Turbulentna istorija Olimpijskih igara u vremenima globalnih kriza

Igre koje je trebalo da se održe u Tokiju ove godine, odložene su za sledeće leto.

Turbulentna istorija Olimpijskih igara u vremenima globalnih kriza Foto: Paolo Bona/Shutterstock

Četiri decenije kašnjenja, bojkota i nemira.

Igre koje je trebalo da se održe u Tokiju ove godine, odložene su za sledeće leto.

Zvaničnici u Japanu najavili su da će Olimpijske igre biti odložene usled pandemije. Ovo je prvi put da su igre odložene, ali Olimpijske igre imaju svoju turbulentnu istoriju.

Godine 1904. Rim je pobedio u takmičenju za domaćina OI 1908. godine. Dve godine priprema za najveći sportski događaj bilo je prekinuto silom prirode: erupcijom Vezuva, koja je izazvala mnogo nedaća i uništavanja, parališući grad Napulj. Preopterećena cenom oporavka, Italija je odustala od igara. Međutim, čak ni zbog erupcije vulkana igre nisu otkazane. Međunarodni olimpijski komitet odlučio je da domaćin bude London, sa svega 10 meseci na raspolaganju za organizovanje igara. Britanski olimpijski savez uspeo je za kratko vreme da sprovede plan u delo i podigne potpuno nov stadion – to je bio prvi put da je jedan stadion podignut specijalno zbog Olimpijskih igara.

Kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, Berlin je uveliko bio u pripremama kao domaćin igara 1916. godine. Sa najvećim delom Evrope u ratu, zvaničnici su razmatrali izmeštanje Olimpijskih igara 1916. godine na neku neutralnu teritoriju, kao što su Sjedinjene Države, koje tada još nisu stupile u rat. Ipak, ključno pitanje tada nije bilo samo gde će igre održati, već da li će biti dovoljno takmičara da se na igrama nadmeću. U decembru 1914. godine Njujork tajms izveštavao je da „je skoro izvesno da će igre biti otkazane“ – konačno, to se i dogodilo.

Olimpijske igre nastavile su svoje postojanje održavanjem 1920. godine, u Antverpenu u Belgiji. Golubice su puštene na ceremoniji otvaranja kao simbol mira, a takmičari su prvi put položili olimpijsku zakletvu. Naredne dve decenije igre su održavane uobičajeno, odnosno proširene uvođenjem Zimskih olimpijskih igara 1924. godine.

Međunarodni olimpijski komitet dodelio je je Berlinu ulogu domaćina igara 1936. godine, kao simboličan povratak Nemačke u međunarodnu zajednicu nakon poraza u Prvom svetskom ratu. Međutim, uspon Adolfa Hitlera i izuzimanje jevreskih sportista iz takmičenja dovelo je do inicijative za bojkot igara širom SAD, Velike Britanije, Francuske, Švedske...

Olimpijski plamen stigao je na stadion upadljivo ukrašen kukastim krstovima. Uprkos mnogim pozivima na bojkot igre su održane – i bile poslednje tokom više od decenije usled Drugog svetskog rata.   

Japan je trebalo da bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 1940. godine, u Tokiju, ali i zimskih u Saporou.

Ali, zbog rata sa Kinom 1937. godine, kao i zbog bojkota mnogih naroda, Japan se odrekao igara. Tome je doprineo ne samo skup rat, već i velike poplave koje su pogodile Tokio, Jokahamu i Kobe.

Zvaničnici MOK-a još jednom su pokušali da izmeste igre, ovog puta u Helsinki. Ali 1940. godine Sovjetski savez napao je Finsku i Olimpijskih igara nije bilo. Svet je bio zaokupljen ratom do 1945. godine pa su letnje igre predviđene za London 1944. i zimske predviđene za Kortinu d’ Ampeco u Italiji otkazane.

Kroz istoriju olimpizma, narodi su bojkotovali igre, ili bili izuzeti iz takmičenja. U nedavnoj istoriji, godine 1964. Južnoafričkoj republici uskraćeno je pravo na učešće zbog aparthejda. Godine 1976. Denver je odustao od uloge domaćina Olimpijskih igara, jer su glasači u Koloradu poslali jasan signal da ne žele da plaćaju događaj.

Jedan od poznatijih primera je bojkot igara u Moskvi 1980. godine; SAD su predvodile bojkot zbog sovjetske invazije na Avganistan. Neučastvovanje na igrama prihvatilo je 66 država, uključujući Japan, Kanadu, Zapadnu Nemačku... Četiri godine kasnije, Sovjetski savez predvodio je bojkot igara u Los Anđelesu. Sovjete je sledilo 14 država.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.