Dan kada je goreo Rajhstag i posledice koje su usledile

Četiri nedelje nakon što je Adolf Hitler postao kancelar Nemačke, a u jeku njegove nove predizborne kampanje, u ponedeljak 27. februara 1933. godine podmetnut je požar u nemačkom parlamentu, događaj danas poznat kao Paljenje Rajhstaga.

Dan kada je goreo Rajhstag i posledice koje su usledile Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Tek što je zabran na novu funkciju, novopečeni kancelar je 3. februara 1933. godine na zabavi kod tadašnjeg načelnika komande kopnene vojske generala Kurta fon Hamerstajna, nakon večere održao govor i izneo svoje vizije i ideje koje ima za budućnost Nemačke. Osnovni cilj je bila obnova nemačke moći, što je podrazumevalo obračun sa komunizmom, pacifizmom i demokratijom.

U sledećih nekoliko nedelja Hitler je izlagao plan za planom: o borbi nacista sa komunitima, o neutralnosti vojske, o stvaranju nemačkog životnog prostora na istoku... Hitlerova kampanja bila je u punim jeku, i već je bio zakazao nove izbore za 5. mart.

A onda je, 27. februara zapaljen Rajhstag.

Nacisti su za paljenje zgrade optužili Marijusa van der Lubea, holandskoh komunistu, koji je na licu mesta i uhapšen, međutim, nikada nije dokazano da je on to i učinio.

Nacisti su paljenje zgrade državnog parlamenta iskoristili kao izgovor za potpuno preuzimanje vlasti i stvaranje novog sistema apsolutne vlasti Adolfa Hitlera.

U noći kada je požar podmetnut uhapšeno je oko 4.000 ljudi, većinom komunističkih poslanika i rukovodilaca. Odmah sledećeg dana potpisana je Odredba za zaštitu naroda i države kojom su uhapšenima ukinuta osnovna građanska prava.

Ovaj događaj uzrokovao je i progone građana, neistomišljenika, a među njima se bili i naučnici i umetnici - između ostalih i Albert Ajnštajn i Erih Marija Remark.

Ovaj događaj se smatra ključinim u uspostavljanju vladavine nacističke Nemačke. 



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...