Istraživanje koje bi moglo da pomogne lekarima da ranije otkriju autizam

Iako naučnici nisu utvrdili poreklo autizma, svakako su napredovali u istraživanjima koja se bave načinom na koji napreduje.

Istraživanje koje bi moglo da pomogne lekarima da ranije otkriju autizam Foto: Shutterstock

Kada se detetu dijagnostikuje autizam, to obično bude šok za roditelje: Kako je dete od zdravog postalo dete sa poremećajem?

Autizam je identifikovan 1940-ih godina, i tada je lekarima i naučnicima to bilo veoma teško to da objasne. Iako je uzrok do danas ostao misterija, sada naučnici mogu da shvate šta se dešava u mozgu dece sa ovim poremećajem, piše National Geographic.

Studije indikuju da je prve znake autizma moguće identifikovati već oko trećeg meseca života. Mnogo pre nego što simptomi mogu da se manifestuju. Kada se autizam rano otkrije, onda je moguće primeniti intervenicje koje mogu da preveniraju pojavu ili ublaže pogoršanja stanja povezana sa autizmom.

"Ono što sada učimo je to da je autizam kao osobina, a da li će ta osobina postati vrsta invaliditeta, zavisi od ranih iskustava", kaže Ami Klin, psiholog sa Univerziteta Emori. To povećava mogućnost, dodaje, "invaliditeti povezani sa autizmom nisu neizbežni".

Naučnici znaju da autizam može biti izazvan brojnim genima, i nasleđenim i mutiranim, kao i drugim faktorima, kao što su godine u kojima su roditelji dobili dete. Jedno lažno istraživanje okrivilo je za pojavu autizma vakcinu protiv malih boginja, zaušnjaka i rubeola - međutim ta provokativna tvrdnje je opovrgnuta. Od kraja 1990-ih, poremećaj postaje sve rasprostranjeniji, to naučnici delimično objašnjavaju i poboljšanjima u postavljanju digajnoze - međutim, nisu isključili ni mogućnost da se incidencija povećava i zbog bioloških i ekoloških faktora.

Iako naučnici nisu utvrdili poreklo autizma, svakako su napredovali u istraživanjima koja se bave načinom na koji napreduje.

Psihijatar Džozef Priven i njegove kolege sa Univerziteta Severna Karolina, proučavali su 106 novorođenčadi koji imaju starijeg brata ili sestru sa autizmom, što znači da i same bebe imaju šasne (iste uslove) za razvoj poremećaja. Naunici su posmatrali njihov mozak kada su imali šest, zatim dvanaest i treći put, kada su imali 24 meseca. Pomoću magnetne rezonance otkrili su upečatljive razlike između novorođenčadi kod koje se kasnije razvio autizam, u odnosu na bebe kod kojih nije. Mozak novorođenčadi kojima je naknadno dijagnostikovan autizam rastao je brže, počevši od šestog meseca, objavili su u istraživanju 2017. godine.

Veza između prekomernog rasta mozga i naknadno utvrđene dijagnoze bila je toliko jakada su naučnici, nakon ispitivanja koje se obavlja u dvanaestom mesecu, za osam od 10 beba predvideli tačnu dijagnozu.

Kod većine dece autizam se dijagnostikuje u drugoj godini života kada počne da izostaje govor i kada nastanu poteškoće u društvenoj interakciji.Skeniranje koje prati abnormalne promene mozga može da omogući pedijatrima da uoče autizam mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi.

Deca kod koje se rano otkrije autizam prolaze kroz terapije koje im pomažu u socijalizaciji i komunikaciji, čime se umanjuju teškoće. Ako bi se autizam otkrio u najranijem stadijumu bilo bi moguće preduzeti akcije, bilo da je u pitanju terapija vežbama ili lekovima "koji bi promenili 'putanju' mozga". 

Tokom 2018. godine, grupa istraživača koju je predvodio Čarls Nelson, neuronaučnik harvardske Medicinske škole, objavila je rezultate koji pokazuju održivost otkrivanja rizika od autizma kod tromesečnih beba mapiranjem električne aktivnosti u njihovom mozgu pomoću elektroencefalograma ili EEG-a. Istraživači su vršili ispitivanja na deci uzrasta od tri meseca do tri godine. Nelson i njegove kolege otkrili su da se aktivnost u mozgu odojčadi kojoj je kasnije dijagnostikovan autizam razlikuje od ostalih.

"Već sa tri meseca na EEG-u vidimo obrasce koji nam govore ko od te dece će razviti autizam", kaže Nelson. Čini se da ove studije otkrivaju atipičnu prirodu razvoja mozga u vezi s autizmom u skladu sa nalazima Klina i njegovih kolega. 

Istovremeno sa istraživanjem Vorena Džounsa, neuronaučnika sa Emorija, Klin i njegov tim pratili su pokrete očiju kod beba dok gledaju snimke. Naučnici su otkrili da deca koja su u periodu između drugog i šestog meseca pravila manje kontakta očima sa drugim ljudima, u odnosu na bebe u istom periodu čiji razvoj tele uobičajeno, imaju veće šasne da im kasnije bude dijagnostikovan autizam. Studije su pokazale da mališani koji će kasnije razviti autizam duplo više vremena provode posmatrajući predmete nego lica.

Rezultati sugerišu da novorođenčad kod koje će se razviti autizam svet vide na bitno drugačiji način. To duboko menja način na koji ostvaruju inetrakciju u najranijem periodu, što dalje utiče na razvoj njihovog mozga, što može kasnije da dovede do problema u komunikaciji. "Čini se da deci sa autizmom nedostaju hiljade i diljade i hiljade iskustava učenja socijalizacije", kaže Klin.

Dakle, kada bi roditelji već u trećem mesecu bebinog života znali da beba može da razvije autizam, mogli bi i da primene od početka adekvatan način interakcije i usmere mozak u drugom pravcu.

Istraživači testiraju metode kao što je Earli Start Denver Model, program koji uči roditelje i terapeute da koriste posebne strategije, uključujući igru, kako bi pomogli razvoj društvenih i jezičkih veština kod dece sa autizmom. 

Nedavno istraživanje u kojem je učestvovalo 118 dece otkrilo je da program poboljšava jeziču sposobnost, za koju naučnici veruju da može da predstavlja najveću prepreku za kasniju socijalizaciju. Džeraldin Dejvison, psiholog sa Univerziteta Djuk koja je pomogla u kreiranju modela, kaže: "Ono što želimo da učinimo, što je ranije moguće, je da vratimo bebu u društveni svet, da i ona počne da "upija" ta rana saznanja. “



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.