"Mračna strana" mozga: Da li kriminalci imaju drugačiji korteks?

Okrutni kriminalci koji pokazuju agresivno ponašanje od najranijeg detinjstva, imaju drugačiju strukturu mozga, pokazalo je veliko istraživanje.

"Mračna strana" mozga: Da li kriminalci imaju drugačiji korteks? Foto: Shutterstock

Tokom istraživanja analizirano je gotovo 7.000 snimaka mozga ljudi starijih od 45 godina, od kojih je trećina imala istoriju asocijalnog ponašanja.

Istraživanje je pokazalo da oni koji su iza sebe imali istoriju problematičnog ponašanja, imaju manji mozak i tanji koteks često u delovima odgovornim za ponašanje i kontrolisanje emocija, piše DailyMail.

Naučnici su takođe pregledali kriminalne dosijee ove grupe i ispitivali njihove nastavnike i osoblje koje je sa njima radilo. Identifikovali su grupu od 80 odraslih sa konstantnom istorijom delikventnog i asocijalnog ponašanja - od ujedanja druge dece u vrtiću do porodičnog nasilja u odraslom periodu.

Nivo delikventnog i asocijalnog ponašanja učesnika studije meren je na svake dve godine, od sedme do 26-te. 

Učesnici su praćeni i u odraslom periodu, a osamdeset nih je asocijalno ponašanje imalo tokom čitavog života. Samo u periodu od 26. do 28. godine osuđivani su u porseku pet puta.

Oni koji su pravili probleme samo u periodu adolescencije nisu imali značajne razlike u izgledu mozga u odnosu na većinu populacije. 

Istraživanje su radili naučnici sa Univerzitetskog Koledža u Londonu (UCL), a studija je objavljena u magazinu The Lancet. 

Naučnici su koristili MRI skenove mozga učesnika starijih od 45 godina poredili površinu i debljinu 360 različitih delova korteksa.

Rezultati su pokazali da je kod ljudi sa asocijalnim ponašanjem čak 282 od 360 regija mozga manje, u odnosu na delove korteksa ljudi sa normalnim ponašanjem; dok je kod problematične grupe na 11 od 360 delova mozga korteks tanji.

"Posle svih snimaka koje smo videli verujem da ljudi sa konstantnim asocijalnim ponašanje zapravo žive sa određenim hendikepom mozga. To je pormenilo moje viđenje tih ljudi - oni se čitav život ustvari suočavaju sa invaliditetom”, kaže ko-autor studije dr Teri Mofit.

Vodeći autor studije dr Kristina Karlisi rekla je da oni koji tokom čitavog života čine zločine, moraju da imaju mnogo veću podršku od najranijeg perioda. "Jedan broj pojedinaca koji čine zločine ima različitu strukturu mozga, što im otežava razvoj socijalnih veština, i zbog toga im je potrebna pomoć", rekla je dr Karlisi.

Stručnjaci tvrde da rezultati ovog istraživanja mogu da pomognu u otkrivanju uzroka nasilnog i kriminalnog ponašanja, a onda i mogućnost da se ono prevenira.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je avgustovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.