Drevni ritual vađenja ljudskog srca: Naučnici otkrili na koje načine su sveštenici izvodili obred

Rezultati detaljnog proučavanja rituala Indijanaca predkolumbijske Centralne Amerike, tokom kojih su sveštenici uklanjali srce iz tela žrtve, pokazuju da je to rađeno na tri različita načina.

Drevni ritual vađenja ljudskog srca: Naučnici otkrili na koje načine su sveštenici izvodili obred Foto: Profimedia

Rituali vađenja ljudskog srca bili su uobičajena verska praksa u svim drevnim kulturama centralnoameričkih Indijanaca, piše u studiji objavljenoj u časopisu Current Anthropology. Žrtvovanja su sprovođena u časti određenih božanstava, i služila su kao dela demonstracije moći i zastrašivanja od strane vlasti, ali i kao znak pobožnosti i zahvalnosti bogovima. Poznato je da su se mnogi Indijanci dobrovoljno žrtvovali, a neki su čak počinili ritualna samoubistva.

Meksički istraživači Vera Tisler i Giljom Olivie odlučili su da prouče same metode i alate kojima se vršilo ritualno vađenje srca žrtava, i pokušaju da razumeju ne samo fizički proces različitih postupaka, već i da shvate njihovo značenje.

Žrtvovanja ljudi u kulturama centralnoameričkih Indijanaca bili su složeni rituali koje su vršili elitni članovi društva, a same ceremonije su uključivale mnoge postupke bogate simboličkim značenjem.

U svom radu, istraživači su kombinovali anatomsku analizu skeletnih ostataka žrtava i istraživanje pisanih istorijskih izvora, uključujući više od 200 scena vađenja ljudskih srca u takozvanim kodovima - hijeroglifskim rukopisima Maja i Asteka, uzorcima ikonografije i opisima u hronikama španskih osvajača.

Proučavajući ostatke, autori su skrenuli pažnju na mesto rupe u grudima kako bi se uklonilo srce i krv žrtve, na postupak lomova i oštećenja zglobova, a takođe su izneli pretpostavke o alatu koji je korišćen.

Кoristeći terminologiju forenzičkog medicinskog pregleda, autori su detaljno opisali tri različite metode vađenja srca. Sveštenici su pristupali srcu žrtve tako što su pravili rez ispod rebara (subdijafragmalna torakotomija), između dva rebra na levoj strani (interkostalna torakotomija) ili kroz sternum (poprečna bilateralna torakotomija).

Foto: Profimedia

Ranije se verovalo da su sveštenici uvek rezali rebra, a antropolozi i istoričari nisu ulazili u smisao ovog postupka. Autori nove studije veruju da je svaki ceremonijalni element tako važnog događaja kao što je ljudska žrtva, imao svoj duboki smisao.

Naučnici smatraju da metoda otvaranja grudi žrtve odražava ideje drevnih Indijanaca o ljudskom telu kao kosmičkom modelu. Кonkretno, među Astecima, ova praksa je simbolizovala pristup svemirskoj planini Кosmika i oslobađanju materije iz nje. U isto vreme, srce i krv nuđeni su božanstvima koja predstavljaju Sunce i Zemlju, u znak priznanja za njihovu samožrtvu tokom stvaranja Univerzuma.

Da bi potvrdili svoje zaključke, autori se pozivaju na lingvističku analizu drevnih mezoameričkih izvora, koja govori o obavezama prema bogovima i samožrtvovanju.

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u majskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.