Čovek okružen misterijama: Volt Dizni, otac "Fabrike snova"

Karikaturista i preduzetnik Volt Dizni ušao je u istoriju kao tvorac snova, kao ilustrator dečje fantazije. Međutim, njegov lik je okružen misterijama: da li je on zaista stvorio Mikija Mausa? Da li je tačno da je bio lovac na komuniste? Da li je Volt Dizni kriogenizovan?

Čovek okružen misterijama: Volt Dizni, otac "Fabrike snova" Foto: Profimedia

Volt Dizni rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu - iako postoji legenda koja kaže da je Dizneijevo rodno mesto Mojaka (Almeria). Valter Elias Dizni, poznat širom sveta kao Volt Dizni, bio je karikaturista, magnat i vizionar koji je postao simbol kulture severne Amerike 20. veka. Iako se za Diznija govorilo da je čovek pun snova, ambiciozan perfekcionista, kada je pre više od devet decenija dao život jednoj od svojih najprepoznatljivijih kreacija, Mikiju Mausu, verovatno nije mogao da zamisli slavu koju će njegovi likovi postići.

Kao beba, Dizni se sa porodicom preselio na farmu blizu Marseline, malog grada u državi Misuri - i to će ga, prema nekim tvrdnjama, nadahnuti godinama kasnije da osmisli glavnu ulicu Diznilenda. Zainteresovan za crtanje i slikanje, mali Volt prodao je prve crteže svojim komšijama kada je imao sedam godina.

Tifusna groznica prisilila je porodicu da se preseli u Kanzas Siti, gde je Voltov otac radio kao dostavljač novina, uz pomoć svoja dva sina, Roja i Volta. Sa petnaest godina Volt je počeo da radi kao dobavljač novina i prodavac bombona na železničkoj stanici, a u školi je učestvovao kao karikaturista u novinama "The Village Voice", gde se bavio i političkim pitanjima i fokusom na Prvi svetski rat. U ratu je i sam želeo da učestvuje - pa je falsifikovao svoje godine da bi mogao da se prijavi kao dobrovoljac. Volt Dizni poslat je sa vojskom u Evropu, gde je bio vozač sanitetskih kola i nije učestvovao u borbama.

Diznijev san da postane umetnik ponovo ga je odveo u Kanzas Siti, gde je radio kao pripravnik u agenciji Pesmen-Rubin Commercial Art Studio, gde je upoznao Aba Ajverksa, američkog animatora i tehničara za specijalne efekte - koji će aktivno učestvovati u stvaranju Mikija Mausa. Njihovo prijateljstvo dovelo je do osnivanja kompanije, Iwerks-Disney Commercial Artists, ali san je trajao samo mesec dana jer je Dizni preferirao siguran posao, pa je prešao u Kansas Siti Film, ali je ubedio svoje nove šefove da zaposle i Ajverksa. Dve godine kasnije, Dizni je verovao da je stekao sva potrebna znanja za pokretanje novog projekta. Godine 1922. osnovao je kompaniju Laugh-O-Gram Films

Bankrot glavnog klijenta prisilio je Diznija da se preseli u Holivud 1923. godine. Nije imao sreće da nađe posao pa je sa svojim bratom Rojem osnovao Disney Brothers Studio. Iako je imao glavni ugovor, to nije bilo dovoljno za pokrivanje troškova. Dizni je bio stalan čovek i vrlo sposoban da postigne svoje ciljeve. Bio je i vešt u korištenju svih trikova koji su mu bili na raspolaganju kako bi se suočio sa finansijskim teškoćama, što mu je i kasnije u životu bilo od velike pomoći. Sledeće, 1924. godine uz svog prijatelja Aba Ajverksa, Dizniju je bilo omogućeno da se bavi svojim strastima: kreiranjem likova, scenarijom i režijom.

Godine 1925. Dizni se oženio s Lilian Bounds, zaposlenom u studiju, sa kojom je imao dve ćerke, a kompanija je nakon selidbe preimenovana u Walt Disney Studio; ali pretrpela je neuspeh kada je njen glavni klijent preuzeo prava za lik "zec Osvald".

Miki Maus

Tokom jednog putovanja u Njujork, Dizni je zamislio svoju najpoznatiju kreaciju, koju je izvorno nazvao Mortimer, ali na predlog supruge kasnije ga je nazvao Miki.

Autorstvo nad Mikijem Mausom odavno je predmet rasprave i postoje neki istraživači koji sugerišu da je tvorac najpoznatijeg miša bio Ab Ajverks.

Miki Maus je premijerno "nastupio" 15. maja 1928. godine u kratkom nemom animiranom filmu Plane Crazy, ali film nije probudio veliko interesovanje.

Zahvaljujući pomoći biznismena Pata Pauersa, Dizni je snimio zvučni film koji je nazvao Parobrod Vili. Film je postigao veliki uspeh, a od tada svi Diznijevi filmovi su zvučni; i sam Dizni je davao glas svojim junacima, Mikiju Mausu sve do 1947. godine. 

Ubrzo su se u serijalu kratkih muzičkih animiranih filmova pojavljuju i čuveni likovi Paja Patak, Šilja, Pluton...

"Snežana i sedam patuljaka" je Diznijev prvi dugometražni animirani film, snimljen 1937. godine, a nakon toga, sa promenljivim finansijskim uspesima sledili su "Pinokio", "Fantazija", "Dambo", "Bambi" itd.

Krajem četrdesetih godina prošlog veka američki milijarder i investitor Hauard Hjuz predložio je Dizniju beskamatni zajam od milion dolara u zamenu za pomoć u filmskom sektoru. Tim novcem Dizni je pokrenuo osamnaest novih projekata, među kojima su "Pepeljuga", "Alisa u zemlji čuda", "Petar Pan"...

Foto: Profimedia

Tajni agent?

Direktor FBI, Edgar Huver, pokušavao je da "regrutuje" Diznija kako bi postao agent i izveštavao o subverzivnim elementima u svetu celuloida. Na kraju, 1940. godine, Dizni je izgleda pristao na ovu "saradnju".

Karikaturista je takođe bio povezan i sa Društvom nezavisnih producenata filmova i Udruženjem nezavisnih producenata i filmskih stvaralaca koji su se protivili apsolutnoj dominaciji velikih holivudskih studija, u kojima su glumili i Orson Vels i Čarli Čaplin.

Zabavni park

Od 1940-ih, Dizni je planirao izgradnju zabavnog parka kako bi zaposleni i njihove porodice mogli tu da provode slobodno vreme. Vremenom, ovaj skroman projekat prerastao je u ono što danas znamo kao Diznilend.

Legenda koja prati smrt Volta Diznija: zaleđen ili ne?

Godine 1966. godine Dizniju je konstatovan kancer na levom plućnom krilu, koje je odstranjeno. Još neko vreme nakon operacije Dizni je bio aktivan, ali je 15. decembra 1966. godine preminuo. Njegovo telo je kremirano 17. decembra, a urna je položena u porodičnu grobnicu u Memorijalnom parku Forest Lon u mestu Glendejl u Kaliforniji. 

Legenda o kriogenizaciji Volta Diznija širila se godinama i još uvek veliki broj ljudi ovu dezinformaciju shvata ozbiljno i u nju veruje.

 

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.