Telefonski toranj čiji su kablovi zaklanjali nebo iznad Stokholma

U kasnom XIX veku, ubrzo nakon patentiranja telefona, započeta je trka za povezivanjem svih ljudi u telefonsku mrežu. Međutim, usled tehničkih ograničenja prvobitnih telefonskih linija, svaki telefon je zahtevao da ima sopstvenu fizičku liniju između kuće ili posla i centrale gde su pozivi ručno preusmeravani od strane operatera.

Telefonski toranj čiji su kablovi zaklanjali nebo iznad Stokholma Foto: Wikimedia Commons

Donekle besmislen rezultat tolikog broja pojedinačnih linija bila je izgradnja složenih i nakaznih tornjeva koji su držali na hiljade telefonskih kablova u vazduhu.

U glavnom gradu Švedske, Stokholmu, glavna telefonska centrala bio je Telefontornet, džinovski toranj dizajniran oko 1890. godine, koji je povezivao oko 5.000 linija koje su se protezale u svim pravcima širom grada. Dovoljno je pogledati samo u istorijske fotografije kako bi se prepoznala apsurdnost i opasnost čitavog poduhvata, naročito tokom zimskih meseci. Sve što je moglo da pođe naopako, pošlo je. Od jakih vetrova do zimskih oluja i požara, mreža je bila neverovatno ranjiva. Na svu sreću, telefonske mreže su se brzo razvile, tako da je već 1913. godine Telefontornet napušten u korist prostije tehnologije. Toranj je ostao da stoji sve do 1953. godine kada ga je zahvatio požar.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...