Borba protiv apsolutizma: Pad Bastilje - prelomni trenutak Francuske revolucije

Širom Francuske, 14. jula se obeležava Dan Bastilje ili "la Fête Nationale", praznik kojim se slavi prelomni trenutak Francuske revolucije.

Borba protiv apsolutizma: Pad Bastilje - prelomni trenutak Francuske revolucije Dana 14. jula 1789. godine, francuski građani su zauzeli Bastilju, državni zatvor i simbol kraljevskog apsolutizma. Žan-Baptist Lalemand "Oluja Bastilje", Muzej Carnaval / Foto: Profimedia

Kada je besan narod u Parizu, 14. jula 1789. godine, napao Bastilju, udarili su na jedan od sibola monarhije. Zloglasni zatvor danas više ne postoji, uništen je u naletu revolucionarnog žara nekoliko meseci kasnije, ali njegovo nasleđe i dalje je veoma živo. Širom Francuske, 14. jula se obeležava Dan Bastilje ili la Fête Nationale, praznik kojim veličaju prelomni trenutak Francuske revolucije.

Impozantna Bastilja sa svojih osam tornjeva sagrađena je 1357. godine kako bi zaštitila Pariz od engleskih osvajača tokom Stogodišnjeg rata. Stajala je kao važno utvrđenje istočne kapije grada Port Saint-Antoine, bila je okružena jarkom i opremljena tamnicama. Vremenom se namena Bastilje promenila i postala je državni zatvor - moćan simbol kraljevskih prekoračenja ovlašćenja i suzbijanja slobode govora.

U Francuskoj, pre revolucije, kralj je imao moć da izda letter de cachet - kraljevski edikt kojim je svoje neposlušne podanike slao u zatvor bez suđenja, datuma oslobađanja i prava na žalbu. Mnogi monarsi su zloupotrebljavali ovu moć. Edikte su pisali političkim disidentima, autorima pornografskog sadržaja, autorima tekstova koji nisu odgovarali monarhiji i nepristojnim mladim plemićima koji su slobodnim ponašanjem, vambračnom decom i brojnim ljubavnicama štetili reputaciji svojih plemićkih porodica. Tako su mnogi zatvorenici Bastilje, pored sitnih lopova, bili upravo plemići i pisci poput Markiza de Sada.

Kako je vreme odmicalo, u Bastilji je bilo sve manje zatvorenika, a njeni aristokratski stanovnici su čak živeli u relativnom komforu. U vreme kada je presto preuzeo Luj XVI, 1774. godine, u Bastilji je bilo 16 zatvorenika godišnje, većinom onih koji su na neki način obrukali monarhiju.

Luj XVI, Foto: Wikimedia Commons

Luj XVI je vlast preuzeo u sred finansijske krize nastale usled prevelikih troškova skupih višegodišnjih ratovanja. I dok su on i njegova supruga Marija Antoaneta uživali u raskošnom životu, država je bila pred bankrotom, a narod se borio sa nestašicom hrane, nezaposlenošću i previsokim porezima

U Francuskoj je u to vreme postojala stroga hijerarhija u društvenom uređenju. Postojala su tri staleža. U vreme krize, kralje je mogao da sazove reprezentativnu skupštinu, poznatu kao Estates-General, što je Luj XVI i uradio u maju 1789. godine. Bili su sazvani predstavnici Prvog (sveštenstvo), Drugog (plemstvo) i Trećeg (građani) staleža, kako bi zajedno rešili finansijske probleme nacije.

Već sredinom juna, usled velikih neslaganja, ali i velikoj razlici u moći Trećeg u odnosu na prva dva staleža, narod je napustio kraljevu i formirao svoju skupštinu. Inspirisani idejama prosvetiteljstva i podstreknuti nedavnom revolucijom u Americi, oni su zahtevali ustav i mogućnost da zakone donosi narod.

Luj je reagovao nekoliko nedelja kasnije otpuštanjem svog ministra finansija, Žaka Nekera, koji je podržao Treći stalež. Ta vest stigla je do naroda, kao i evidentna činjenica da su početkom jula 1789. godine, širom Pariza, počele da se gomilaju kraljevske trupe. Narod je to doživeo kao dokaz da kralj želi da očisti Pariz i Vladu od svih republičkih simpatizera.

Kao odgovor, ljudi su izašli na ulice, a tokom prortesta sukobljavali su se sa vjnicima. Ujutro 14. jula 1789. godine, hiljade revolucionara zaplenilo je veliku količinu oružja iz vojnog kompleksa Hôtel des Invalides, ali za svoje novo oružje nisu imali baruta. Tako se gomila od oko hiljadu ljudi skupila i krenula na Bastilju, odlučna da uzme barut iz barutane i oslobodi zarobljenike. Ono što revolucionari tada nisu znali, u tom trenutku, tamo je bilo zatvoreno samo sedam osoba.

Rano popodne, gomila je upala u spoljno dvorište tvrđave. Zatvorski stražari su počeli da pucaju na njih i izbila je borba. Bitka je trajala satima sve dok guverner Bernar-Rene Žurdan de Lone, koji je nadzirao zatvor, nije kapitulirao i otvorio unutrašnje kapije tvrđave. Revolucionari su pali, oslobodili zarobljenike i uzeli barut. Ubili su najmanje šest zatvorskih čuvara, pretukli su i izudarali Lonea do smrti, a zatim stavili  njegovu glavu na javno mesto, da narod vidi. 

Oko stotinu ljudi poginulo je tokom pada Bastilje, a događaj se danas pamti kao jedan od najvažnijih događaja Francuske revolucije. Nemiri su se nastavili i trajali su narednih deset godina. Nakon godina borbi, kralj i kraljica su bili pogubljeni, a Francuska je postala Republika.

Zgrada koja je nekada stajala kao spomenik tiranije monarhije postala je simbol slobode - a nakon nekoliko meseci, simbolično je srušena. Cigle Bastilje su bile distribuirane širom Francuske i sveta kao suveniri. 

Proslava Dana Bastilje 2012. godine, Pariz; Foto: DreamSlamStudio/Shutterstock

Od 1880. godine, Francuska 14. jul slavi kao svoj nacionalni praznik, a u Parizu se obično obeležava vojnom paradom i vatrometo. Tokom 13. i 14. jula, vatrogasci širom Francuske otvaraju stanice za javnost i organizuju celodnevne plesne zabave uz obilje besplatnog šampanjca.

Ove godine proslava će izostati zbog pandemije COVID-19, ali će Francuzi svoj praznik pobede svakako obeležiti kod svojih kuća.

Ovaj članak objavljen je na sajtu National Geographic.

 

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je avgustovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.