. Za sada je u poslednjoj razmeni vatre poginulo barem 18 ljudi.

Plemenit par Foto: Wikimedia Commons

U Oslu je, prirodno, sva pažnja usmerena na dvoje dobitnika nagrade za mir. Komitet se vratio fokusu na pojedince, nakon dve uzastopne godine davanja nagrada institucijama (Evropskoj uniji 2012, i Organizaciji za zabranu hemijskog oružja 2013). Na pakistanskoj strani našla se Malala Jusafzaj, sedamnaestogodišnjakinja, najmlađa dobitnica nagrade ikada, za koju su mnogi verovali da će dobiti nagradu prošle godine. Ona je devojčica koja je bila upucana u vrat i glavu dok se vraćala iz škole autobusom 2012. godine. Pakistanski Talibani su priznali delo. Portparol esktremista rekao je da je ona bila meta zbog širenja "sekularne ideologije". Ona je pokazala ogromnu hrabrost pred represivnim verskim banditizmom koje raste i sve više prožima Pakistan.

Ona je već bila poznata sa 11 godina, kao pisac blogova za BBC-ev urdu servis, pišući o tome kakav je život pod vlašću Talibana u njenoj rođenoj Svot dolini. Uz rutinsko detaljisanje sopstvenog iskustva, ona je opisala talibanski uticaj na kulturu, muziku i školovanje devojčica. Nakon pucnjave dobila je zdravstvenu negu i potom je dobila azil u Britaniji. Tamo je na čelu Malala fonda koji promoviše obrazovanje za devojčice. Već je dobila brojne nagrade, uključujući Saharov nagradu za ljudska prava koju dodeljuje Evropska unija. 

Komitet je ove godine dodelio zajedničku nagradu, uključujući drugu osobu, Hindusa iz Indije koji je daleko manje poznat, ali je učinio mnogo više. Kajlaš Satiarti vodi kampanju protiv dečjeg ropstva u Indiji, na čelu grupe pod nazivom Bačpan Bačao Andolan (Pokret Spasite decu), osnovane 1980. goidne. Njegovo udruženje tvrdi da su tokom godina, on i oko 80.000 volontera odgovorni za oslobađanje više od 78.500 dece u Indiji, od kojih je svako bilo u nekoj vrsti ropstva. Među najučestalijim tipovima eksploatacije dužničkog rada, uključuje dužničko ropstvo - kada dete suštinski postaje rob kako bi isplatilo dugove svojih roditelja. Iako su takva dužnička ropstva zabranjena u Indiji od 1975. godine, skoro niko nije osuđen za to. Među najranjivijim porodicama su Daliti (ranije poznati kao "Nedodirljivi") i osiromašeni seljani koji su se preselili kako bi radili na pečenju cigala.

Gospodin Satiarti ukazuje na to da su milioni dece žrtva trgovine u Indiji i da desetine miliona rade nasilno - na farmama, kao kućne sluge, za pravljenje tepiha i dr. - a mnogi od njih u užasnim uslovima. Neadekvatni zakoni koji se svakako slabo sprovode zajedno sa oklevanjem u društveno najtradicionalnijim elementima da priznaju pošast, čini borbu još težom. U brzo rastućim gradovima, takođe, mladi se iskorišćavaju da rade na građevini i koriste se kao polu-robovi u domaćinstvima.

Da li će činjenica zajedničke nagrade ohrabriti poboljšanje odnosa između Indije i Pakistana? Nagradni komitet se možda nada tome, mada se niko od dobitnika nije osvrnuo na odnose sa rivalskom državom. Do sada je bilo mnogo zajedničkih Nobelovih nagrada za mir, na primer one za Nelsona Mandelu i Frederika Vilema de Klerka iz Južne Afrike, ili Džona Hjuma i Dejvida Trimbla iz Severne Irske, ali su u tim slučajevima parovi nagrađivani zbog napora da smire dugogodišnje sukobe. Ovog puta, iako su oba dobitnika iz Južne Azije i oboje promovišu interese dece, postoji veoma malo razloga da se očekuje bilo kakvo ublaživanje dugogodišnjih i gorkih sukoba koji razdvajaju dve nuklearne sile.

Drugi će morati da rade na bilateralnom miru. Nema sumnje da će Nobelov komitet biti više nego voljan da da još jednu nagradu paru južnoazijskih dobitnika, ukoliko bude nekih napredaka na tom polju takođe.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...