SEDAM VRHOVA: Najviše planine svakog kontinenta

Sedam vrhova je dostignuće koje je čuveno i kao istraživački i planinarski uspeh.

SEDAM VRHOVA: Najviše planine svakog kontinenta Mont Everest, Foto: Shutterstock

Sedam vrhova je naziv za najviše planinske vrhove svakog od sedam kontinenata. Različite liste uključuju male varijacije, ali generalno je ista suština. Sedam vrhova zavisi od definicije koje se koriste za kontinete - posebno kada su u pitanju granica tih kontinenata. Postoje dve varijacije: prva je Monblan protiv Elbrusa kao najvišeg vrha Evrope; druga zavisi od toga da li se i cela Okeanija ili samo kopneni dio Australije smatra kontinentom, pa zbog toga postoji dilema oko Košćuško planine i Punkak Džaje.

1. Mont Everest (8.848 metara), Azija

Кrov sveta i jedna od najekstremnijih tačaka na planeti. Everest, na tibetanskom homolungmi (ili komolangma) to jest, "Majka svemira", najviši je vrh u Aziji i sa svojih 8.848 metara nadmorske visine ujedno je i najviši na Zemlji.

Smešten u Nepalu na Himalajima, blizu kineske granice, dom je najviših uspona na planeti. Ova planina je decenijama meta hiljadama penjača koji žele da osvoje njen vrh, ali njegova visina i vremenski uslovi su velike prepreke koje ovu planinu čine neosvojivomza većinu. Pored toga što je poznat po visini, Everest je dom životinje koja živi na najvišoj visini na planeti, himalajskom pauku skakaču (Euophris omnisuperstes).

Prvi dokumentovani i uspešni uspon na krov sveta dogodio se 1953. godine, kada je ekspedicija koju su činili Sir Edmund Hilari i Tenzing Norgai prvi put stigli na vrh.

2. Akonkagva (6.962 metra), Južna Amerika

Foto: Shutterstock

Akonkagva je najviša planina u opsežnom planinskom lancu Anda. Smeštena je u provinciji Mendoza, na zapadu Argentine i blizu granice sa Čileom. Andski vrh prvi put je osvojio švajcarski alpinista Matija Curbrigen, 1897. godine.

Akonkagva ima dva vrha: severni vrh se uzdiže na 6.962 metra nadmorske visine, što ga lini Кrovom Amerike, dok južni vrh ima visinu od 6.930 metara. Vrhovi su povezani grebenom udaljenim otprilike jedan kilometar, poznatim kao prolaz Gvanako. 

Uprkos poteškoćama koje predstavlja visina, fauna koja živi na padinama Akonkagve veoma je raznolika. Staništa su uvek ispod 4.000 metara visine, a možete sresti lisice, žabe i planinske miševe, mada su njena dva najslavnija stanovnika andski kondor (Vultur griphus ) i andska šiljata žaba (Rhinella spinulosa).

3. Denali (6.190 metara), Severna Amerika

Foto: Profimedia

Denali su deo jedne od najupečatljivijih prirodnih sredina na planeti. Smeštena na Aljasci, Denali stoji kao div u sredini najsevernije države u Sjedinjenim Državama i dominira područjem. Do 2015. godine zvala se Mount Makinli, kada je preimenovana od strane predsednika Baraka Obame. On joj je vratio prvobitno ime kojim je narod Кoiukon zove generadijama - Denali. Davne 1896. godine jedan kopač zlata promenio ime Denali kako bi ime planine postalo prezime tadašnjeg predsedničkog kandidata, Vilijama Makinlija, koji je bio 25. predsednik Sjedinjenih Država.

Njen uspon je izazov za sve penjače jer kombinuje dve karakteristike koje otežavaju penjanje: strmi planinski zidovi i blizina Arktičkog kruga. Izuzev teškog uspona, ledeno vreme, stalni sneg i alpska tundra ne sprečavaju posetioce nacionalnog parka Denali da se približe najvišem vrhu Severne Amerike i uživaju u jednom od najjedinstvenijih prirodnih sredina na Zemlji.

4. Kilimandžaro (5.895 metara), Afrika

Foto: Shutterstock

Izranjajući iz ravnice Tanzanije, Кilimandžaro pojavljuje kao džinovsko čudo pred zapanjenim očima svakoga ko mu prilazi. Kilimandžaro je najviši vrh na svetu koji se ne nalazi u planinskom sistemu, a čine ga tri vulkanska stožca, Mavenzi, Shira i Кibo, od kojih je samo poslednji aktivan.

Na padinama Кilimandžara žive sve vrste ekoloških struktura: od obradivog zemljišta u podnožju do zasneženog arktičkog vrha, preko džungle, močvara i alpske pustinje. Posebni uslovi planine toliko privlače planinare da gotovo 25.000 ljudi svake godine pokuša da se popne na nju, od kojih otprilike trećina neuspe da završi uspon.

5. Elbrus (5.642 metra), Evropa

Foto: Wikimedia Commons

Smeštena u Rusiji, blizu prirodne granice s Gruzijom, planina Elbrus je najviša planina u Evropi. Iako nije iz Evropske unije i ako bi po prema mišljenju mnogih tu titulu trebalo da preuzme Mon Blan u Francuskoj, na samitu je odlučeno da Elbrusu pripadne čast da bude najviša tačka starog kontinenta.

Isto kao i Akonkagva, i Elbrus ima dva vrha, jedan viši jedan niži. To su dve neaktivne vulkanske kupe, od kojih viši, zapadni vrh, koji doseže 5.642 metra nadmorske visine. Drugi vrh ima visinu od 5.621 metra.

Elbrus obeležava opšteprihvaćenu granicu između Evrope i Azije. Nalazi se između dve velike vodene površine: Crnog i Кaspijskog mora, koja uslovljavaju njegove vremenske uslove. 

6. Vinsonov masiv (4.892 metara), Antarktik

Foto: Shutterstock

Smešten u planinskom lancu Sentinel i nevidljiv čovečanstvu do sredine 20. veka, Vinsonov masiv je najviša i najistaknutija planina na ledenom antarktičkom kontinentu. Ime je dobio po Karlu Vinsonu, kongresmenu američke države Džordžije, koji je nekada bio snažni zagovornik finansiranja antarktičkih ekspedicija. 

Nalazi se na sredini Antarktika, unutar terena koji je deo čileanske antarktičke teritorije. Nepristupačno je, ledeno i sušno područje u kojem je ova planinska formacija našla svoj dom. Vinsonov masiv je poslednji od Sedam vrhova koji je otkriven i imenovan. Pored toga, to je i najhladnija, najudaljenija i najskuplja planina za penjanje, najviše zbog svog položaja, samo 1.200 kilometara od Južnog pola. 

Prvo uspon izvršila je američka ekspedicija koju su predvodili Bari Korbet, Džon Evans, Bil Long i Pit Šuning, a koji su na vrh stigli 17. decembra 1966. godine.

7. Punkak Džaja (4.884 metra), Okeanija

Foto: Wikimedia Commons

Na poslednjem mestu je planina Džaja, formacija najniže nadmorske visine Sedam vrhova. Smeštena u provinciji Papua u Indoneziji, poznat je i kao Кartenz piramida. Predstavlja najvišu tačku u Okeaniji, najvišu planinu bilo kog ostrva na planeti, a i jedna je od retkih ekvatorijalnih ili tropskih planina koja ima ledenjake. 

Iako je najniža planina od sedam koja čine grupu Sedam vrhova, planina Džaja, zbog svojih karakteristika, zahteva velike tehničke zahteve od alpinista. Nalazi se samo 4 kilometra od rudnika Grasberg, najvećeg rudnika zlata i drugog rudnika bakra na svetu, koji zapošljava skoro 20.000 radnika, zbog čega je područje u blizini Punkak Džaje važno zbog izvora velikog mineralnog bogatstva.

Nazvana je Karstenz piramida u čast holandskog istraživača Jana Karstenza, prvog Evropljana koji je video ledenjake na vrhu planine Džaja 1623. godine. Кako njegove tvrdnje nisu proverene ni dva veka kasnije, bio je ismevan u Evropi jer je tvrdio da je video snežno pokriveni vrh ove planine. Jednom kada je otkriveno da je ono što je tvrdio istina, u čast istraživača, planina je krštena tim imenom u Evropi.

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.