50 godina uspeha i štete: Najveća dostgnuća i problemi u borbi za očuvanje prirode

Danas se obeležava 50. Dan planete Zemlje. Pogledajte sa kojim izazovima se borila Zemlja, šta je sve postignuto, a kakve štete su načinjene...

50 godina uspeha i štete: Najveća dostgnuća i problemi u borbi za očuvanje prirode Foto: Shutterstock

1970. PRVI DAN ZEMLJE 

Dvadeset drugog aprila oko 20 miliona  ljudi defilovalo je ulicama SAD sa zahtevom da se  hitno posveti veća pažnja ekološkoj zaštiti. 

1970: EKOLOŠKA  "MAGNA KARTA" 

U Sjedinjenim Državama stupio je na snagu Zakon o nacionalnoj ekološkoj politici. Njime se zahteva procena uticaja na ekologiju pre odobrenja projekata od federalnog značaja kao što su putevi i brane.

1970. FOSILNA ENERGIJA U SRBIJI 

U Obrenovcu je 7. marta pušten u rad prvi blok Termoelektrane "Nikola Tesla” na kolubarski lignit. Ova elektrana, danas poznata kao TENT A, kao najveći proizviođač struje u regionu simbolizuje „ekonomiju uglja” i zavisnost Srbije od fosilnih goriva.

1972: ČIŠĆENJE REKA 

Zakon o čistim vodama reguliše zagađivanje i nalaže čišćenje američkih reka, potoka, jezera, močvara i obalnih područja. U nekima od njih čak ponovo može da se peca i kupa. 

1972. SAD ZABRANILE PESTICID 

Knjiga "Tiho proleće" pokrenula je akciju, a nova Agencija za ekološku zaštitu ju je sprovela. Pesticid DDT proglašen je opasnim po divlje životinje, prirodnu okolinu, a potencijalno i po ljudsko zdravlje.

1973. OČUVANJE VRSTA 

Zakon o ugroženim vrstama ograničava pristup staništima određenih životinja i biljaka. Sprečio je istrebljenje – ali je izazvao negodovanje zbog kršenja zemljišnih prava.

1976. NESREĆA U HEMIJSKOJ FABRICI U SEVEZU, U ITALIJI 

Na hiljade ljudi bilo je izloženo toksičnim isparenjima s najvišim nivoom dioksina koji je ikad zabeležen.

1979. AFERA U LAV KANALU 

Od zakopanih toksičnih hemikalija u Lav Kanalu, blizu Nijagarinih vodopada, u Državi Njujork, porazboljevalo se na stotine građana, što je skrenulo pažnju na opasnost od industrijskog otpada.

1980. ZAŠTITA ALJASKE DIVLJINE 

Zakon o zaštiti područja od nacionalnog interesa Aljaske izdvojio je više od 40 miliona hektara divljine za nacionalne parkove, rezervate i utočišta. 

1981. POKRENUT PROGRAM SUPERFONDA 

Ovaj fond omogućava Agenciji za ekološku zaštitu Sjedinjenih Država da očisti deponije opasnog otpada. Zagađivači moraju da izvrše čišćenje ili da ga plate.

1985. OTKRIĆE OZONSKE RUPE 

Naučnici su iznad Antarktika otkrili teško oštećenje (crveno) zaštitnog ozonskog omotača. Krivci su hlorofluorougljenik i druge hemikalije.

1986. NUKLEARNA NESREĆA U ČERNOBILJU 

U elektrani u Černobilju, u Sovjetskom Savezu, eksplodirao je nuklearni reaktor. Stradalo je 30 ljudi, a na skoro 2.800 kvadratnih kilometara morala je da bude izvršena evakuacija. Sve je to izazvalo nova podozrenja prema nuklearnoj energiji. 

1987. MONTREALSKI PROTOKOL 

Svetski lideri saglasili su se da postepeno ukinu supstance koje oštećuju ozonski omotač svega nekoliko godina nakon otkrića ozonske rupe. Sve zemlje su potpisale ovaj sporazum.

1988. SPASAVANJE KONDORA 

Poslednjih 27 kalifornijskih kondora preneto je u zatočeništvo radi razmnožavanja. Danas ih ponovo ima više od 200 u divljini.

1989. OTKRIVEN EFEKAT STAKLENE BAŠTE 

Nasin klimatolog Džejms Hansen saopštio je američkom Kongresu da ugljen-dioksid i ostali gasovi koji zadržavaju toplotu a koji se oslobađaju sagorevanjem fosilnih goriva već uveliko zagrevaju planetu.

1989. NUKLEARNI MORATORIJUM U SRBIJI 

Pod uticajem nesreće u Černobilju Skupština SFRJ u junu donosi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

1990. ZABRANA MEĐUNARODNE TRGOVINE SLONOVAČOM 

To je nakratko usporilo krivolov na afričke slonove. Kenija je 2016. godine počela da spaljuje slonovaču da bi demotivisala lovokradice.

1990. PRVI IZVEŠTAJ 

Međudržavni panel o klimatskim promenama UN izdao je svoj prvi izveštaj upozorenja na globalno zagrevanje. U narednih četvrt veka njegove prognoze uglavnom su se obistinile.

1990. BORBA PROTIV KISELE KIŠE 

Amandmani na američki Zakon o čistom vazduhu pomogli su da se smanje kisele kiše i uništavanje ozona. Oni nalažu čistiji benzin i upućuju na smanjenje toksičnih isparenja.

1991. POVRATAK CRNONOGOG TVORA 

Crnonogi tvorovi, u jednom trenutku istrebljeni u divljini, ponovo su naseljeni na američkom zapadu zahvaljujući programu razmnožavanja u zatočeništvu.

1991. KUVAJTSKA NAFTA U PLAMENU 

Pred kraj rata u Persijskom zalivu Irak je zapalio više od 600 kuvajtskih izvora nafte. Izgorelo je ili prosuto oko 1,5 milijardi barela nafte. 

1995. POVRATAK VUKOVA U JELOUSTOUN 

Ponovo naseljeni u ovaj nacionalni park, vukovi pomažu u povratku ravnoteže u ekosistemu koja je bila poremećna namnožavanjem jelena.

1995. GUBITAK AMAZONSKE ŠUME 

Brzina krčenja šume dramatično raste, uglavnom radi stvaranja pašnjaka za stoku, zbog povećanog izvoza govedine iz Brazila. Govedina je postala glavni uzrok uništavanja prašume.

1995. OPORAVAK BELOGLAVOG ORLA 

Američka nacionalna ptica iz kategorije "ugroženih" prebačena je u blažu kategoriju, da  bi na kraju bila potpuno skinuta s liste. Ona je tek jedna od oko 90 životinjskih i biljnih vrsta kojima je to pošlo za rukom.

1996. ZABRANA OLOVNOG BENZINA U SAD 

Nakon postupnog ukidanja donesena je zabrana, posle koje je nivo olova u krvi kod ljudi naglo opao. Veći deo Evrope to isto je uradio 2000. godine.

1997. APOKALIPSA 

Naučnici su potvrdili da je hitridna gljivica koja uništava kožu vodozemaca, a koju šire ljudi, usmrtila na stotine varijeteta žaba i daždevnjaka.

1997. PROTOKOL KJOTO 

Da bi se zaustavile klimatske promene, 37 zemalja obavezalo se da smanje emitovanje ugljen-dioksida. Kasnije je SAD odbio da potpiše ovaj sporazum. 

1999. BOMBRADOVANJE JUŽNE ZONE 

Tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije pogođena je petrohemijska industrija, što je dovelo do ekološke katastrofe.

2000. HIBRIDNA REVOLUCIJA 

Tojota prius, prvi masovno proizveden automobil s benzinskim i električnim motorom, stigao je u Sjedinjene Države i odmah postao ikona efikasne potrošnje goriva. 

2002. KALIFORNIJA PRELAZI NA SOLARNU ENERGIJU 

Ova država je rešila da 20 odsto svog elektriciteta do 2017. godine dobija iz obnovljivih izvora energije. Premašila je postavljeni cilj i podigla ga na 100 odsto do 2045. godine.

2002. RAZBIO SE LEDENI ŠELF LARSEN B 

Jedan Nasin satelit zabeležio je razbijanje ledenog šelfa od 3.250 kvadratnih kilometara, koje je trajalo mesec dana. Šelf se odvojio od Antarktičkog poluostrva, koje se sve brže zagreva.

2005. URAGAN KATRINA 

Do sada najskuplji američki uragan odneo je 1.833 ljudska života i poplavio 80% Nju Orleansa. 

2006. ODSECANJE PERAJA 

Naučnici procenjuju da između 26 i 73 miliona morskih pasa godišnje biva ubijeno radi svojih peraja. Ove brojke su šokirale i alarmirale javnost zbog populacija morskih pasa.

2006. FILM ALA GORA 

Film "Neprijatna istina" pomogao je u podizanju svesti javnosti o opasnosti od klimatskih promena i dobio Oskara kao najbolje dokumentarno ostvarenje. Ali od tada nije bilo znatnijeg pomaka u bavljenju ovom opasnošću.

2006. TOKSIČNI OTPAD U OBALI SLONOVAČE 

Otpad koji sadrži vodonik-sulfid i ostale hemikalije istovaren je u blizini luke Abidžan. Od njega je umrlo 15 i obolelo 100.000 ljudi.

2006. USPON KINE 

Masovnom upotrebom uglja za nagli uspon privrede Kina je pretekla Sjedinjene Države na mestu najvećeg zagađivača ugljen-dioksidom. Njene emisije gasa po glavi stanovnika ostaju znatno niže.

2006. PROPADAJU PČELINJE KOLONIJE 

Pčelari počinju da prijavljuju misteriozno nestajanje pčela radilica, što izaziva propast mnogih kolonija. 

2006. PANČEVAČKI NOVEMBAR 

Još jedna zima uz pojavu toplotne inverzije i povećanog zagađenja benzenom, poteklog od naftne industrije u Pančevu, dovodi do prve serije masovnih protesta građana. U gradu se oglašavaju sirene za vazdušnu opasnost.

2008. ELEKTRIČNI AUTOMOBILI 

Fabrika Tesla motors, osnovana 2003. godine, izbacila je na tržište svoj prvi automobil, potpuno električni kabriolet Roadster s dvoja vrata. Prema testovima kompanije, ovaj sportski auto može da prevali 400 kilometara s jednim punjenjem.

2008. GLOBALNA BANKA SEMENA 

Svalbardski globalni trezor semena otvoren je duboko u arktičkim planinama. Njime upravljaju Norvežani, a može da uskladišti zamrznuta semena čak 4,5 miliona useva, kao osiguranje za buduće generacije.

2010. IZLIVANJE NAFTE IZ DIPVOTER HORAJZONA 

Usled eksplozije platforme za podmorsko bušenje nafte poginulo je 11 radnika i izliveno više od 490 miliona litara nafte u Meksički zaliv, što je najveće izlivanje u istoriji Sjedinjenih Država.

2011. KATASTROFA U FUKUŠIMI 

Zemljotres i cunami izazvali su delimično topljenje nuklearnog jezgra tri reaktora u japanskoj nuklearnoj elektrani, pri čemu su ogromne količine radioaktivnog materijala otišle u vazduh i more.

2012. PROSTIRANJE ARKTIČKOG MORSKOG LEDA 

U septembru je zabeležen rekordni minimum, otprilike za dve Aljaske manje od uobičajenog. 

2014. POPLAVE U OBRENOVCU 

Nakon nezapamćene sezone majskih kiša, zbog uticaja klimatskih promena, brojne reke u Srbiji izlivaju se i plave gradove, puteve i industrijska postrojenja.

2015. PARISKI SPORAZUM 

Lideri 195 zemalja saglasili su se da zaustave globalno zagrevanja na dva stepena Celzijusa. Mnoge zemlje kasnije su objavile smanjenje emisije gasova, ali nedovoljno za planirana dva stepena. Predsednik Donald Tramp objavio je da će se Sjedinjene Države povući.

2016. IZUMIRANJE SISARA 

Prvi sisar koji je izumro kao žrtva klimatskih promena jeste Melomys rubicola, australijski glodar.

2017. UKIDANJE UGLJA U BRITANIJI 

Prvi put od 1880-ih u kolevci industrijske revolucije prošao je jedan dan bez dobijanja struje od uglja. Britanska vlada namerava da zatvori sve termoelektrane s pogonom na ugalj do 2025. godine.

2019. AUSTRALIJSKI POŽARI 

Zahvatili su područje veće od Islanda i usmrtili oko milijardu životinja. 

2019. HAMBURGERI BEZ MESA 

... postaju hit.

2019. POŽARI U AMAZONSKOJ PRAŠUMI 

Požari povezani s krčenjem šume obavili su veći deo Brazila dimom i podstakli strah da će se delovi prašume pretvoriti u suvu savanu.

2020. DAN ZEMLJE PUNI 50 GODINA



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.