Ko će imati koristi od korona virusa?

Epidemija korona virusa koja je odnela nekoliko stotina života, ipak bi mogla nekome da donese dobro.

Ko će imati koristi od korona virusa? Foto: Shutterstock

Naučnici sumnjaju da je pijaca sa morskom hranom u kineskom gradu Vuhanu najverovatnije izvor epidemije korona virusa koji je do sada odneo više od 800 života.

Pijaca je bila poznata po zabranjenoj trgovini divljim životinjama kao što su zmije, rakuni i bodljikavo prase, držanim u kavezima da bi se prodavali kao hrana ili kao lek, sve dok čitava pokrajina nije bila stavljena pod karantin.

Kina je najveći potrošač životinjskih proizvoda, i legalnih i ilegalnih.

Privremena zabrana

Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kažu da su najveće šanse da su primarni izvor zaraze slepi miševi. Ali oni misle da je virus skočio na neku drugu životinju, koja tek treba da se identifikuje, pre nego što je zarazio ljude.

Kina tradicionalno ima velik apetit za proizvode od divljih životinja. Neke životinje se jedu zbog njihovog ukusa kao poslastice, dok se druge konzumiraju kao narodni lek.

Restorani u nekoliko kineskih regiona poznati su po tome da služe jela kao što su supa od slepih miševa (sa čitavim slepim mišem u njoj), supa od tigrovih testisa ili delovi tela cibetke.

Pržena kobra, kuvana medveđa šapa, vino pravljeno uz pomoć tigrovih kostiju takođe se nalaze na jelovniku luksuznih restorana.

Pijace sa divljim životinjama u siromašnijim oblastima nude pacove, mačke, zmije i mnoge druge vrste ptica uključujući one ozbiljno ugrožene. "Ideja 'jeveija' (bukvalan prevod sa kineskog je 'divlji ukusi') odomaćena je terminologija širom Kine koja kulturološki označava mešavinu avanture, smelosti, radoznalosti, kao i privilegije", rekao je istražitelj jedne velike međunarodne agencije koja je sprovela više istraga o trgovini divljim životinjama u Kini.

Proizvodi od divljih životinja koriste se i u mnogim kineskim narodnim lekovima prvenstveno iz uverenja da imaju lekovita svojstva da izleče razne bolesti, kao što su muška impotencija, artritis i giht.

Pretnja od istrebljenja

Potražnja za ljuskavcima zbog takvih lekova skoro je istrebila ovu životinju iz Kine, ljuskavac je sada postao najveća meta krivolova i u drugim delovima sveta.

Neodrživa upotreba nosorogovog roga za narodne kineske lekove još je jedan primer kako je ova praksa pretvorila datu životinju u ugroženu vrstu.

Sve se ovo dešava dok se procenjuje da više od 70 odsto novih infekcija kod ljudi potiče od životinja, naročito divljih. Aktuelna epidemija je ponovo ukazala na trgovinu divljim životinjama u Kini, koja se već našla na meti kritika grupa za očuvanje zato što su dovele veliki broj vrsta na ivicu istrebljenja.

Posle ove poslednje epidemije, kineske vlasti stavile su privremenu zabranu na trgovinu divljim životinjama u pokušaju da zaustave širenje virusa. Ali konzervacionisti koriste ovu priliku da zahtevaju trajnu zabranu.

Hoće li Kina slušati?

Može li ova epidemija da se pokaže kao prekretnica u svetskim naporima da se okonča ilegalna trgovina divljim životinjama i usput zaštiti javno zdravlje?

Eksperti kažu da je to ogroman izazov, ali da se možda ne radi o nemogućoj misiji.

Virusi koji izazivaju teški akutni respiratorni sindrom (SARS ) i bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS) smatraju se da su takođe potekli od slepih miševa, ali su na ljude skočili preko cibetki i kamila, prema zvaničnicima SZO-a.

"Dolazimo u kontakt sa vrstama divljih životinja i njihovim staništima sa kojima nismo nikad ranije", kaže za BBC doktor Ben Embarek iz Odeljenja za ishranu i bezbednost hrane pri SZO.

"Stoga imamo veliki broj novih bolesti povezanih sa novim kontaktima između ljudi i prethodno nepoznatih virusa, bakterija i parazita".

Skorašnja analiza skoro svih 32.000 poznatih kopnenih kičmenjačkih vrsta pokazala je da se skoro 20 odsto njih kupuje i prodaje na svetskom tržištu, legalno ili ilegalno.

To je više od 5.500 vrsta sisara, ptica, reptila i vodozemaca. Procenjuje se da ilegalna trgovina divljim životinjama vredi oko 20 milijardi dolara i smatra se da je to četvrta najveća ilegalna trgovina posle krijumčarenja droga, ljudi i falsifikovanja.

Poziv na buđenje

"Ova zdravstvena kriza mora da posluži kao poziv na buđenje", rekla je u saopštenju Svetska fondacije za prirodu, „radi potrebe okončanja neodržive upotrebe ugroženih životinja i njihovih delova, kao i egzotičnih ljubimaca, za hranu i njihovo pretpostavljeno medicinsko svojstvo."

Kineska vlada je, međutim, jasno stavila do znanja da će zabrana biti samo privremena.

"Odgoj, transport ili prodaja svih divljih životinjskih vrsta zabranjeni su od datuma ovog saopštenja sve dok se stanje nacionalne epidemije ne okonča", rečeno je u direktivi koju su zajednički izdale tri vladine agencije.

Peking je najavio sličnu zabranu još tokom epidemije SARS-a 2002. godine. Ali konzervacionisti tvrde da su nekoliko meseci posle objave vlasti postale popustljivije i da je tržište divljih životinja u Kini ponovo zaživelo.

Sve brojnije kritike

U septembru ove godine Peking će biti domaćin velikog globalnog sastanka o prirodnim i biološkim resursima, poznatog kao Konvencija o biološkom diverzitetu.

Prema međuvladinom izveštaju objavljenom prošle godine, od istrebljenja je ugroženo milion vrsta — više nego ikad pre u ljudskoj istoriji.

Posle izbijanja epidemije ovog virusa, uredničke reči u dnevnim novinama pod kineskom državnom kontrolom negirale su postojanje nekontrolisanog tržišta divljih životinja u zemlji.

"Vidimo ovo kao priliku za trajni korak ka okončanju držanja, pripitomljavanja i korišćenja divljih životinja, ne samo radi mesa već i u svrhu narodne medicine", izjavila je Debi Benks iz londonske Agencije za istraživanje životne sredine, koja je izvršila ogromna istraživanja divljih životinja u Kini.

Eksperti kažu da je epidemija ptičjeg gripa pomogla u očuvanju mnogih vrsta ptica u divljini.

Oni ističu i uspeh zabrane koju je Kina uvela na uvoz slonovače - posle mnogo godina međunarodnog pritiska da se spasu slonovi od istrebljenja.

Međutim, oni naglašavaju da zabrana i regulacija proizvoda od divljih životinja moraju da budu globalni - ne samo u Kini.

"Ali kao najveće tržište proizvoda od divljih životinja, Kina svakako može da povede u toj inicijativi", kažu oni.

Izvor: BBC News na srpskom



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...