Ukrajinsko teturanje ka haosu

U Ulici Šovkovična, iza prvog od tri policijska punkta na putu ka ukrajinskom parlamentu, red prenosivih toaleta predstavlja zaista grozan prizor.

Ukrajinsko teturanje ka haosu Foto: Wikimedia Commons

Očigledno nije bilo moguće dopremiti kanalizacioni kamion u ovo područje. Okrug Kijevske vlade je zapečaćen nedeljama kako bi demonstranti bili sprečeni da ga okupiraju. Poređan otpad policijskih službenika se, očigledno, već duže vreme preliva. Juče ujutru je bio smrznut i čvrst poput plastike. Bez mirisa. Nešto je, sudeći po prizoru, ozbiljno pošlo naopako.

Ukrajinska kriza klizi u haos. Atmosfera u kampu na Trgu nezavisnosti (prosto poznatom i kao Majdan ili Trg) je često veštački vesela, ali sumnja i zbunjenost su svuda. To je kao da svaki pojedinac misli da je onaj drugi ruski špijun. Čak i pored svega toga, atmosfera na vanrednom zasedanju parlamenta zbog krize bila je iznenađujuće civilizovana.

Nije bilo tuča, po kojima je ovaj dom postao prepoznatljiv. Poslanici su mirno i skoro jednoglasno glasali za ukidanje devet od jedanaest nedavno usvojenih zakona, za koje se smatra da neprihvatljivo ograničavaju slobodu okupljanja i izražavanja: zakone koja je opozicija nazvala “diktatorskim”. Takođe su efikasno ponovo uveli četiri od tih zakona i delovalo je da nikome ne smeta.

Pre nego što je pokrenut postupak, međutim, bili su prekinuti porukom premijera Mikole Azarova, koji je najavio svoju ostavku. Prema Ukrajinskom ustavu, to podrazumeva pad cele vlade (mada ne i predsednika), koje ispunjava jedan od glavnih zahteva opozicionog pokreta, koji je postavljen od kada je vlada prekršila obećanje da će potpisati Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom 29. novembra 2013. godine.

Opozicioni političari su najavu prihvatili sa dozom skepticizma. Smatraju da je to potez koji je očekivan, da Azarov bude žrtveno jagnje u slučaju da predsedink Viktor Janukovič mora da napravi ustupke.

Ustavnim promenama koje je Janukovič progurao 2010. godine premijer ima veoma malu moć. Premijer Azarov, koji je bio predmet ruganja zbog slabih pokušaja da nauči jezik (rođen je u Rusiji, a preselio se u Ukrajinu tek kada je bio u kasnim tridesetim), bio je veoma slabo popularna figura. Štaviše, ne postoji ništa što može sprečiti Janukoviča da ponovo imenuje članove svog kabineta ili da ih zameni ljudima iz svog užeg kruga. Sve oči biće sada uprete u onoga koga on izabere, posebno za ministra unutrašnjih poslova.

U neposrednoj budućnosti, međutim, pregovori se okreću pitanju predloženog zakona o amnestiji, radi oslobađanja stotine uhapšenih u vezi sa protestima u poslednjih nekoliko nedelja. Čak i provladini demonstranti ispred zgrade parlamenta veruju da su mnogi od onih koji su u pritvoru u osnovi nevini.

Prema rečima jednog aktiviste, ti ljudi se drže kao taoci i koriste se kao roba za pregovaranje. Janukovičev predlog, kao što je navela ministarka pravde Olena Lukaš 27. januara, je da amnestija treba da stupi na snagu samo kada sve okupirane javne zgrade budu očišćene od demonstranata. Dovoljno je baciti pogled na pet metara visoke barikade (sada opremljene da se odupru tenkovima, prema rečima čoveka koji je radio na ojačavanju i vario stubove) i znati da to nije nešto na šta će demonstranti pristati.

Vladajuća Partija regiona nije pokazivala nikakav znak pucanja unutar partije 28. januara. Volodimir Olinik i Nestor Šufrič, poslanici partije, izjavili su inostranim medijima da su ustupci bili dovoljni da bi vlada mogla da očekuje neki potez opozicije. Takođe su insistirali da nasilje i pretnje dolaze sa obe strane. Međutim, nisu otvoreno negirali ni da oni koji su odgovorni za seriju premlaćivanja i nestanaka mogu biti povezani sa vlastima. Pored žrtava koje su nastradale u toku ili nedaleko od sukoba demonstranata i policije, barem dvoje ljudi je pronađeno mrtvo kilometrima dalje.

Da scena bude još čudnija, Šufrič je čak vodio telefonski razgovor, na spikerfonu, sa čovekom koji mu je pretio preko telefona. Nedavno je neko objavio brojeve telefona svih partijskih poslanika. Na Šufričevu žalost, čovek je bio veoma ljubazan, ali nije porekao optužbe.

Postoje nove naznake da ukrajinski oligarski mogu stupiti na scenu kako bi se izbeglo najgore, ali izrazi poput “građanskog rata” i “vanrednog stanja” i dalje odzvanjaju. Janukovič izgleda misli da može da postigne kompromis sa glavnom opozicijom bez previše ustupaka. Ukoliko je u pravu, zabrinjavajuća je pomisao kako bi polu-militarizovani demonstranti koji čuvaju barikade na Majdanu mogli da reaguju.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...