Koliko stanovnika Srbije je steklo imunitet na virus korona? Šta kažu rezultati druge Nacionalne studije

Pročitajte nalaze Nacionalne studije seroprevlencije SARS-CoV-2 koju je sproveo Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa Institutom za primenu nuklearne energije

Koliko stanovnika Srbije je steklo imunitet na virus korona? Šta kažu rezultati druge Nacionalne studije Foto: M.Moira/Shutterstock

Pre aktuelnog i dosad najačeg talasa epidemije imunitet na virus korona steklo je 20,7 odsto stanovništva Srbije, a najviše otpornih je među mlađima od 19 godina, pokazuju rezultati druge Nacionalne studije seroprevlencije SARS-CoV-2.

Prema toj studiji, u koju su Novosti imale uvid, svaki treći, ili 31,8 odsto u ovoj starosnoj grupi ima IgG antitela, odnosno prirodno stečeni imunitet nakon što su bili zaraženi, prenosi Tanjug.

Od ukupne populacije u Srbiji, najzaštićeniji su stanovnici Kragujevca, Užica, Čačka, Valjeva i Šapca.

Posle Šumadije i Zapadne Srbije (23,1 odsto), po imunitetu prednjače južna i istočna Srbija sa 21,8 odsto otpornih, i Vojvodina sa 18,8 odsto, dok je Beograd, iako je jedno od najvećih žarišta od početka epidemije, naročito u ovom trećem talasu, tek na četvrtom mestu sa 16,9 odsto onih koji su razvili prirodni imunitet.

Rezultati studije pokazuju da u ovim krajevima svaki peti, odnosno 23,1 odsto stanovnika ima antitela.

Studija je takođe pokazala da je stečeni imunitet na virus korona gotovo jednak kod muškaraca (20,6 odsto) i kod žena (20,8 odsto), za razliku od prve stidije seroprevalencija SARS-CoV-2, gde je zaštićenih bilo više u muškoj populaciji (8,1 odsto), nego u ženskoj (5 odsto).

Ako se pridodaju saznanja do kojih su došli istraživači INEP - da većina obolelih u prvom talasu još ima IgG antitela, možda bi i moglo da se zaključi da je približno četvrtina stanovnika Srbije, pre trećeg talasa epidemije, stekla imunitet na koronu. To je još daleko od kolektivnog bedema, jer da bi se zaustavilo širenje virusa trebalo bi da bar 60-70 odsto stanovništva prirodnim putem ili vakcinacijom razvije otpornost na koronu. Ali pokazuje da smo svakako bliži tom cilju nego što se može zaključiti na osnovu zvanično evidentiranih 121.120 na osnovu PCR testova od pojave prvog slučaja kovida u Srbiji.

Ako se uzmu u obzir i početna saznanja da imunitet posle preležane kovid infekcije traje bar tri meseca, dolazi se do zaključaka da nas IgG antitela, ipak, duže štite. To, za Novosti, potvrđuje i doktorka Marija Gnjatović, istraživač u Institutu za primenu niklearne energije (INEP).

"Od početka epidemije testirali smo više od 25.000 ljudi, od kojih 1.000 pratimo u okviru studije i pokazalo se da većina obolelih od kovida tokom marta još ima antiteta", objašnjava dr Gnjatović. "Kod nekih dođe do manjeg pada nivoa IgG antitela, a kod nekih i do povećanja. Juče je ovde bila žena koja je bolovala u martu i njen nivo antitela je isti kao kada je ustanovljeno da je razvila imunitet posle infekcije. Ako prirodno stečen imunitet traje u većini slučajeva evo već sedam meseci, i to bez značajnog pada IgG tela, nemamo razloga da ne verujemo da će ti ljudi od kovida 19 biti zaštićeni bar godinu dana."

Studija je sprovedena na reprezentativnom uzorku od 1.200 domaćinstava, odnosno ukupno 2.500 ispitanika.

Nalazi studije koju je sproveo Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa Institutom za primenu nuklearne energije tek treba da budu objavljeni, a direktorka Instituta prof. Tatjana Pekmezović za Novosti je potvrdila samo da je ona završena i da će vrlo brzo biti publikovana.

 

Možda će vas zanimati i:

 

Pogledajte podcast sa dr Marijom Zdravković:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.