Japanski bogovi: kada su mitovi utkani u stvarnost

U novije vreme, statističke studije tvrde da je broj vernika u Japanu skoro duplo veći od broja stanovnika.

Japanski bogovi: kada su mitovi utkani u stvarnost Foto: Wikimedia Commons

Na tokijskoj metro stanici Toranomon (Tigrova kapija) je hram prekriven staklenim neboderima. Prvobitna zgrada iz XVII veka izgorela je u plamenu tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Međutim, da stanovnici iz prošlosti mogu da zakorače u naše vreme teško da bi primetili razliku - zgrada je toliko filigranski obnovljena. 

Devojka u crnom poslovnom kostimu, očigledno je u žurbi. Ali blizu kamenog luka hrama zaustavlja se, naginje i polako se približava ulazu u svetilište. Zvuk kovanica, dva naklona, dva udarca u ruke - kratka molitva u sebi - još jedan naklon. I poslovna žena se opet žuri. Šta je tražila? Odgovore o poslu? O ljubavi? O odmoru? Nije važno: japanski bogovi mogu da ispune bilo koju želju. A u Japanu ima više bogova nego što je zvezda na nebu. 

U novije vreme, statističke studije tvrde da je broj vernika u Japanu skoro duplo veći od broja stanovnika. Aktuelni podaci kažu da je od 126 miliona ljudi u Japanu verujućih ima 1,5 puta više - 182 miliona. Paradoks je objašnjen jednostavno: većina Japanaca sebe smatra sledbenicima dva religijska pravca odjednom - budizma i šintoizma.

Šintoizam - put bogova - potiče iz usmenih mitova o nastanku sveta i društva. On nema sveto pismo, pa stoga nema ni dogmatski pristup pojmovima dobra i zla. Oboje su intuitivni. 

Pored ljudi u svetu postoje duhovi bogova - kami. Neki su moćniji, drugi manje. Možete se dogovarati s njima, možete ih i prevariti. Ako se, recimo, bog siromaštva nastanio u vašoj kući, onda nema ništa lakše: samo morate da ga oterate. Pogled na svet je jednostavan, poput svesti primitivnog čoveka, ali zasnovan na vrlo važnom postulatu za svakoga od nas: čovek je deo prirode, a ako živite suprotno tome, posledice će biti tužne. Ne treba potčinjavati prirodu, treba koegzistirati s njom.

Kada je budizam došao sa kopna u sedmom veku nove ere, nije naišao na otpor. Suprotno tome, vojska Kamija se punila novim bogovima. Budizam je veoma kopleksna religijska filozofija ne uvek laka za razumevanje, u kojoj nema boga stvaraoca, a čovek je u središtu doktrine. Iznenađujuće, u Japanu su ova dva učenja toliko isprepletena da je ponekad nemoguće odvojiti jedno od drugog. Čak su i hramovi često kombinovani. Ali religija se bori ne samo za dušu, već i za novčanik, pa je sveštenstvo delovalo pragmatično i mudro, deleći sfere uticaja. Sve u vezi sa rođenjem, odrastanjem i životom održava se u skladu sa šintoističkim obredom. Sahrane su deo koji je pripao budističkim hramovima. Međutim, Japanci često i ne postavljaju sebi pitanje kome se mole - boginji Kanon ili bodisatvi Avalokitešvari. Koga briga ako pomaže.

S izuzetkom Ebisua (treći levo), japanskih sedam bogova sreće potiču iz hinduističke mitologije. U Kini su stekli nova obeležja i imena, ali su kod Japanaca popularni, naročito tokom obeležavanja Nove godine (Foto: Stiv iz Nagoje, Japan/ Wikimedia Commons)

Veoma je teško razumeti detalje učenja, jer u Japanu postoji 182 hiljade verskih škola i sekti. Ali religiozni aspekt posete hramovima i manastirima često nije glavni. Japanci su, prema mitovima, potomci bogova. Japanska imperijalna dinastija jedina je na svetu koja je vladala bez prekida dve i po hiljade godina. Car ima tri insignije moći dobijene od nebeskih vladara. Istina, priča se da su prave insignije potopljene tokom pomorske bitke 1185. godine, a da su trenutne samo kopija. Ali to nije važno. Važno je da možete posetiti mesto gde se prvi nebeski vladar spustio na zemlju, kao i hram u kome se prvi šogun molio pre odlučujuće bitke, pa čak i hram u kome živi Ameterasu - predak japanskog cara. To sve stvara osećaj jedinstva prema istoriji, precima. Šta da kažem, duga se pojavila čim se novi monarh obratio sa zahvalnošću svojoj dalekoj baki Amateras.

Mitovi su isprepleteni sa stvarnošću. Rituali u Japanu su neodvojivi deo porodičnog i poslovnog života. Skoro svi imaju amajliju - za zdravlje, za sreću, za jahanje bez nesreća. Istina, mladi se već postepeno udaljavaju od religioznih značenja. Hodočašće u drevne hramove predstavljeno je kao vikend putovanje; šetnje stazama hodočasnika – kao planinarenje radi jačanja zdravlja. Oni koji imaju malo vremena idu kratkim rutama - Kumano-kodo (možete odabrati kraće i autentičnije), put do svetišta u Ise ili Izumo. Oni koji imaju 40 slobodnih dana mogu da prate poznati put patrijarha japanskog budizma Kukai koji objedinjuje 88 hramova na ostrvu Šikoku. 

Kažu da je početak ove maršrute bio "tvrd". Jedan od bogatijih ljudi koji su živeli u blizini hrama Ishiteji odbio je da udeli milostinju Kukaiju. A kada je shvatio grešku, pratio je svešteništvo širom ostrva. Bez obzira na to, ova ruta koja je prešla 1.200 godina uvrštena je na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Hodočasnici na ostrvu Šikoku (Foto: Amehime/Shutterstock)

Prelazeći hodočasnički put - bilo da se radi o verskim putevima ili čuvenom putu pesnika Bašoa - obilazeći hramove uz put, kupujući amulete i izrađujući sve želje, osoba se vraća kući drugačiji. Neko s jačim zdravljem, neko - duhom. Ne znam kako je to kod drugih, ali moje su se želje ostvarile. Zato što ni višim silama nisu tuđa hodočašća - uostalom, Šinto se prevodi kao "put bogova".

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.