MALA ŠKOLA PRIRODE: Zelenilo čini decu pametnijom!

Osim što boravak u prirodi ima brojne pozitivne efekte, možda je najznačajniji uticaj koji ima na razvoj dece jer poboljšava njihovu koncentraciju, memoriju i pažnju.

MALA ŠKOLA PRIRODE: Zelenilo čini decu pametnijom! Foto: Kurir

Zdravo i zeleno okruženje nikad nije bio važnije nego danas.

U digitalizovanoj eri u kojoj najmlađe generacije previše vremena provode pred ekranima bilo mobilnog telefona, tableta ili računara, stimulans koji treba da dobiju od prirode dobija krucijalni značaj. Naročito ako se ima u vidu da su mnoge savremene studije pokazale da deca koja odrastaju okružena zelenilom imaju bolje kognitivne sposobnosti, zdravije se razvijaju, fokusiraniji su, imaju bolju koncentraciju, pa čak i veći IQ.

Jasno je da nemaju sva deca mogućnosti da odrastaju na selu ili u nekom ruralnom području gde je priroda netaknuta i bujna, ali i u urbanim sredinama moramo da tražimo te kutke prepune zelenila. Jedno takvo mesto je i zelena oaza u samom centru Beograda - Botanička bašta „Jevremovac“.

Foto: Kurir

Zelena boja odmara oči

Diplomirani biolog Mira Fiškalović, koja je i pomoćnik upravnika i stručni saradnik za otvoreni prostor Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac", kaže za Kurir da su "odrastanjem u gradu deca velikim delom usmerena na manjak zelenila i prirodnog okruženja".

"Boravak u prirodi je izuzetno važan za pravilan fizički i mentalni razvoj svakog deteta. Nauka je dokazala da zelena boja odmara oči, da obuhvatanjem šireg vidokruga u kojem se nalaze pejzaži zelenih polja, livada i šuma pomaže u boljoj percepciji prostora, što je danas izuzetno važno, s obzirom na to da deca mnogo vremena provode za računarima, tabletima, telefonima. Višesatno sedenje pred malim ekranima, uz veliku brzinu promene prikazanih fotografija, dovodi do ozbiljnih poremećaja u mentalnom razvoju, do agresivnosti i gubitka veze sa realnošću", upozorava naša sagovornica.

Ona ističe da odrastanje u zelenom okruženju omogućava blizak dodir sa prirodom, jer već od malih nogu deca uče da prepoznaju biljke i životinje koje ih svakodnevno okružuju.

"Provodeći veliki deo svog slobodnog vremena na otvorenom prostoru, deca pre svega borave na čistom vazduhu, a istovremeno i uče kako da se snalaze u prirodi, kako da upotrebe elemente iz prirode u svojoj igri, kako da koriste njene plodove. Sve to dovodi do bržeg osamostaljivanja, spretnosti, razvoja kreativnosti", kaže Fiškalovićeva.

Foto: Kurir

Pozitivni efekti dokazani u brojnim studijama

Istraživači sa Univerziteta Arhus u Danskoj želeli su da prouče vezu između zelenila i mentalnog zdravlja. Koristeći satelitske podatke od 1985. do 2013. godine, mapirali su blizinu zelenih površina u odnosu na 943.027 stanovnika Danske, od njihovog rođenja do 10. godine. Otkrili su usku povezanost između blizine zelenih površina i nižeg rizika od problema sa mentalnim zdravljem kasnije u životu. Deca koja su odrastala sa najmanje zelenila u okruženju imala su i do 55 odsto veći rizik za razvoj psihičkog poremećaja, nezavisno od efekata drugih poznatih činilaca rizika.

Takođe, studija koja je rađena 2015. u Barseloni, na uzorku od 2.593 školske dece od prvog do četvrtog razreda u 36 osnovnih škola, nesumnjivo je pokazala da zeleno okruženje utiče na bolje pamćenje i pažnju.

"Po uzoru na brojne studije rađene širom sveta, i kod nas su pre svega psiholozi i pedagozi radili studije u kojima su pokazali i dokazali pozitivne efekte boravka dece u prirodi. Stanovnicima grada neophodan je izlet u prirodu da bi udahnuli čist i svež vazduh punim plućima, da bi makar nakratko sivu boju betonskih zgrada i asfaltnih puteva zamenili bojama prirode, i umesto buke automobila i gradske gužve, uživali u žuboru vode i cvrkutu ptica", smatra Mira Fiškalović.

Foto: Kurir

Za najmlađe spreman Bukvar prirode

Ona ističe da Botanička bašta i ove godine organizuje edukativne radionice za decu, a odzivom malenih botaničara veoma su zadovoljni.

"Uvek nas iznova motivišu da, uz veliki entuzijazam, prenosimo svoja znanja i da naše najmlađe sugrađane upoznajemo sa nebrojenim prirodnim lepotama. Radionice su pre svega namenjene deci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, u kojima ih upoznajemo sa retkim i endemičnim biljkama iz čitavog sveta, sa biljkama koje se hrane insektima, koje su poznate kao biljke mesožderke, i sa vrstama koje najčešće mogu videti u našim šumama, nacionalnim parkovima, u svojim školskim dvorištima", kaže naša sagovornica.

Uz to, u okviru projekta Mala škola prirode, Botanička bašta kreirala je i Bukvar prirode za najmlađe, koji je od danas dostupan na portalu Kurir.rs.

"Mala škola prirode je veoma edukativan projekat koji kroz multidisciplinarni pristup omogućava deci da upoznaju prirodu, da nauče kako da prepoznaju biljke u svom okruženju, da saznaju kako i na koji način mogu da čuvaju i neguju biljke i razvijaju svest o značaju očuvanja prirode. On je rezultat sjajne saradnje sa "Adrija medija grupom", koja je uspela da u projekatu "Zasadi drvo" poveže veliki broj institucija koje se bave, pre svega, očuvanjem i unapređenjem prirode, a Botanička bašta "Jevremovac" upravo je jedna od njih. Naša želja je bila da na što jednostavniji način približimo pojedine biljne vrste, koje se izdvajaju po značaju, dužini života, upotrebi, dekorativnosti, načinu ishrane, našim najmlađima."

U ovom edukativnom bukvaru, deca listajući ga, između ostalog, mogu da nauče zašto samo u Srbiji raste posebna vrsta zimzelenog drveta, kako biljke mesožderke hvataju insekte, koje listopadno drvo najčešće raste u našim šumama, šta možemo napraviti od listova banane, zašto kaktusi imaju trnove, na kojem drvetu raste najmanja, a na kojem najveća šišarka.

MUZEJ ŽIVIH BILJAKA DOBIO IME PO DEDI KRALJA MILANA 

U ovoj oazi zelenila možete videti čak 2.000 biljaka

Botanička bašta "Jevremovac" je muzej živih biljaka pod otvorenim nebom koji gaji više od 2.000 biljnih vrsta iz čitavog sveta. Bašta je osnovana 1874. godine na predlog botaničara i doktora Josifa Pančića. Ranije je Botanička bašta bila smeštena uz obalu Dunava, a 1889. godine premeštena je na novu lokaciju, plac koji je darovao sam kralj Milan Obrenović. On je plac gde se danas nalazi bašta nasledio od svog dede Jevrema Obrenovića. Jedini uslov kralja je bio da Botanička bašta dobije ime po njegovom dedi, u znak zahvalnosti, pa se zbog toga i dan-danas zove Botanička bašta "Jevremovac".

KOMPANIJA dm TRAJNO OPREDELJENA ZA OČUVANJE PLANETE

Odgovornost na dm način

Foto: Shutterstock

Kompanija dm drogerie markt posluje u skladu s principima održivog razvoja i nastoji da oplemeni navike kupaca i motiviše širu zajednicu da brine o životnoj okolini. U skladu s tim, kompanija neguje trajnu poslovnu orijentaciju koja se oslanja na LOHAS (Lifestyles of Health and Sustainability) principe, koji predstavljaju način života uz poštovanje održivosti kroz savesno delovanje u svim segmentima. Ovu korporativnu filozofiju dm sprovodi i sa ciljem da edukuje kupce o značaju odgovorne kupovine i menjanju potrošačkih navika u smeru održivosti.

Kompanija dm nudi čitavu paletu proizvoda za svakodnevnu upotrebu čijim korišćenjem čuvamo planetu i živi svet na njoj - od organski uzgojenih namirnica čija proizvodnja ne šteti okolini i životinjama, preko biorazgradivih pakovanja i prirodne kozmetike. Na policama dm drogerija se nalaze i Denkmit nature proizvodi za čišćenje koji zadovoljavaju stroge ekološke standarde, kao i delovi asortimana od recikliranih materijala i proizvodi za višekratnu upotrebu kojima se sprečava nepotrebno dodatno zagađivanje prirode. Ovim kompanija ukazuje na važnost promene navika, sa ciljem da zajednički delujemo i osvestimo se po pitanju našeg doma, ali i čitave okoline, koju delimo i koju treba da očuvamo za buduće generacije. Kompanija dm nastoji da kroz edukaciju svojih kupaca utiče i na podizanje svesti o ovoj važnoj temi i kod naših najmlađih.

Kurir.rs/ Jelena Vukić



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.